Gde su nestale milijarde evra iz budžeta

...

Kada je pitanje iz naslova ovog teksta na početku plenarne rasprave o Zakonu o rebalansu budžeta za 2024. godinu uputio narodni poslanik Zoran Lutovac ministru finansija, inače uvek spremnom za polemisanje i nipodaštavanje opozicije, on je vešto izbegao odgovor. Kada mu je kasnije ponovljeno isto to pitanje, ministar je ponovo izbegao odgovor. Od tada je prošlo pet dana rasprave o rebalansu budžeta u Narodnoj skupštini, a da javnost Srbije nije dobila odgovor iz Vlade. Čak i uvek rečiti narodni poslanici iz redova vladajuće većine nisu progovorili niti jednu reč na tu temu. Da li su pitanje shvatili kao neozbiljno?!

Većina verovatno jeste, ali smo sigurni da je jedan od njih vrlo ozbiljno shvatio i razumeo o čemu je reč. Međutim, očigledno nije našao za shodno da odgovori. U pitanju je ministar finansija Siniša Mali.

Narodni poslanik Lutovac je u Narodnoj skupštini 23. septembra 2024. godine uzeo reč: “Smatram da je neophodno da informišem javnost, to jest da ukažem građanima na postojanje jedne ogromne anomalije u javnim finansijama. Kao uvod u problem podsetiću na aferu ‘Slaviša Kokeza i 640 miliona evra’. Naime, DS ima dokazima potkrepljena saznanja da svake godine počev od 2016. pa na dalje ‘misteriozno nestane’, odnosno bude značajno manje naplaćeno PDV-a prilikom uvoza nego što bi realno trebalo da bude. Analize koje je izradio ekspertski tim DS-a uz pomoć eminentnih ekonomskih forenzičara iz inostranstva pokazuju da je u periodu od 1. janura 2016. godine pa zaključno sa 31. decembrom 2023. ‘misteriozno nestalo’ 3,2 milijarde evra. Gde nestaje taj novac i ko je za to odgovoran, ostavljam građanima da zaključe. Nadam se da je sada malo jasnije kako se vode javne finansije to jest kako se upravlja novcem svih građana”.

Najveće pronevere novca građana sprovode se preko budžetskih prihoda. To nisu koruptivni poslovi. To je kriminal u izvornom obliku. Pažnja stručne javnosti i građana uglavnom je usmerena na trošenje sredstava iz budžeta, dok se prihodima budžeta malo ko ozbiljno bavi. Uglavnom se prepušta Vladi da sama iste pretpostavi i javnost pretežno bespogovorno prihvati šta joj je predloženo, dok se sve to ozakoni kroz Zakon o budžetu.

Suprotno tome, mi ovde ukazujemo na to da je pravilno planiranje i kontrola izvršenja prihoda budžeta, a pogotovu sprečavanja njihovih “curenja” (manje naplate od realno moguće), ima viši rang po značaju u odnosu na rashode, odnosno trošenje sredstava iz budžeta. Proizvoljnim ili manipulativnim planiranjem i knjiženjem poreskih prihoda (ponajviše PDV-a) kreira se neistinita slika pre svega budžetskog deficita, a tako i javnog duga.

Metodologija knjiženja prihoda budžeta (princip “cash basis on recording” – samo ono što je stvarno naplaćeno) dodatno ide na ruku odgovornima da mogu da prikriju stvarno stanje javnih finansija. U tome im pomaže i to što nepravilno sastavljaju i prikazuju završni račun budžeta tako što ne prikazuju stvarna dospela potraživanja i obaveze po osnovu poreskih prihoda jer na to uglavnom niko i ne obraća pažnju Tako je i Fiskalni savet bio u grupi onih koji realno planiranje i realizaciju prihoda nisu tretirali na pravi način sve dok mu nismo ukazali na njihov ogorman značaj.

U Analizi predloga Zakona o budžetu za 2024. godinu Fiskalnog saveta tom problemu je, međutim, posvećena velika pažnja, a što nije naišlo na dobar prijem kod Vlade – preporuke Fiskalnog saveta nisu primenjene, a takođe je došlo i do promena u samom rukovodstvu ovog tela. Kad se na navedeno doda i iskustvo zemalja sa uređenim javnim finansijama koje potvrđuje da se najsofisticiranije i najobimnije zloupotrebe javnog novca sprovode preko budžetskih prihoda, a ne prilikom trošenja istih kako se uglavnom misli – sve postaje mnogo jasnije.

Šta je i zašto je toliko važan PDV (porez na dodatu vrednost) koji se plaća prilikom uvoza?

Prilikom uvoza, PDV se po pravilu plaća na svaku uvoznu transakciju i njegova naplata je definisana Zakonom o
PDV-u i Carinskim zakonom. O njegovoj naplati stara se isključivo Uprava carina kao deo Ministarstva finansija, a sva naplaćena sredstva se slivaju na jedinstven račun kod Uprave za trezor Ministarstva finansija.

Ukupan prihod od PDV-a je dominantan prihod budžeta, čini skoro polovinu ukupnih poreskih prihoda budžeta, a prihodi od PDV-a prilikom uvoza obično čine 85 do 90 odsto od ukupnog PDV-a. Tokom 2022. godine naplaćeno je 6,1 milijarda evra PDV-a prilikom uvoza – ilustracije radi, naredni prihod budžeta po veličini je prihod od akciza i on je uglavnom više nego duplo manji u odnosu na PDV prilikom uvoza.

RUPA U NAPLATI

Razlika između realno mogućeg i stvarno naplaćenog
PDV-a prilikom uvoza naziva se “VAT on import compliance gap”. On je direktna posledica anomalija u carinskoj administraciji, kriminalnih aktivnosti u cilju izbegavanja plaćanja i grešaka u obradi podataka za spoljnu uotrebu od strane carinske administracije. Ova pojava manjka u naplati realno očekivanog PDV-a prilikom uvoza nije “domaći izum” i nije nova – prisutna je u skoro svim uređenim javnim finansijama razvijenih i srednje razvijenih država Evrope, i identifikovana je kao nesumnjivo najmoćniji neprijatelj javnih finansija.

Protiv nje se vode kontinurane borbe sa ciljem da je umanje, a zatim i sasvim iskorene. Zvanični podaci pokazuju da je samo u zemljama članicama Evropske unije ukupan trajni gubitak u naplati PDV-a u 2021. godini iznosio 61 milijardu evra, što je ipak značajno smanjenje u odnosu na 2020. godinu kada je taj gubitak iznosio 99 milijardi evra. Efekti borbe se razlikuju od zemlje do zemlje – najuspešnije su Finska, Holandija, Španija i Estonija. Potvrđeno najefikasnije oružje u ovoj borbi (pored uvođenja elektronskih faktura, evidecija poreskih transakcija u realnom vremenu itd.) jeste korenita reforma poreske administracije. Pokazalo se da je najbolje efekte dalo formiranje jedinstvene poreske administracije to jest integracija Poreske uprave, Uprave carina i pratećih entiteta u jedinstven sistem.

Kako bi dodatno proverili navedene sumnje u slučaju naše zemlje, kreiran je model visoke pouzdanosti u cilju izrade sveobuhvatne analize prihoda PDV-a prilikom uvoza. Za njegovu izradu korišćeni su zvanični podaci objavljeni od strane državnih organa. Takođe, upotrebljena je metodologija koja je u praksi potvrđena i koristi se za algoritmizaciju procesa upravljanja javnim resursima (ARIMA methodology). Analiza nam je pokazala da je u poslednjih osam godina, zaključno sa 2023. godinom, naplaćeno 3,2 milijarde evra manje PDV-a prilikom uvoza nego što je trebalo da bude naplaćeno.

Ministarstvo finansija se prepoznaje kao jedino i isključivo odgovorno za pojavu rupe u naplati PDV-a kod uvoza zato što sve vreme zna za istu a nije učinilo apsolutno ništa na njenom suzbijanju. Takođe je i iz javnosti nepoznatih razloga obustavilo neke procese koji su bili u funkciji njenog suzbijanja. To nam sve daje za pravo da osnovano sumnjamo kako je u pitanju pojava koja je pod sistemskom kontrolom na najvišem nivou.

Neophodne reforme poreske administracije koje su kao neopozive dogovorene sa Evropskom unijom, a koje su, između ostalog, podrazumevale integraciju Uprave carina i Poreske uprave po modelu primenjenom u EU i koje je trebalo da budu kompletno sprovedene do kraja 2015. godine – zaustavljene su. Negde u to vreme takođe je otkaz dobio i tadašnji direktor Poreske uprave Republike Srbije Ivan Simič, neko ko je naširoko prepoznat kao jedan od vodećih evropskih stručnjaka, a u čije vreme je većina spomenutih poreskih reformi i započeta.

U aktuelnom aranžmanu sa MMF-om definisana je obaveza Vlade da se kod izrade predloga budžeta primenjuju potvrđene metodologije za realno planiranje prihoda (kako bi se planiranje prihoda učinilo transparentnim), da se otpočne sa postupcima na suzbijanju VAT gap-a, kao i da se u završnom računu budžeta prikazuju dospele obaveze po osnovu neizvršenog povraćaja PDV-a kao i dospela potraživanja po osnovu nenaplaćenih poreza, ali se to još uvek ne čini.

ZATAŠKANA AFERA “SLAVIŠA KOKEZA – 640 MILIONA EVRA”

Početkom 2021. godine najavljena je velika afera “Slaviša Kokeza” koji je navodno preko Uprave carina oštetio Budžet Republike Srbije za 640 miliona evra. Skoro četiri godine kasnije javnost je ostala uskraćena za bilo kakve informacije, a po svemu sudeći, afera neće dobiti epilog i narodski bi se moglo reći da je ova afera “zataškana”.

Javnost je tako ostala uskraćena i za informaciju kako je tačno budžet uskraćen za spomenutih 640 miliona evra. Odmah po izbijanju afere, tabloidi su pažnju javnosti usmeravali na to da se radi o švercu cigareta (mada je teško poverovati da je u zemlji u kojoj su prisutne tri najveće duvanske korporacije, “British American Tobacco”, “Phillip Morris” i “Japan Tobacco”, uopšte moguće prošvercovati toliku količinu cigareta), kao i na poslove koje su Kokezine firme dobijale od države. Moguće je da su takve informacije bile isključivo u funkciji skretanja pažnje sa prave teme s obzirom da nigde nije pominjan najveći biznis preko kompanije koja je bila vlasnik brenda “Win-win” i koja se bavila uvozom i distribucijom bele tehnike, a koji je ostao pošteđen napada i dovođenja u vezu sa nezakonitim radnjama.

Sa svim ovim saznanjima u vidu, a uzimajući u obzir i ponašanje aktera u međuvremenu, nije lako poverovati da je Kokeza delovao samostalno i nezavisno u svim tim aktivnostima.

Na kraju, jedino sigurno je to da samo Ministarstvo finansija poseduje sve relevantne informacije za ovaj slučaj i jedino je ono u mogućnosti da pruži odgovore na sva ova pitanja.

Autor je član Resornog odbora za privredu Demokratske stranke