Ako pitate Patrika Birna, osnivača kompanije “Overstok” i jednog od najčuvenijih teoretičara zavere u SAD, Srbija bi ove godine mogla da ima ključnu ulogu u nameštanju izbora u Americi. Gostujući u podkastu “Ameriko, možemo li da razgovaramo”, gde mu je domaćica bila Debi Džordžatos, Birn je pomenuo američku kompaniju “Dominion”, koja upravlja velikim brojem mašina za glasanje u SAD, i njihovu ispostavu u Srbiji, koja ih održava. Dodao je u tu priču i kineski “Huavei”, preko čijih se mašina, navodno, ceo posao obavlja. Priča naprosto klizi, “Dominion” iz Srbije preko bekdorova upada u aparate tokom glasanja i menja rezultate kako to odgovara demokratama. Kinezi su tu da čorba bude gušća, a i zato što Trampovi birači u njima vide najveću opasnost.
Od svega toga je tačno da u Srbiji zaista postoji ispostava “Dominiona”, da posluje legalno i diči se održavanjem glasačkih mašina, odnosno softvera koji ih pokreće, što se može saznati već površnom pretragom interneta. Ali, bude li na izborima zaista nekih problema sa brojanjem glasova, budite sigurni da će se Srbija naći na tapetu, kao što se pre osam godina govorilo o Severnoj Makedoniji i njenim farmama botova koje su radile u korist Trampa.
Logistika glasanja u SAD veoma je zanimljiva zbog svoje raznovrsnosti. Budući da svaka država organizuje glasanje na svoj način, pa se onda to spušta i na nivo okruga, tamo se glasa od pipkanja ekrana preko bušenja kartica do zaokruživanja na listiću, s tim da se ide ka potpunoj automatizaciji. Razlog je brzina brojanja, koja je praktično trenutna posle zatvaranja birališta. Nameštanje nije moguće jer mašine nisu povezane na mrežu, sve se snima na disk koji se onda fizički prenosi na drugo mesto, gde se očitava. A postoji i papirni trag, nalik fiskalnom računu, gde birač može da proveri da li je njegova volja ispravno registrovana pre nego što taj listić ubaci u kutiju.
Ove godine to neće ubrzati saznavanje rezultata zbog velikog broja listića poslatih poštom, koji će morati da se broje ručno ili uz asistenciju mašine, ali opet uz ručno ubacivanje.
Problem sa elektronskim sistemom glasanja u tome je što se koristi relativno retko, u SAD jednom u dve godine, a nije jeftin. Dok se tehnologija veoma brzo menja, pokušajte samo da se setite svog telefona ili računara iz 2016. ili 2012.
Automatizovano glasanje je poslednjih decenija u naletu, ali ne mora da bude garancija demokratije. Recimo, koristi se u Estoniji, Bugarskoj, Indiji, SAD i Venecueli, da nabrojimo samo neke od zemalja, i jasno je da među njima postoje značajne razlike. U većem delu sveta i dalje se glasa olovkom na papiru, što ima svojih dobrih i loših strana, ali je i dalje najmanje loše. Uostalom, svuda gde se glasa automatski postoje i birački listići spremni za upotrebu ako se mašina “zaglupi”, a to se dešava na ponekom biračkom mestu na svakim izborima.
Možda bi najbolje bilo napraviti hibridni sistem. Da se glasa na papiru, a da se onda broji pomoću kamere mobilnog telefona i veštačke inteligencije. Listići bi mogli da se poređaju na stolu, po desetak istovremeno, i da se skeniraju telefonom. Veštačka inteligencija bi ih razvrstala i prebrojala, a ostali bi u sistemu za svaku vrstu provere. Sve što je potrebno jeste aplikacija koju članovi biračke komisije unose u sopstveni telefon i koja šalje očitane podatke nadležnoj izbornoj komisiji. Budući da je glasanje već obavljeno, sve manipulacije bi bile na nivou primene sile, što obesmišljava demokratski proces. A papirni listići svakako ostaju kao dokaz. Sem ako ih neko uništi, ali to je opet sila.
Tehnologija postoji, sistem bi se mogao lako uspostaviti, potrebno je malo volje i minimalna obuka, a kontrola bi bila krajnje jednostavna. Ista aplikacija mogla bi da vrši i biometrijsku proveru birača, sigurnije nego sprej i lična karta, ali možda smo se sada malo zaneli.
Bivši načelnik Resora državne bezbednosti (RDB) Srbije Jovica Stanišić, osuđen pred haškim sudom za zločine protiv čovečnosti, podneo je zahtev za prevremenim puštanjem na slobodu. Iako ispunjava uslov za to, sve sudije tribunala smatraju, između ostalog, da su „njegovi zločini velike težine“ i da to govori protiv njegovog prevremenog puštanja na slobodu
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Aleksandar Vučić je ostavku podneo iz marketinških razloga i skidanja formalne odgovornosti sa sebe za sve ono nemilo što bi moglo da se dogodi do 25. oktobra. Sada može da pohrli u kampanju sa etiketom da je „običan čovek“
Kada je Evropa videla da je listi od 250 poslaničkih kandidata predvođenim profesionalnim političkim huliganima suprotstavljena lista od 250 političkih amatera i časnih ljudi? Zvuči kao bajka. Hoće li i ishod biti kao u bajci: pobeda dobra nad zlom?
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Kako će izgledati predsednička tranzicija posle 5. novembra ostaje velika nepoznanica. Trampov tranzicioni tim još nije potpisao sve ključne dokumente koje zahteva zakon o predsedničkoj tranziciji, mada su očekivanja da će to na kraju uraditi. Glavni razlog je taj što, kako prenosi “Vašington post”, bivši predsednik nema poverenja u Vladu i ne želi da uđe u taj proces dok ne pobedi na izborima. U skladu sa najavama, on bi u slučaju pobede krenuo sa smenama koje bi išle po dubini, otpuštajući veliki broj državnih službenika čiji položaj u dosadašnjim promenama administracije nije zavisio od toga ko je na vlasti
