Duri li se Durov

...

Pavela Durova mediji pogrešno nazivaju ruskim Markom Zakerbergom. Iako to zvuči kao compliment, zapravo ga potcenjuju. Durov je Zakerberg, Džek Dorsi (osnivač Tvitera) i Ilon Mask, a smeši mu se i Edvard Snouden, sve u jednoj osobi koja još nije napunila četrdeset godina. U žižu interesovanja svetske javnosti dospevao je više puta, ali ovo najnovije “žiženje” je nekako najjače. Uhapšen je po sletanju na pariski aerodrom Burže, a optužen za sve moguće zločine koji postoje – od terorizma, preko trgovine drogom do prevara. A čovek je IT-jevac. I osnivač dveju najznačajnijih društvenih mreža koje se koriste na prostoru bivšeg SSSR-a VKontakte i Telegrama.

Prvu mrežu, VKontakte (Povezani), osnovao je odmah pošto je završio Sanktpeterburški univerzitet 2006. godine. To je bilo vreme nastanka društvenih mreža na Zapadu, Fejsbuk je osnovan dve godine ranije, a Rusija je već krenula nepoverljivo da se zatvara, naročito na internetu. VKontakte je zato ostvario fantastičan uspeh, što je značilo i ogromno interesovanje vlasti. Od Durova se očekivalo da sarađuje i dozvoli službama da pristupaju sadržaju koji korisnici dele na mreži što je on odbio. Takav stav nije mogao da opstane i Durov je prodao svoj udeo u kompaniji, a onda je i emigrirao u Dubai, pre deset godina.

Neumoran, a već prilično bogat, uz pomoć starijeg brata, popriličnog genijalca, osnovao je Telegram, neku kombinaciju Tvitera i Votsapa i opet ostvario ogroman uspeh. Ova mreža odmah je postala mesto gde se razmenjuju poruke, ali i parole. Jedna od bitnih razlika u odnosu na zapadne komunikativne mreže je, recimo, to što grupe na Telegramu mogu da broje i dvesta hiljada članova. Što znači da mogu da budu platforma za politički ili svaki drugi pokret, što se na Telegramu i dešava.

Durov retko daje intervjue, ali jedan je dao početkom godine nikom drugom do Takeru Karlsonu, u vreme kada je ovaj novinar intervjuisao i Vladimira Putina. Ko je gledao taj intervju teško će se oteti utisku da je Pavel Durov vrlo verovatno jedan od tech biznismena koji veruju u apsolutne slobode, a vrlo neverovatno kriminalac, za šta ga francuske vlasti optužuju. U tom razgovoru on sebe radije naziva Evropljaninom nego Rusom. Osim ruskog, ima (kupljeno) državljanstvo pacifičkih Sent Kitis i Nevisa, Emirata i Francuske i upravo mu ovo poslednje državljanstvo sada otežava situaciju. Da je samo Rus, njegova primarna država mogla bi oštrije da se bori za njega, pa čak i da ugovori razmenu. Budući da je i Francuz, to će teže ići.

Iako u Rusiji ne živi već deceniju zbog nesuglasica sa tamošnjim vlastima i zalaganjima za slobodu govora, Rusija je sada najglasnija u optužbama da upravo Francuska guši ljudska prava i slobode. Francuska ga je optužila za svaki mogući kriminal smatrajući da je kao suvlasnik odgovoran za sve što se događa na Telegramu, a tamo ima svega, kao i na svakoj društvenoj mreži, uostalom. Interesantno je da je Rusija pokušala da blokira Telegram 2018. i tada je bila na meti svih zapadnih boraca za slobodu, pa je reterirala tri godine kasnije. Telegram sada masovno koriste i Rusi i Ukrajinci, kao i svi u svetu koji misle da su aplikacije sa zapada podložne pritisku bezbednosnih službi.

Privođenje Durova u Francuskoj uz navedene optužbe moralo bi da zabrine i Ilona Maska i Marka Zakerberga. Ako bi se koristili isti aršini, i njih dvojica bi trebalo da budu odgovorni za ono što se događa na njihovim mrežama, a događa se svašta. Naročito ako je kriterijum saradljivost u teškim vremenima, za šta Durov nije pokazao spremnost ni u Rusiji. Njegova sudbina mogla bi da prelomi budućnost slobode govora na internetu ili, što bi rekao Idi Amin, slobode posle govora.