Pojas Gaze: Mirovni sporazum sa pogledom na more

Nakon više od dve godine razarajućeg rata u Pojasu Gaze, u kojem je stradalo 68.000 ljudi, pretežno civila, postignuto je primirje između Izraela i militantne grupe Hamas. „Trampov mirovni sporazum“ u prvoj fazi predviđa prekid izraelskog bombardovanja, ublažavanje opsade i razmenu zarobljenika, i predstavljen je kao značajan diplomatski uspeh predsednika SAD. Iza njega se, međutim, krije mreža neformalnih aktera, ličnih interesa i privatnog kapitala: umesto konvencionalne diplomatije, prevladao je „deal-making“ pristup, vođen interesima i ambicijama pojedinaca, velikog novca i geopolitičkog uticaja iz Zaliva.

Bela kuća je ponosno objavila dokument potpisan na samitu o Pojasu Gaze u egipatskom Šarm el-Šeiku, kojim se formalizuje plan za postizanje mira na Bliskom istoku. Dogovor je rezultat intenzivnih zakulisnih pregovora u kojima nisu učestvovali samo političari, diplomate i generali, već i investitori i ljudi sa poslovnim bekgraundom, predvođeni Džaredom Kušnerom, zetom Donalda Trumpa. Ovaj bivši visoki savetnik u Beloj kući vratio se tako u centar američke diplomatije kao jedan od ključnih aktera u postizanju prekida vatre u Gazi.

Zakulisne igre

U pratnji aktuelnog Trampovog izaslanika za Bliski istok i nekadašnjeg njujorškog investitora u nekretnine Stiva Vitkofa, Kušner je vodio pregovore u kojima su učestvovali brojni „stejkholderi“ – od predstavnika Izraela i zalivskih zemalja, do američkih zvaničnika i međunarodnih posrednika. Ovakav angažman oslikava Trampovu nešto drugačiju strategiju u drugom mandatu i oslanjanje na lične lojaliste iz poslovnog sveta kojima daje slobodu u sprovođenju ključnih zadataka.

Džared Kušner, već mesecima tiho savetuje administraciju i sarađuje sa zalivskim zemljama na planu za obnovu i upravljanje Gazom nakon sukoba. Njegova uloga je dodatno ojačana nakon izraelskog napada na predstavnike Hamasa u Dohi, koji je podstakao sve strane da ubrzaju dogovor. Portal Axios otkrio je i da je konačni sporazum postignut tek nakon što su američki izaslanici Kušner i Vitkof imali direktan sastanak i sa rukovodstvom Hamasa.

Israel Palestinians Gaza

Dok su se finalizovali detalji mirovnog sporazuma, Trampov zet je boravio u Njujorku, gde je faktički u istom danu vodio višesatne razgovore s izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, ali i učestvovao u potpisivanju dokumentacije za preuzimanje gejming kompanije Electronic Arts. Reč je o transakciji vrednoj 55 milijardi dolara, a u tom lukratinom poslu, partneri su mu bili saudijski državni Public Investment fond (PIF) i američka investiciona firma Silver Lake.

Šta predviđa sporazum

Trampovim mirovnim sporazumom predviđeno je da SAD, zajedno sa arapskim i drugim međunarodnim partnerima, formiraju Međunarodne stabilizacione snage (ISF). Ove snage biće raspoređene na terenu kako bi obezbedile bezbednost tokom prelaznog perioda, dok se Gaza bude pripremala za uspostavljanje mirnodopske uprave. Plan predviđa da izraelska vojska postepeno preda kontrolu nad Posasom Gaze upravo tim međunarodnim snagama, kako se bude povlačila sa okupirane teritorije.

Kada je reč o upravljanju, Pojas Gaze bi trebalo da pređe pod privremenu, tranzicionu upravu koju bi činili palestinski stručnjaci — „tehnokratski, apolitični komitet“ — pod nadzorom međunarodnog odbora. Na čelu tog odbora nalazio bi se Donald Tramp, dok bi jedan od ključnih članova bio i bivši britanski premijer Toni Bler, koji je kao neformalni međunarodni posmatrač bio uključen u čitav proces. Iako je prema Trampovoj ideji predviđeno da baš on vodi buduću prelaznu upravu, njegovo učešće opterećeno je negativnim nasleđem iz perioda intervencije u Iraku i neuspelih mirovnih inicijativa u regionu.

Američki predsednik je najavio da će neki učesnici nedavnog samita u Egiptu biti imenovani u tzv. Odbor za mir, koji će postaviti institucionalni okvir i nadgledati finansiranje obnove Gaze.

Međutim, plan ne garantuje uspostavljanje palestinske države, dugogodišnjeg cilja palestinskog naroda, već zaobilazi tu mogućnost u skladu s protivljenjem izraelskog rukovodstva, a naročito premijera Benjamina Netanjahua.

Hoteli, plaže i visoka tehnologija

Ključni akteri imaju svoje vizije za prostor koji je do juče bio poprište rata i ogromne ljudske tragedije. „Vašington Post“ navodi da se u Trampovoj administraciji već uveliko razmatra plan za Pojas Gaze nakon rata, prema kojem bi ta teritorija bila pod upravom Sjedinjenih Država „najmanje deset godina“, dok se ne transformiše u „u blistavo turističko odmaralište i visoko-tehnološki centar“.

Prema procenama razvojnih stručnjaka Ujedinjenih nacija, samo za obnovu porušene Gaze i uspostavljanje osnovne bezbednosti biće potrebno oko 70 milijardi dolara. Magazin „Tajm“, međutim, piše da uopšte “nije jasno ni ko će obnavljati Gazu, niti ko će za to platiti“. „Bela kuća je potvrdila da Sjedinjene Države neće finansirati obnovu“, navodi ovaj list.

I dok je tokom ratnih operacija šef Bele kuće otvoreno podržavao Izrael, pružajući mu ogromnu vojnu pomoć i blokirajući rezolucije UN o prekidu vatre, u javnosti je otvoreno promovisao ideju da Gaza treba da postane “rivijera Bliskog istoka”. U sličnom duhu govorio je i kontroverzni ministar finansija Izraela Bezalel Smotrič, koji je privukao pažnju tvrdnjom da Gaza može postati „raj za nekretnine“.

Ovakva retorika izazvala je zabrinutost među palestinskim zvaničnicima, koji veruju da je mirovni proces zapravo paravan za potencijalno raseljavanje stanovništva i komercijalni „redizajn“ Gaze. Govoreći o ovoj temi, Tramp je u razgovoru sa novinarima na Air Force One donekle spustio loptu, rekavši: „Ne razmišljam o Rivijeri trenutno, prvo mora da se vidi šta je prioritet. Prvo se treba pobrinuti za ljude.“

Potencijalni sukob interesa

Prema izveštajima medija, postoje ozbiljna pitanja u vezi sa netransparentnošću mirovnog procesa u Gazi i mogućim sukobima interesa ključnih učesnika. Džared Kušner, koji je imao važnu ulogu u oblikovanju američke politike na Bliskom istoku i Gazi, upravlja privatnim investicionim fondom Affinity Partners, vrednim oko pet milijardi dolara, koji je osnovao ubrzo nakon „zvaničnog“ odlaska iz Bele kuće 2021. godine. Najveći investitor u njegov fond je pomenuti saudijski PIF, sa ulogom od dve milijarde dolara, dok su stotine miliona uložili i državni fondovi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i Katara — zemalja koje imaju direktan geopolitički interes u ishodu mirovnih pregovora.

Uprkos tome, Trampova administracija sve to predstavlja kao “plemeniti napor za svetski mir”, dok je portparolka Bele kuće Kerolajn Livit izjavila da je “sramotno“ sugerisati da Džared Kušner ima bilo kakve neprikladne motive. Bilo kako bilo, primirje u Pojasu Gaze pokazuje koliko su granice između privatnog interesa i međunarodne politike postale porozne.

Šta sa ljudima

Dok se čeka sprovođenje dogovora, sudbina miliona Palestinaca koji su ostali bez krova nad glavom ostaje nejasna, a konkretni planovi za njihovu budućnost uglavnom izostaju iz zvaničnih dokumenata. Prema najnovijim podacima, više od 1,9 miliona Palestinaca živi u privremenim skloništima, ili na ulici, u uslovima koji ne zadovoljavaju ni najosnovnije životne standarde.

Mnogi međunarodni akteri i humanitarne organizacije upozoravaju na tešku humanitarnu krizu i zahtevaju hitne mere za zaštitu civila. Međutim, politički lideri koji vode pregovore uglavnom izbegavaju da ponude jasna dugoročna rešenja za smeštaj, bezbednost i osnovne uslove života palestinskih izbeglica. Ova neizvesnost produbljuje humanitarnu katastrofu i ukazuje na hitnu potrebu za konkretnim i održivim rešenjima, koja do sada nisu ni ponuđena, a kamoli ostvarena.

Ovog oktobra „Vreme“ slavi i časti – čak 35 odsto popusta za naš 35. rođendan! Važi za polugodišnje i godišnje pretplate. Pretplatite se sada!