Odavno su tehničke karakteristike mobilnih telefona za većinu ljudi postale potpuno nebitne, to jest tek slovo na papiru
Da smo malo više zainteresovani za digitalnu životnu sredinu, podjednako važnu kao što je ova prirodna, onda bi vest o novim Epl proizvodima bila udarna u svim medijima. Ovako je predstavljanje nove generacije mobilnih uređaja, pre svega ajfona 16, prošlo relativno tiho. Iako nagoveštava dramatične događaje u našim životima, odnosno još veću zavisnost od mobilnog uređaja koji i dalje kolokvijano zovemo telefon.
Odavno su tehničke karakteristike mobilnih telefona za većinu ljudi postale potpuno nebitne, to jest tek slovo na papiru. Tako je i sada. Epl je objavio da će šesnaestica imati najbrži čip A18, čak 30 odsto brži od prethodnog, čiju brzinu ionako prosečan korisnik nije testirao ni blizu krajnjih granica. Isto se odnosi na glavnu kameru od 48 megapiksela, bolju nego sve prethodne koje su već godinama unazad sposobne da snimaju holivudske filmove. Tako da su i na predstavljanju u Kupertinu Eplovi inženjeri o tehnologiji govorili u procentima (poboljšanja), ne ulazeći mnogo u detalje, koji se ionako mere u nanometrima.
Šta je onda toliko uzbudljivo, drugačije i pomalo opasno? Dve su ozbiljne promene koje će uticati na svaki telefon ubuduće, bilo kojeg brenda, jer svi netremice prate i prepisuju od Epla. Promene su u domenu kamere, odnosno pristupačnosti njenom softveru i u domenu veštačke inteligencije, koja postaje suština našeg korisničkog iskustva.
Epl je na svoj novi telefon dodao dugme, zapravo senzor, za komunikaciju sa kamerom. Osim što je to dugme okidač, ono služi i sa podešavanje svih elemenata fotografije ili video-zapisa. Ekspozicija, fokus, ISO, sve se nalazi pod kažiprstom, dvoklikom se ulazi u meni gde se bira šta ćemo koristiti, a onda se laganim “toglovanjem” odnosno simulacijom vrtenja točkića, namešta željena kombinacija. Ovo je dosad najbliže što je neki telefon prišao klasičnom foto-aparatu što se načina korišćenja tiče. Što se tiče softvera, Epl je tu dominantan; većina korisnika, sem za okidanje, neće ni koristiti pomenuto dugme, aparat će sve sam da im namesti i popravi ako treba.
Veštačka, odnosno Epl inteligencija, kako je u toj firmi zovu sada, deo je svih funkcionalnosti telefona. Uređaj je više nego vaš digitalni asistent ili digitalni otisak, sve više postaje deo našeg bića. Uči iz našeg korišćenja tako da nam uvek nudi zadovoljavajući odgovor ili rešenje za naš upit. Primer koji su predstavili je pretraga sopstvenih fotografija. Dovoljno je da napišete šta mislite da se nalazi na nekoj slici koju ste napravili pre desetak godina i ajfon će vam je pronaći. Ako ste mu pomenuli da je na slici tetka Milena i to će vam rešiti jer, iako niste tako imenovali sliku (što bi bilo trivijalno), on je s vremenom naučio ko je tetka Milena i kako da je pronađe, ako treba i da je pozove.
Isto se odnosi i na vizuelne pretrage. Ako fotografišete plakat za koncert, može da vam rezerviše karte. Ali ako slikate psa u parku, reći će vam koja je to rasa i ostale osobine tog bića. Možda ne baš i kontakt osobe koja psa šeta, a zanima vas, i to samo zato što se Epl kune da vaše podatke ne deli nikome, ne zato što tu informaciju nema. Ima je. U svom klaudu, zajedno sa svim ostalim vašim podacima za slučaj da ostanete bez uređaja. Samo kupite novi i na njega svučete sve što je potrebno i kao da se ništa nije desilo.
Sa ovakvim asistentom snalažljivost nam više nije potrebna, dovoljno je da postavimo pitanje. Ako smo i u tome nevešti, VI će to razumeti i iz naše nemuštosti razaznaće šta želimo i daće nam najbolji mogući odgovor. Ajfon, odnosno Epl odnosno Android (Gugl) biće naš najpoverljiviji drug bez kojeg će udobno kretanje kroz urbani život biti nemoguće. Već jeste, uveliko. Ako sumnjate, ostavite ujutru telefon kod kuće i krenite bilo kuda.
Kada je Vučić postao beznačajan lik? Zašto je njegov politički pad narod doživio kao buđenje iz noćne more? Čega se Studentska lista mora čuvati? Kako ustanoviti odgovornost za pretvaranje Srbije u mafijašku državu? I šta mi sa svime ovim imamo punih trideset i šest godina
Naravno da bi ostavke bile najlakši način da se mediji minimalno upristoje, ali posle 14 godina cenzure, propagande, negativne selekcije, veliko je pitanje da li zaposleni u javnom servisu i brojnim informativnim redakcijama privatnih medija uopšte umeju da profesionalno rade svoj posao
Ljudi su se osvrtali oko sebe. Onda se prolomio uzdah i zavladala je potpuna euforija. Suze, zagrljaji, skandiranje. On je prvi put izgovorio istinu – da su studenti pobedili. Ispostaviće da je taj trenutak postao istorija
Možemo li se, dakle, nadati da je i grupi od nekoliko miliona ljudi moguće da sazreva i napreduje? Da li, osim tehnološkog napretka, možemo da se razvijamo i psihološki, emotivno, mada nas ima tako mnogo i svi smo međusobno različiti, koliko smo i slični? Da li ima prostora čak i za onaj stepen optimizma koji bi nam omogućio očekivanje da ovo nije izolovan, pozitivan incident, već da smo “porasli” i sad smo trajno, uz uračunate prolazne krize, sposobni za nešto novo i zrelije
Za prva tri dana od pobede Studentske liste urađeno je baš mnogo. Ako nemate taj utisak, samo ste još nenaviknuti na normalnost
Zašto sad odjednom nemamo gde da se informišemo šta smatra Vučić i koga planiraju da ubiju „blokaderi-ustaše“? Čemu ovi patetični pokušaji preletanja?
Građani Srbije su izrekli politički sud. O nasilju, progonu, zloupotrebama, proneverenom novcu moraju da odlučuju oslobođene institucije na osnovu zakona
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
