Nekada su oglasi bili dodatak uz vesti, sitna slova ispod teksta, vinjeta na margini, kratki blok između dva TV priloga. Danas je obrnuto: vest je samo fusnota u velikom algoritmu oglašavanja. Gugl i Fejsbuk pretvorili su reklamu u savršeno mašinsko znanje o tome ko smo, šta tražimo i šta ćemo kupiti, a medijima ostavili da se hrane mrvicama sa digitalnog stola. Evropska unija je zato rešila da kaznom od bezmalo tri milijarde evra podseti Gugl kako oglas ne može da pojede baš sve. I da ne mogu da koriste sopstvene algoritme za favorizovanje oglasa koje direktno prikupljaju.
Digitalno oglašavanje je danas glavni kanal komunikacije između kompanija i potrošača. Međutim, više od polovine globalnog budžeta odlazi samo dvema kompanijama – Guglu i Fejsbuku (odnosno Meti). Njihove platforme omogućavaju precizno targetiranje korisnika na osnovu pretraga, lokacije, društvenih interakcija i interesovanja, što nijedan medij ne može da ponudi u istoj meri. Razlozi su jasni – cilj medija je da donose vesti a ne da “špijuniraju” svoje čitaoce ili gledaoce i nisu se ni razvijali u tom smeru. S druge strane, oglašivači ulažu novac tamo gde dobijaju najbolji povrat, a mediji ostaju sa sve manjim delom prihoda od kog žive.
Ovaj proces ima nekoliko posledica. Prva je pad cena oglasnog prostora na portalima, u novinama ili televizijskim blokovima jer su oglašivači naučeni da od digitalnih giganata dobijaju više za manje novca. Druga je zavisnost samih medija od platformi – mnogi koriste Guglove alate za programatsko oglašavanje ili se oslanjaju na distribuciju sadržaja preko Fejsbuka i Instagrama. Publika, umesto da direktno posećuje medijske sajtove, ostaje unutar aplikacija, pa praktično sav prihod od pregleda i klikova završava kod platformi.
Evropska komisija u svojoj odluci navodi da je Gugl favorizovao sopstvene servise, čime je konkurenciju stavio u nepovoljan položaj, a oglašivače i potrošače izložio većim troškovima. Zbog toga je kompaniji dat rok od 60 dana da predloži mere koje bi vratile fer tržišnu utakmicu, uz upozorenje da bi u suprotnom mogle uslediti i strukturne promene, uključujući razdvajanje delova poslovanja, odnosno cepanje monopola na sitnije kompanije.
Za medije u Evropi i šire ova presuda je važna ne samo zbog poruke da se monopol može sankcionisati, već i zbog podsećanja da bez uređenog tržišta nema ni održivog novinarstva. Ako izdavači dobijaju sve manji deo prihoda, a najveći deo odlazi u Silicijumsku dolinu, kvalitet informisanja i pluralizam postaju direktno ugroženi.
Otuda i sve češći zahtevi da Gugl i Fejsbuk plaćaju naknade medijima za korišćenje njihovih vesti, kao što je to već uvedeno u Australiji i Kanadi. Ipak, ti modeli tek su na početku, dok su tehnološki giganti i dalje daleko ispred po snazi, podacima, prihodima i uticaju.
Možda će kazna iz Brisela naterati Gugl da malo popusti stisak, a Fejsbuk da (nastavi da) se pravi kako je skroman gost za stolom. Ali računica se neće lako promeniti: dok mi klikćemo, lajkujemo i skrolujemo u potrazi za vestima, milijarde preko servera idu u njihove džepove.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
