Treba ohrabriti kolege i koleginice iz javnog servisa u pokušajima da profesionalno rade svoj posao. Naravno, postoji i nagomilano, opravdano nezadovoljstvo građana radom javnog servisa prethodnih godina
Gledaoci RTS-a su poslednjih dana mogli da primete promene u načinu izveštavanja o studentskim protestima. Posle ignorisanja, izveštavanja “iz daljine”, sa balkona, priloga od 30 sekundi, guranja u poslednje minute Dnevnika, gostovanja SKONUS-a, ali ne i Studenata u blokadi, pojavili su se pravo niotkuda koliko-toliko objektivni izveštaji. Prethodili su im protesti ispred RTS, zahtevi studenata FDU da se objave izvinjenja, ali i sve grublji primeri nasilja.
Nedavno se pojavio i dekan FDU, koji je govorio o studentskim zahtevima i tužbama. Stidljiv početak desio se posle blokada na Slaviji i Autokomandi, kada je bilo nemoguće ignorisati desetine hiljada građana na ulicama. Zato je otvaranje RTS bilo nalik na objavljivanje dokumentacije o padu nadstrešnice, dakle, fazno.
RTS se našao između nezadovoljstva građana i studenata sa jedne i SNS i Predsednika sa druge strane, koji sada N1 i RTS zove “medijskim grupama za pritisak”. Uredništvo
RTS-a je uvelo konsekvence za zaposlene za objave na društvenim mrežama ili podršku studentima, dok je sa druge strane, poziranje urednica na Autokomandi ostalo bez reakcije.
Tačka preloma bili su protesti u Novom Sadu, a naročito učestali napadi na studente, bilo da je u pitanju batinanje ili gaženje kolima. Zapravo, otvaranje RTS-a i probijanje informativne blokade “plaćeno” je batinama koje su studenti i studentkinje dobijali prethodnih meseci. Posle ostavki premijera i gradonačelnika Novog Sada, pada Vlade, postalo je čak i moralno pitanje ako RTS relativizuje proteste i ignoriše ih.
Objavljeno je saopštenje SNS, kao pokušaj da se kao mnogo puta ranije disciplinuje RTS, logikom pretnje unapred. Izgleda da je taj dvostruki pritisak doveo do probijanja medijske blokade. Jasna je reakcija spikera tokom vesti na Radio Beogradu ili rad dopisnika u emisiji “Ovo je Srbija” gde su počeli redovni izveštaji o protestima širom zemlje. Primetna je razlika u uređivanju Dnevnika 3 u odnosu na Dnevnik 2, a sve češće vidimo i čujemo studente i građane uživo. Presedan je svakako i činjenica da u nedelju prvi put nije bio potpisan urednik Dnevnika. Ovo je jasna poruka neslaganja sa uređivačkom politikom kuće, jer se ne potpisujete ukoliko zapravo niste vi urednik već izvesni informativni štab Vlasti putem kojeg se unisono uređuju mediji.
Tabloidi i tabloidne televizije pokušali su da ometanje ekipa RTS-a da se uključe u Dnevnik prikažu kao fizički napad. Ova medijska manipulacija liči na izveštaj iz Kliničkog centra Vojvodine o povredama studentkinje “u tuči”. Zapravo, studenti, a pre svega građani, bukom su ometali ekipu. Posle Autokomande to se ponovilo i u Novom Sadu, ali su studenti veoma brzo uputili izvinjenje i obećali da će tokom sledećih događaja omogućiti nesmetan rad TV ekipama RTS-a.
Novinarka Dragana Biberović stoički je podnela višegodišnju frustraciju ljudi izazvanu radom informativnih programa RTS, dok dopisnik Predrag Stojković nije imao probleme dok je izveštavao o studentima koji su pešice išli za Novi Sad. Bilo je potrebno samo malo profesionalnog integriteta da RTS počne da izveštava. Stigao je zahtev za smenu urednika informativnog programa, ali je zapravo potrebno sačuvati i ojačati instituciju javnog medijskog servisa u celini.
RTS se pojavio kao tema i na turneji predsednika Vučića po rasinskom i aleksandrovačkom kraju. Građani su se žalili na korupciju, a pominjala se i taksa za RTS koju plaćaju invalidi. Naravno da 300 dinara nije pitanje života i smrti, ali je na mestu pitanje naplate parafiskalnih nameta i povećanja troškova života koje građani osećaju kao smanjenje kupovne moći. Ako vam neko kaže da će povećati invalidninu 11 odsto, a to znači 900 dinara od kojih ćete plaćati i taksu za RTS, onda vi zapravo dobijete samo 600 dinara više. U zemlji u kojoj veliki broj građana računa i preračunava životne troškove i meri ih stotinarkama (dinara, da ne bude zablude), vladajuća elita se razbacuje milionima, pa smo ove godine u Srbiji zabeležili rekordan broj milionera i milijardera (u evrima, da ne bude zablude).
Malo probijanje informativne blokade na RTS-u ima domino efekat i na druge televizije, pa se režim u ovom trenutku može osloniti na Pink, Informer, Hepi, Kurir, K1/Tanjug, ali će čak i ovi mediji delovati smešno u pokušajima da ismeju proteste i fizičko nasilje nad studentima predstave kao pravedan gnev pristalica SNS ili scenario iz stranih centara moći.
Ukratko, mislim da treba ohrabriti kolege i koleginice iz javnog servisa u pokušajima da profesionalno rade svoj posao. Naravno, postoji i nagomilano, opravdano nezadovoljstvo građana radom javnog servisa prethodnih godina. Pre samo nekoliko nedelja, sa tog javnog servisa smo slušali kako su studenti plaćenici, kako ruše državu, kako su neprijatelji Srbije. Crvene, krvave ruke kao simbol protesta su poređene sa teroristima Hamasa, dok su kojekakvi “objektivni” analitičari objašnjavali kako je u toku specijalni rat čiji cilj je ubistvo Vučića. Moguće je ovo otvaranje ka stvarnosti tumačiti i “prestrojavanjem u hodu” u potrazi za novim centrom političke moći.
Realnost ili tačnije život je probio tu zavesu zahvaljujući pameti, snazi, jedinstvu i duhovitosti studenata iz generacije Zed, kojima televizija i njena propaganda nisu pomutile zdrav razum i osećanja. Oni se zapravo bore za integritet i profesionalizam javnog medijskog servisa kao institucije. Zato želim da verujem da su zaposleni RTS-a svesni da neko na ulici dobija batine da bi i oni jednog dana mogli profesionalno da se bave svojim poslom. Najmanje što mogu da urade za te studente jeste da se ne prave slepi i gluvi.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
