Izlazak Rusije iz NIS-a bi mogao državu da košta više milijardi evra. Sve to pod uslovom da Rusi uopšte hoće da prodaju svoj udeo, a Amerikanci odobre prodaju
Srbija će ponuditi Rusiji da otkupi njihov udeo u NIS-u, ali je pitanje po kojoj ceni.
Goran Radosavljević, profesor na FEFA fakultetu, kaže za „Novu ekonomiju“ da postoji računica koliko bi otkup ruskog udela mogao da košta,
Prema njegovim rečima, imajući u vidu relevantne ekonomske pokazatelje, EBITDA multiplikatore kao i dominantan položaj na tržištu, ceo NIS trenutno vredi barem 4,8 milijardi evra.
„To znači da bi ruski udeo mogao da košta između 2,5 i tri milijarde evra”, kaže Radosavljević u autorskom tekstu Dunje Marić za „Novu ekonomiju“.
Za Nenada Gujaničića, berzanskog brokera, pitanje koliko će nas otkup koštati trenutno je najvažnije.
„Ipak, procena može da bude subjektivna, ali bi se većina ekonomista složila da tržišna cena NIS-a nije realna, s obzirom na to da se postiže slabim trgovanjem. Da su normalne okolnosti, da Gaspromnjeft jednostavno želi da proda svoj udeo, cena bi mogla da bude i dva ili dva i po puta veća. Ovo su ipak vanredne okolnosti i dosta toga zavisi i od političkih faktora”, kaže on.
Da li Srbija ima toliko novca?
„Hoćemo da platimo, imamo para, samo nam recite gde i kome da platimo”, rekao je Aleksandar Vučić nakon uvođenja sankcija NIS-u, jer da Srbija neće ni od koga ništa da “otima”.
S druge strane, Radosavljević kaže da u budžetu Srbije nema novca ni za tekuće stvari, a pogotovo ne za vanredne izdatke.
„Mi imamo budžetski deficit još od kovida i zadužujemo se kako bismo ga pokrili. I u ovoj situaciji jedino što ćemo moći jeste da se zadužimo kako bismo kupili ruski udeo”, zaključuje sagovornik Nove ekonomije.
Bajatović za RTS: Neće biti kantica
Amerikanci su sankcijama podigli cenu nafte na berzama sa 74 na 81 dolar za barel, što će biti veći prihod za Ruse nego što će ih sankcijama oštetiti, rekao je za RTS Dušan Bajatović, direktor „Srbijagasa”.
Smatra da nije tačno da se sankcije neće odraziti na ekonomiju i tvrdi da neće doći do neprijateljskog preuzimanja NIS-a.
„Mislim da će ovo pitanje biti pozitivno rešeno, jer mi toliko dugujemo njima (Rusima) i oni nama, naći ćemo pozitivan dogovor i nikakvih kantica neće biti“, istakao je Bajatović.
Kako posluje NIS?
Finansijski izveštaj NIS-a za 2023. godinu pokazuje da je ova kompanija ostvarila prihod od 3,37 milijardi evra. Od toga, neto dobitak iznosio je oko 360 miliona evra.
Što se tiče dividendi, NIS je tokom 2023. godine u bruto iznosu akcionarima isplatio oko 89,5 miliona evra.
Rusi su postali većinski vlasnici NIS-a 2008. godine, kada je Gaspromnjeft kupio 51 odsto akcija NIS-a za oko 400 miliona evra.
Tadašnji predsednici dve države, Boris Tadić i Dmitrij Medvedev, potpisali su tada i zajedničku izjavu, koja je bila politička garancija da će Srbija dobiti gasovod Južni tok i da će biti završeno podzemno skladište gasa Banatski Dvor. Taj gasovod nikada nije izgrađen, a umesto njega je preko teritorije Srbije prošao Turski tok.
Izvor: Nova ekonomija, RTS
Nemaju svi gradovi Srbije istu satnicu za jeftinu struju, a ona takođe zavisi i od vrste brojila koje potrošači imaju ugrađeno u domaćinstvima. U periodima povećane potrošnje, ušteda nije mala
Država prošle godine nije obezbedila dovoljne količine sirovine za pelet, tvrdili su proizvođači. Zato su ovog leta građani pohrlili da kupe ogrev pre nestašice. To je odmah povećalo i cene
Dunav je ovog leta dostigao rekordno niske nivoe. Posledice se osećaju u plovidbi, energetici, poljoprivredi i rečnim ekosistemima. Kakva je budućnost evropskih reka
Oko 150 velikih postrojenja u Srbiji duže od deset godina krši rok u kojem su morali da pribave integrisanu dozvolu, kojim se velikim zagađivačima odobrava rad
Suša i ekstremne temperature sve ozbiljnije ugrožavaju srpsku privredu, a posledice bi građani mogli da osete kroz skuplju hranu, veću inflaciju i slabiji privredni rast. Ekonomisti upozoravaju da bi šteta po Srbiju mogla biti veća nego u Evropskoj uniji
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Naš veliki glumac Svetozar Cvetković je u intervjuu za „Vreme“ rekao ono što se u našoj čaršiji ne kaže – da je bolje da ima Bitefa, Festa i drugih festivala nego da ih nema. To se mnogima neće svideti jer se vode logikom „što gore to bolje“
Desničarske partije nikako da podrže studentski pokret, uprkos kosovskom zavetu studenata i svoj onoj ikonografiji po principu „Kosovo je srce Srbije“. Jer desničarsko poimanje sveta je partikularno, a studenti čvrsto stoje na univerzalnosti republikanskog tla
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
