Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina
Globalna potrošnja vina u 2023. godini je smanjenja, cene proizvodnje se nisu smirile, a sve je manje i površina pod vinogradima – koji su pogođeni kako klimatskim promenama tako i bolestima – rekao je Džon Barker iz Internacinalne organizacije loze i vina (OIV), piše Nova ekonomija.
Barker je, predstavljajući godišnji izveštaj, naveo da je površina vinograda globalno nastavila da opada, smanjivši se za 0,5 odsto u odnosu na 2022. godinu, na 7,2 miliona hektara.
Dok se u Srbiji, prema podacima Repuličkog zavoda za statistiku uzgaja 19.849 hektara vinograda.
Na proizvodnju vina su najviše uticali ekstremni klimatski uslovi i rasprostranjena gljivična oboljenja, što je kulminiralo istorijskim niskim nivoom u globalnoj proizvodnji vina od 237 miliona hektolitara.
Ovo je označilo pad od deset odsto u odnosu na 2022. i predstavlja najnižu proizvodnju od 1961. godine.
Smanjena je proizvodnja i u Srbiji
U istraživanju Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i beogradskog Instituta za ekonomiku poljoprivrede, proizvodnja vina u Srbiji se u poslednjih pet godina neprekidno smanjuje, piše Nova ekonomija.
Iako Srbija ima kapacitete za proizvodnju oko 70 miliona litara vina, ona je u istraživanom periodu (2018-2022) prema zvaničnim pokazateljima iznosila prosečnih 24,6 miliona litara godišnje i značajno je opadala po stopi od oko 7,5 odsto.
Zahvaljujući malim privatnim vinarijama, kvalitet vina se u poslednjih desetak godina značajno poboljšao, ali u Srbiji postoji samo nekoliko vinarija koje flaširaju do 500.000 boca vina godišnje, dok ostale flaširaju do 50.000 boca.
To znači da je malo proizvođača koji mogu da obezbede stalan izvoz većih količina vina, pa se plasman na strana tržišta svodi na manje količine bez kontinuiteta.
Manje se i pije
Smanjena je i potrošnja vina. Globalna konzumacija u 2023. procenjuje se na 221 milion hektolitara, što ukazuje na smanjenje od 2,6 odsto u odnosu na već nizak nivo iz 2022. godine.
“Nagli rast troškova proizvodnje i distribucije, izazvan inflatornim pritiscima, doveli su do viših cena vina za potrošače, čija je kupovna moć već bila smanjena,” kažu vinari. Prosečna cena litra izvoznog vina je rekordno visoka i iznosila je 3,62 evra po litru.
Međunarodna trgovina vinom u 2023. takođe je bila značajno pogođena rastom cena. Iako je ukupan obim izvezenog vina pao na 99 miliona hektolitara, to je nadoknađeno visokom izvoznom vrednošću, koja dostigla 36 milijardi evra.
Praznovanje Nove godine i njeno “dočekivanje” ima dublje implikacije od izbora vina i pravljenja ruske salate. Ideja da se godina u nekom trenutku završava i onda počne nova potiče iz pradavnih epoha i sastavni je deo razumevanja vremena kao cikličnog, kao ogromnog, možda beskrajnog, niza univerzuma, života i godina, koji nastaju, traju i završavaju se, samo da bi ponovo počeli sa određenom pauzom ili bez nje
U Novom Sadu je poginulo 15 ljudi u padu nadstrešnice i više ništa nije bilo smešno. Iznuđene su ostavke, a sveopšta paraliza mogla se videti i na primeru Dana žalosti – jedan u u Srbiji, tri u Vojvodini. Manjak empatije pokazao je premijer, koji je pokušao da razmere tragedije meri smrću 15, 155, ili 15000 ljudi. Na studente su poslati batinaši, a RTS je bez zadrške prenosio optužbe da su plaćenici. Međutim, desilo se upravo suprotno, jer je talas nezadovoljstva samo postajao jači. Zato će studentski protesti i plenumi obeležiti kraj ove godine i doček nove, između straha i nade, koja se pojavila, baš kao i empatija i solidarnost
Priče su postale tek jedno od oružja za masovno uništenje pa smo zato i svi mi kojima je pričanje priča profesija završili kao osumnjičeni za sudjelovanje u zločinima protiv čovječanstva. Svi smo mi potencijalni manipulatori i zavodnici, svi mi izmišljamo i uvijamo
Čovek koji je autom gazio ljude na božićnom vašaru u Magdeburgu ima čudnu biografiju i tek se naslućuju motivi zlodela u kojem je ubijeno više ljudi, a oko dve stotine je povređeno
Prosvetni radnici su protestovali zajedno za studentima i srednjoškolcima, kako bi im pružili podršku. Oko 150 ljudi okupilo se u petak pred Brandenburškom kapijom u Berlinu u znak podrške studentskim protestima u Srbiji
Nije mu palo na pamet, ali da jeste, a očigledno jeste, "Kobre" bi na njegov mig „razbacale“ studente koji protestuju, poručio je u dva navrata predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Samo – “Kobre” ne bi smele da ga poslušaju
Lazar Ristovski je istupio iz članstva u Udruženju dramskih umetnika Srbije zato što se okrenulo protiv Vučića, umesto da mu se zahvaljuje kao on. Ima u njegovom pismu još niz bisera
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
