Otkako se pričaju priče, decu plaše da bi neko mogao da ih prevari i odvede od roditelja. Nisu roditelji u tim pričama uvek savršeni, ali ni u jednoj priči dete ne odlazi na neko prijatnije mesto, obično završi u loncu ili ga pretvore u magarca. Sada, prvi put postoji mogućnost da neko za to varanje dece plati i to masno – niko drugi do društvene mreže.
U utorak 18. avgusta u Ouklendu, u SAD, počinje suđenje u kojem 29 saveznih država tuži kompaniju Meta, vlasnika Fejsbuka i Instagrama. Ne tuže ih zbog onoga što se na tim mrežama postavlja. Na optuženičkoj klupi je sam dizajn Instagrama i Fejsbuka odnosno način na koji su napravljeni da nas što duže zadrže pred ekranom.
Ključna tvrdnja tužilaca jeste da neograničeno skrolovanje, automatsko puštanje videa, lajkovi, obaveštenja i algoritamske preporuke nisu neutralne funkcije, već mehanizmi koji podstiču kompulsivno korišćenje, posebno kod dece i tinejdžera. Meta je godinama izbegavala svaku odgovornost za štetne sadržaje koji su se pojavljivali na njihovim platformama tvrdnjama da oni samo pružaju tehničke uslove za komunikaciju na koju nikako ne utiču. Otprilike kao kada bismo tužili telefonskog operatera zato što nas je sagovornik ispsovao u razgovoru. Ili prevario da kupimo nešto što nam ne treba za velike pare.
Sada se tema tužbe promenila i postavlja se pitanje da li je platforma napravljena tako da olakšava negativan uticaj. Države tvrde da problem nije nuspojava, već ključni deo poslovnog modela. Što korisnik duže ostaje na mreži, vidi više sadržaja i reklama, ostavlja više podataka i donosi više prihoda. Zato se prvi put direktno povezuju dizajn platforme, vreme provedeno na njoj i zarada. Posebno je ozbiljna tvrdnja da je Meta iz internih istraživanja znala više o negativnim posledicama po mlade nego što je javno priznavala. Tužioci zato ne govore samo o problematičnom proizvodu, već i o mogućem obmanjivanju javnosti.
Bitan deo tužbe odnosi se na mlađe od 13 godina. Ove platforme ne dozvoljavaju pristup nekome ko još nije tinejdžer, ali se taj propis masovno krši. Dovoljno je da tokom prvog logovanja dete slaže da je starije i može slobodno da koristi mreže. Tužioci sada postavljaju pitanje prikupljanja podataka adolescenata te ovaj spor ima i deo o kršenju privatnosti.
Kao što je navedeno, kazne su drakonske i mere se u bilionima dolara, ali to nije sve. Traže se i promene funkcija koje određuju kako Instagram i Fejsbuk rade: ograničenja obaveštenja, vremena korišćenja i kontakta sa odraslima, kao i drugačiji tretman mladih korisnika.
Zato se ovaj slučaj smatra prekretnicom. Ako sud prihvati da je dizajn koji prouzrokuje zavisnost štetan, cela industrija može biti prinuđena da menja platforme. Odnosno, postaviće se pitanje da li kompanija sme da koristi proizvod koji je teško napustiti, naročito ako zna da će ga koristiti deca, nebitno je da li to rade mimo želje kompanije koja nije sposobna da utvrdi starost svojih korisnika.
Prvi put se ne sudi onome što je rečeno, već mogućnosti da se na to reaguje i da se dangubi jer nas sistem podstiče da skrolujemo u nedogled kako bismo saznali još više opojnih besmislica. Kazna može da bude slična onoj koja je izrečena duvanskoj industriji, samo što bi umesto pluća naletali na slike oštećenog mozga mladog korisnika. Srećan kraj nije izvestan.
Samo u avgustu: Uštedite tri hiljade dinara na godišnjoj pretplati na digitalno izdanje „Vremena“! _Iskoristite popust ovde i podržite nezavisno novinarstvo.
Studentski pokret smatra da je režim Vučić–Dačić–Brnabić Prištini predao policiju, pravosuđe, lična dokumenta, civilnu zaštitu, tablice, pozivni broj, Gazivode, poštu, platni promet, katastar, elektroenergetiku, telekomunikacije, javna preduzeća i železnice
Zašto bi za Vučića suđenje Novosadskoj dvanaestorki bilo ravno otvaranju vrata ormara punih kostura u njegovom podrumu? Zbog čega izigrava Đuru koji je građanima oprostio što ih tukao? I šta će izuzev velike strepnje i nemira među naprednjacima pokazati pomilovanja pojedinaca iz režimskih redova
Aleksandar Šapić je razbio nos Tatjani Mićić, odbornici pokreta “Kreni-promeni”. Na konferenciji za štampu nije se izvinio žrtvi, već partijskim kolegama iz SNS-a i Vučiću
Ovde će biti razmotrena dva programska cilja Studentske liste: nezavisnost tužilaca koji treba da sprovedu krivični progon za teška koruptivna krivična dela koja stoje u uzročnoj vezi pre svega sa tragedijom zbog survavanja nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu, ali i druga koruptivna dela, te lustracija javnih funkcionera
Predstojeći parlamentarni izbori uopšte ne deluju kao izbor, već neobična situacija u kojoj će glasanjem moći da budu smenjeni zavojevači i uništitelji začetaka demokratskog razvoja Srbije. Zbog toga bi na njih trebalo gledati kao na “nulte izbore”, gde će pobeda u potpuno neregularnim uslovima omogućiti da ponovo počnemo da zidamo temelje političkog društva i branimo ga od novog kolapsa. Ovo sad je Neretva i Sutjeska, Termopili i Kajmačkalan
Predstavnici bivšeg predsednika Srbije u dosadašnje dve TV debate na N1 su se dokazivali u tome ko će biti dostojan proslavljenog naprednjačkog bukača Vladimira Orlića. Nisu došli da razgovaraju, nego na verbalnu šutku
U predizbornoj kampanji Šapić je fizički napao Tatjanu Mićić, aktivisti SNS-a su prebili vladinog službenika na radnom zadatku, a Vučić nikako da obelodani koga je sve pomilovao iz vlastitih redova. Šta im je?
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Intervju: Jovo Bakić, sociolog, profesor Univerziteta u Beogradu
Pobedićemo, narod pravi kampanju za sve nas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
