Otkako se pričaju priče, decu plaše da bi neko mogao da ih prevari i odvede od roditelja. Nisu roditelji u tim pričama uvek savršeni, ali ni u jednoj priči dete ne odlazi na neko prijatnije mesto, obično završi u loncu ili ga pretvore u magarca. Sada, prvi put postoji mogućnost da neko za to varanje dece plati i to masno – niko drugi do društvene mreže.
U utorak 18. avgusta u Ouklendu, u SAD, počinje suđenje u kojem 29 saveznih država tuži kompaniju Meta, vlasnika Fejsbuka i Instagrama. Ne tuže ih zbog onoga što se na tim mrežama postavlja. Na optuženičkoj klupi je sam dizajn Instagrama i Fejsbuka odnosno način na koji su napravljeni da nas što duže zadrže pred ekranom.
Ključna tvrdnja tužilaca jeste da neograničeno skrolovanje, automatsko puštanje videa, lajkovi, obaveštenja i algoritamske preporuke nisu neutralne funkcije, već mehanizmi koji podstiču kompulsivno korišćenje, posebno kod dece i tinejdžera. Meta je godinama izbegavala svaku odgovornost za štetne sadržaje koji su se pojavljivali na njihovim platformama tvrdnjama da oni samo pružaju tehničke uslove za komunikaciju na koju nikako ne utiču. Otprilike kao kada bismo tužili telefonskog operatera zato što nas je sagovornik ispsovao u razgovoru. Ili prevario da kupimo nešto što nam ne treba za velike pare.
Sada se tema tužbe promenila i postavlja se pitanje da li je platforma napravljena tako da olakšava negativan uticaj. Države tvrde da problem nije nuspojava, već ključni deo poslovnog modela. Što korisnik duže ostaje na mreži, vidi više sadržaja i reklama, ostavlja više podataka i donosi više prihoda. Zato se prvi put direktno povezuju dizajn platforme, vreme provedeno na njoj i zarada. Posebno je ozbiljna tvrdnja da je Meta iz internih istraživanja znala više o negativnim posledicama po mlade nego što je javno priznavala. Tužioci zato ne govore samo o problematičnom proizvodu, već i o mogućem obmanjivanju javnosti.
Bitan deo tužbe odnosi se na mlađe od 13 godina. Ove platforme ne dozvoljavaju pristup nekome ko još nije tinejdžer, ali se taj propis masovno krši. Dovoljno je da tokom prvog logovanja dete slaže da je starije i može slobodno da koristi mreže. Tužioci sada postavljaju pitanje prikupljanja podataka adolescenata te ovaj spor ima i deo o kršenju privatnosti.
Kao što je navedeno, kazne su drakonske i mere se u bilionima dolara, ali to nije sve. Traže se i promene funkcija koje određuju kako Instagram i Fejsbuk rade: ograničenja obaveštenja, vremena korišćenja i kontakta sa odraslima, kao i drugačiji tretman mladih korisnika.
Zato se ovaj slučaj smatra prekretnicom. Ako sud prihvati da je dizajn koji prouzrokuje zavisnost štetan, cela industrija može biti prinuđena da menja platforme. Odnosno, postaviće se pitanje da li kompanija sme da koristi proizvod koji je teško napustiti, naročito ako zna da će ga koristiti deca, nebitno je da li to rade mimo želje kompanije koja nije sposobna da utvrdi starost svojih korisnika.
Prvi put se ne sudi onome što je rečeno, već mogućnosti da se na to reaguje i da se dangubi jer nas sistem podstiče da skrolujemo u nedogled kako bismo saznali još više opojnih besmislica. Kazna može da bude slična onoj koja je izrečena duvanskoj industriji, samo što bi umesto pluća naletali na slike oštećenog mozga mladog korisnika. Srećan kraj nije izvestan.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
„3 Nuts Seeds“, „Nabrojte vaša omiljena 3 ukusa“, „TRI sistema odlaganja igračaka“… Da li poznati brendovi u Srbiji kupcima diskretno poručuju da 25. oktobra na biračkom listiću zaokruže broj tri?
Ovaj medijski eksperiment na ljudima uživo zapravo krši i etičke norme. Teško da bi bilo koji socijalni psiholog dobio dozvolu ili imao savesti da ga sprovede nad ispitanicima, bez obzira na njihov pristanak uz nadoknadu. Nad nama se ovo radi bez našeg pristanka i to džabe
Mladi se pripremaju, organizovani su, ne prestaju da rade i uče, deluju poletno i gotovo nepobedivo. Među starijima ima sumnji i strahova uprkos željama, briga praćenih pozivanjem na ranija iskustva, kao da nije očigledno da su ovi studentski protesti organizovani i vođeni bolje nego bilo koji do sada
Nemačka je izdvojila 500 milijardi evra za infrastrukturne projekte. Staroj naciji, međutim, nedostaje stručna radna snaga da bi mogla da ih realizuje.
Nema, doslovno, nikakve razlike između onoga ko usred noći tvrdi da je dan, ili onoga ko tvrdi za sebe da je žirafa, od tvrdnji koje čitamo na bilbordima: da Vučić radi na ujedinjenju Srbalja i da Srbiji, iz dana u dan, ide sve bolje.
Predizborna hapšenja zbog tobožnjeg „rušenja države“ svedoče o panici režima. Loša vest za njih je – ne mogu da uhapse ceo narod koji je rešio da se odbrani od naprednjačkih batina i izborne krađe
Obruč koji oko Ćacilenda steže Studentska lista sve je uži. Jer sve je više razmađijanih ljudi koji lažnog proroka vide kao ono što jeste: uličnog opsenara koji zavađa Srbiju
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
