Odavno su tehničke karakteristike mobilnih telefona za većinu ljudi postale potpuno nebitne, to jest tek slovo na papiru
Da smo malo više zainteresovani za digitalnu životnu sredinu, podjednako važnu kao što je ova prirodna, onda bi vest o novim Epl proizvodima bila udarna u svim medijima. Ovako je predstavljanje nove generacije mobilnih uređaja, pre svega ajfona 16, prošlo relativno tiho. Iako nagoveštava dramatične događaje u našim životima, odnosno još veću zavisnost od mobilnog uređaja koji i dalje kolokvijano zovemo telefon.
Odavno su tehničke karakteristike mobilnih telefona za većinu ljudi postale potpuno nebitne, to jest tek slovo na papiru. Tako je i sada. Epl je objavio da će šesnaestica imati najbrži čip A18, čak 30 odsto brži od prethodnog, čiju brzinu ionako prosečan korisnik nije testirao ni blizu krajnjih granica. Isto se odnosi na glavnu kameru od 48 megapiksela, bolju nego sve prethodne koje su već godinama unazad sposobne da snimaju holivudske filmove. Tako da su i na predstavljanju u Kupertinu Eplovi inženjeri o tehnologiji govorili u procentima (poboljšanja), ne ulazeći mnogo u detalje, koji se ionako mere u nanometrima.
Šta je onda toliko uzbudljivo, drugačije i pomalo opasno? Dve su ozbiljne promene koje će uticati na svaki telefon ubuduće, bilo kojeg brenda, jer svi netremice prate i prepisuju od Epla. Promene su u domenu kamere, odnosno pristupačnosti njenom softveru i u domenu veštačke inteligencije, koja postaje suština našeg korisničkog iskustva.
Epl je na svoj novi telefon dodao dugme, zapravo senzor, za komunikaciju sa kamerom. Osim što je to dugme okidač, ono služi i sa podešavanje svih elemenata fotografije ili video-zapisa. Ekspozicija, fokus, ISO, sve se nalazi pod kažiprstom, dvoklikom se ulazi u meni gde se bira šta ćemo koristiti, a onda se laganim “toglovanjem” odnosno simulacijom vrtenja točkića, namešta željena kombinacija. Ovo je dosad najbliže što je neki telefon prišao klasičnom foto-aparatu što se načina korišćenja tiče. Što se tiče softvera, Epl je tu dominantan; većina korisnika, sem za okidanje, neće ni koristiti pomenuto dugme, aparat će sve sam da im namesti i popravi ako treba.
Veštačka, odnosno Epl inteligencija, kako je u toj firmi zovu sada, deo je svih funkcionalnosti telefona. Uređaj je više nego vaš digitalni asistent ili digitalni otisak, sve više postaje deo našeg bića. Uči iz našeg korišćenja tako da nam uvek nudi zadovoljavajući odgovor ili rešenje za naš upit. Primer koji su predstavili je pretraga sopstvenih fotografija. Dovoljno je da napišete šta mislite da se nalazi na nekoj slici koju ste napravili pre desetak godina i ajfon će vam je pronaći. Ako ste mu pomenuli da je na slici tetka Milena i to će vam rešiti jer, iako niste tako imenovali sliku (što bi bilo trivijalno), on je s vremenom naučio ko je tetka Milena i kako da je pronađe, ako treba i da je pozove.
Isto se odnosi i na vizuelne pretrage. Ako fotografišete plakat za koncert, može da vam rezerviše karte. Ali ako slikate psa u parku, reći će vam koja je to rasa i ostale osobine tog bića. Možda ne baš i kontakt osobe koja psa šeta, a zanima vas, i to samo zato što se Epl kune da vaše podatke ne deli nikome, ne zato što tu informaciju nema. Ima je. U svom klaudu, zajedno sa svim ostalim vašim podacima za slučaj da ostanete bez uređaja. Samo kupite novi i na njega svučete sve što je potrebno i kao da se ništa nije desilo.
Sa ovakvim asistentom snalažljivost nam više nije potrebna, dovoljno je da postavimo pitanje. Ako smo i u tome nevešti, VI će to razumeti i iz naše nemuštosti razaznaće šta želimo i daće nam najbolji mogući odgovor. Ajfon, odnosno Epl odnosno Android (Gugl) biće naš najpoverljiviji drug bez kojeg će udobno kretanje kroz urbani život biti nemoguće. Već jeste, uveliko. Ako sumnjate, ostavite ujutru telefon kod kuće i krenite bilo kuda.
Kakav je Vučićev plan za opstanak na vlasti? Zbog čega mu ne može upaliti? Na koji je način Srbija postala međunarodna parija? Kako su studenti prošli sa zastavama kroz narod i postali imuni na napade? Zašto je 2026. izborna godina i početak početka normalizacije Srbije
TV fenomen prethodne godine svojevrsna je medijska kontradikcija. Vlast organizuje šetnje koje parališu predgrađa gradova, tabloidi izveštavaju o “stotinama hiljada građana” kojima smeta što ne mogu slobodno da se kreću, idu u porodilište i po penziju pa blokiraju po Srbiji, gde je jedina blokada Ćacilend ispred Skupštine
Dva različita rezultata psiholoških istraživanja kažu: uz upotrebu nagrade postižete ono što ste hteli, a uz upotrebu kazne ne. Dakle, ako hoćete da vaše dete promeni svoje ponašanje, “dajte mu poklon” kad god uradi nešto dobro; ako ga budete kažnjavali za nepoželjno, dogodiće se samo to da će početi da krije od vas šta je uradilo. Drugo, ako neko ima “unutrašnju motivaciju” za bavljenje nekom aktivnošću i počne da dobija previše pohvala ili poklona kao nagradu (“spoljašnju motivaciju”), ovo može početi da umanjuje ili čak potpuno uništiti to inicijalno uživanje i želju da se nečim bavi
Poraz ćaci-tužioca Nenada Stefanovića na izborima za članove Visokog saveta tužilaštva ima i veliko simbolično značenje: jedna institucija se odbranila i pokazala da je moć vučićevska tanja nego što se mislilo, da je njena najveća snaga – kao što to biva i sa tajnim službama – u fami o velikoj snazi
Lako je zamisliti kako vilom Bokeljkom u gluvo doba noći odjekuje Vučićev glas: „O Trampe, zašto me ne podnosiš?“ Odgovor na Truth Social najverojatnije bi glasio – „Zato što si šibicar“
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
