Odavno su tehničke karakteristike mobilnih telefona za većinu ljudi postale potpuno nebitne, to jest tek slovo na papiru
Da smo malo više zainteresovani za digitalnu životnu sredinu, podjednako važnu kao što je ova prirodna, onda bi vest o novim Epl proizvodima bila udarna u svim medijima. Ovako je predstavljanje nove generacije mobilnih uređaja, pre svega ajfona 16, prošlo relativno tiho. Iako nagoveštava dramatične događaje u našim životima, odnosno još veću zavisnost od mobilnog uređaja koji i dalje kolokvijano zovemo telefon.
Odavno su tehničke karakteristike mobilnih telefona za većinu ljudi postale potpuno nebitne, to jest tek slovo na papiru. Tako je i sada. Epl je objavio da će šesnaestica imati najbrži čip A18, čak 30 odsto brži od prethodnog, čiju brzinu ionako prosečan korisnik nije testirao ni blizu krajnjih granica. Isto se odnosi na glavnu kameru od 48 megapiksela, bolju nego sve prethodne koje su već godinama unazad sposobne da snimaju holivudske filmove. Tako da su i na predstavljanju u Kupertinu Eplovi inženjeri o tehnologiji govorili u procentima (poboljšanja), ne ulazeći mnogo u detalje, koji se ionako mere u nanometrima.
Šta je onda toliko uzbudljivo, drugačije i pomalo opasno? Dve su ozbiljne promene koje će uticati na svaki telefon ubuduće, bilo kojeg brenda, jer svi netremice prate i prepisuju od Epla. Promene su u domenu kamere, odnosno pristupačnosti njenom softveru i u domenu veštačke inteligencije, koja postaje suština našeg korisničkog iskustva.
Epl je na svoj novi telefon dodao dugme, zapravo senzor, za komunikaciju sa kamerom. Osim što je to dugme okidač, ono služi i sa podešavanje svih elemenata fotografije ili video-zapisa. Ekspozicija, fokus, ISO, sve se nalazi pod kažiprstom, dvoklikom se ulazi u meni gde se bira šta ćemo koristiti, a onda se laganim “toglovanjem” odnosno simulacijom vrtenja točkića, namešta željena kombinacija. Ovo je dosad najbliže što je neki telefon prišao klasičnom foto-aparatu što se načina korišćenja tiče. Što se tiče softvera, Epl je tu dominantan; većina korisnika, sem za okidanje, neće ni koristiti pomenuto dugme, aparat će sve sam da im namesti i popravi ako treba.
Veštačka, odnosno Epl inteligencija, kako je u toj firmi zovu sada, deo je svih funkcionalnosti telefona. Uređaj je više nego vaš digitalni asistent ili digitalni otisak, sve više postaje deo našeg bića. Uči iz našeg korišćenja tako da nam uvek nudi zadovoljavajući odgovor ili rešenje za naš upit. Primer koji su predstavili je pretraga sopstvenih fotografija. Dovoljno je da napišete šta mislite da se nalazi na nekoj slici koju ste napravili pre desetak godina i ajfon će vam je pronaći. Ako ste mu pomenuli da je na slici tetka Milena i to će vam rešiti jer, iako niste tako imenovali sliku (što bi bilo trivijalno), on je s vremenom naučio ko je tetka Milena i kako da je pronađe, ako treba i da je pozove.
Isto se odnosi i na vizuelne pretrage. Ako fotografišete plakat za koncert, može da vam rezerviše karte. Ali ako slikate psa u parku, reći će vam koja je to rasa i ostale osobine tog bića. Možda ne baš i kontakt osobe koja psa šeta, a zanima vas, i to samo zato što se Epl kune da vaše podatke ne deli nikome, ne zato što tu informaciju nema. Ima je. U svom klaudu, zajedno sa svim ostalim vašim podacima za slučaj da ostanete bez uređaja. Samo kupite novi i na njega svučete sve što je potrebno i kao da se ništa nije desilo.
Sa ovakvim asistentom snalažljivost nam više nije potrebna, dovoljno je da postavimo pitanje. Ako smo i u tome nevešti, VI će to razumeti i iz naše nemuštosti razaznaće šta želimo i daće nam najbolji mogući odgovor. Ajfon, odnosno Epl odnosno Android (Gugl) biće naš najpoverljiviji drug bez kojeg će udobno kretanje kroz urbani život biti nemoguće. Već jeste, uveliko. Ako sumnjate, ostavite ujutru telefon kod kuće i krenite bilo kuda.
Kakve su veze ultralojalista u policiji sa podzemljem? Zašto Vučić nije siguran u sebe? Zbog čega se na sili može opstajati neko vreme, ali ne i vladati? Što pokazuje davljenje N1 i Nove S, a ima veze sa naprednjačkim biračkim telom? Kako je jedino čega se trebaju bojati studenti i pobunjeno društvo – sam strah
U saopštenju Jedinstvene Srbije objašnjeno je da će svi naslednici Dragana Markovića Palme imati pravo da koriste porodični brend – Dalibor Marković Palma. Primećujete da je to zapravo titula koja bi u demokratskom društvu bila nezamisliva, osim ako prihvatimo jagodinsku političku aristokratiju pa dobijemo Palmu Drugog (nikako Nejakog)
U javnom prostoru često se, iz nepažnje ili pojednostavljivanja, akvarijum poistovećuje sa delfinarijumom ili komercijalnim zabavnim sadržajem. Takvo tumačenje promašuje suštinu projekta. Akvarijum je deo naučne infrastrukture, sa jasno definisanim istraživačkim i edukativnim programom, usklađenim sa radom Prirodnjačkog muzeja. Njegova svrha nije spektakl već razumevanje – razumevanje biodiverziteta, ekosistema i odgovornosti prema prirodnim resursima
“Borba za opstanak” više ne predstavlja puku retoričku figuru, već sve izraženije postaje društvena realnost. Ono što su u ranijem periodu iskusile samo neke lokalne zajednice danas pogađa znatno širi krug građana, pri čemu se broj temeljno ugroženih kontinuirano uvećava
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
