Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina
Globalna potrošnja vina u 2023. godini je smanjenja, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima – koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako i bolestima – rekao je Džon Barker iz Internacinalne organizacije loze i vina (OIV), piše Nova ekonomija.
Barker je, predstavljajući godišnji izveštaj, naveo da je površina vinograda globalno nastavila da opada, smanjivši se za 0,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, na 7,2 miliona hektara.
Dok se u Srbiji, prema podacima Repuličkog zavoda za statistiku uzgaja 19.849 hektara vinograda.
Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina od 237 miliona hektolitara.
Ovo je označilo pad od deset odsto u odnosu na 2022. i predstavlja najnižu proizvodnju od 1961. godine.
Smanjena je proizvodnja i u Srbiji
U istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, proizvodnja vina u Srbiji se u poslednjih pet godina neprekidno smanjuje, piše Nova ekonomija.
Iako Srbija ima kapacitete za proizvodnju oko 70 miliona litara vina, ona je u istraživanom periodu (2018-2022) prema zvaničnim pokazateljima iznosila prosečnih 24,6 miliona litara godišnje i značajno je opadala po stopi od oko 7,5 odsto.
Zahvaljujući malim privatnim vinarijama, kvalitet vina se u poslednjih desetak godina značajno poboljšao, ali u Srbiji postoji samo nekoliko vinarija koje flaširaju do 500.000 boca vina godišnje, dok ostale flaširaju do 50.000 boca.
To znači da je malo proizvođača koji mogu da obezbede stalan izvoz većih količina vina, pa se plasman na strana tržišta svodi na manje količine bez kontinuiteta.
Manje se i pije
Smanjena je i potrošnja vina. Globalna konzumacija u 2023. procenjuje se na 221 milion hektolitara, što ukazuje na smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na već nizak nivo iz 2022. godine.
“Nagli rast troškova proizvodnje i distribucije, izazvan inflatornim pritiscima, doveli su do viših cena vina za potrošače, čija je kupovna moć već bila smanjena,” kažu vinari. Prosečna cena litra izvoznog vina je rekordno visoka i iznosila je 3,62 evra po litru.
Međunarodna trgovina vinom u 2023. takođe je bila značajno pogođena rastom cena. Iako je ukupan obim izvezenog vina pao na 99 miliona hektolitara, to je nadoknađeno visokom izvoznom vrednošću, koja dostigla 36 milijardi evra.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Ko su dobitnici, a ko gubitnici najavljene naprednjačke transformacije? Zašto će Ivica Dačić ubuduće biti kažnjen za svaki uspeh socijalista? Zbog čega batinaše čeka svetla budućnost? Da li i dalje imate snage da gledate Vučića, Batu Gašića, Brnabić, Jovanova, Vučevića i ostale? Kako je Srbija iz dana u dan sve dalje od normalnosti, pouzdanih i efikasnih javnih službi, građanskih prava i sloboda i svega ostalog što se u svakoj uređenoj državi odavno podrazumeva
Mart je poslovično mesec bremenit godišnjicama, ali ovaj je obeležila rekordna količina Vučićeve propagande. U samo tri dana stala je gotovo sva politička kampanja vlasti sortirana kalendarski
Tri boje deluju kao delo nekoga ko je čitav život studirao psihologiju. “Plavo” je moguće koristiti u nastavi o tugovanju i oporavku od gubitka, s pokušajem samoubistva, gubitkom granica i njihovim ponovnim uspostavljanjem, bekstvom od ljudi i otkrićem ljubavi, dok je “Belo” odličan prikaz muškog straha od impotencije i svih odbrana od njega, a “Crveno” portret dobrote, solidarnosti i požrtvovanosti
Pored sitnih kriminalaca i vucibatina za jednokratnu upotrebu postoji jedna kasta koja je na samom dnu naprednjačkog lanca ishrane. Nazovimo ih jadnici, mada njihov opis više odgovara stenicama
Srbija je i meta-stabilna i hiper-ugrožena, i ekonomski tigar i tek što nije načisto propala, njenog predsednika i svi u svetu uvažavaju i obožavaju i hoće da ga svrgnu sa vlasti. Govor protivurečnosti imao je svoju svrhu, ali se u međuvremenu izlizao
Zašto su studentu Vukašinu Đinoviću i njegovoj majci „kobre“ oduzele karte na ulazu u pozorište? Zbog čega je smenjena Jelena Mirković, direktorka srednje škole u Loznici? Šta govori naprednjačko vređanja zaposlenih iz britanske ambasade u Aranđelovcu? I da li ste i vi postali građanin drugog reda
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
