Lični stav
Studentski protesti: Kasno je za pričam ti priču
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Durov je Zakerberg, Džek Dorsi (osnivač Tvitera) i Ilon Mask, a smeši mu se i Edvard Snouden, sve u jednoj osobi koja još nije napunila četrdeset godina
Pavela Durova mediji pogrešno nazivaju ruskim Markom Zakerbergom. Iako to zvuči kao compliment, zapravo ga potcenjuju. Durov je Zakerberg, Džek Dorsi (osnivač Tvitera) i Ilon Mask, a smeši mu se i Edvard Snouden, sve u jednoj osobi koja još nije napunila četrdeset godina. U žižu interesovanja svetske javnosti dospevao je više puta, ali ovo najnovije “žiženje” je nekako najjače. Uhapšen je po sletanju na pariski aerodrom Burže, a optužen za sve moguće zločine koji postoje – od terorizma, preko trgovine drogom do prevara. A čovek je IT-jevac. I osnivač dveju najznačajnijih društvenih mreža koje se koriste na prostoru bivšeg SSSR-a VKontakte i Telegrama.
Prvu mrežu, VKontakte (Povezani), osnovao je odmah pošto je završio Sanktpeterburški univerzitet 2006. godine. To je bilo vreme nastanka društvenih mreža na Zapadu, Fejsbuk je osnovan dve godine ranije, a Rusija je već krenula nepoverljivo da se zatvara, naročito na internetu. VKontakte je zato ostvario fantastičan uspeh, što je značilo i ogromno interesovanje vlasti. Od Durova se očekivalo da sarađuje i dozvoli službama da pristupaju sadržaju koji korisnici dele na mreži što je on odbio. Takav stav nije mogao da opstane i Durov je prodao svoj udeo u kompaniji, a onda je i emigrirao u Dubai, pre deset godina.
Neumoran, a već prilično bogat, uz pomoć starijeg brata, popriličnog genijalca, osnovao je Telegram, neku kombinaciju Tvitera i Votsapa i opet ostvario ogroman uspeh. Ova mreža odmah je postala mesto gde se razmenjuju poruke, ali i parole. Jedna od bitnih razlika u odnosu na zapadne komunikativne mreže je, recimo, to što grupe na Telegramu mogu da broje i dvesta hiljada članova. Što znači da mogu da budu platforma za politički ili svaki drugi pokret, što se na Telegramu i dešava.
Durov retko daje intervjue, ali jedan je dao početkom godine nikom drugom do Takeru Karlsonu, u vreme kada je ovaj novinar intervjuisao i Vladimira Putina. Ko je gledao taj intervju teško će se oteti utisku da je Pavel Durov vrlo verovatno jedan od tech biznismena koji veruju u apsolutne slobode, a vrlo neverovatno kriminalac, za šta ga francuske vlasti optužuju. U tom razgovoru on sebe radije naziva Evropljaninom nego Rusom. Osim ruskog, ima (kupljeno) državljanstvo pacifičkih Sent Kitis i Nevisa, Emirata i Francuske i upravo mu ovo poslednje državljanstvo sada otežava situaciju. Da je samo Rus, njegova primarna država mogla bi oštrije da se bori za njega, pa čak i da ugovori razmenu. Budući da je i Francuz, to će teže ići.
Iako u Rusiji ne živi već deceniju zbog nesuglasica sa tamošnjim vlastima i zalaganjima za slobodu govora, Rusija je sada najglasnija u optužbama da upravo Francuska guši ljudska prava i slobode. Francuska ga je optužila za svaki mogući kriminal smatrajući da je kao suvlasnik odgovoran za sve što se događa na Telegramu, a tamo ima svega, kao i na svakoj društvenoj mreži, uostalom. Interesantno je da je Rusija pokušala da blokira Telegram 2018. i tada je bila na meti svih zapadnih boraca za slobodu, pa je reterirala tri godine kasnije. Telegram sada masovno koriste i Rusi i Ukrajinci, kao i svi u svetu koji misle da su aplikacije sa zapada podložne pritisku bezbednosnih službi.
Privođenje Durova u Francuskoj uz navedene optužbe moralo bi da zabrine i Ilona Maska i Marka Zakerberga. Ako bi se koristili isti aršini, i njih dvojica bi trebalo da budu odgovorni za ono što se događa na njihovim mrežama, a događa se svašta. Naročito ako je kriterijum saradljivost u teškim vremenima, za šta Durov nije pokazao spremnost ni u Rusiji. Njegova sudbina mogla bi da prelomi budućnost slobode govora na internetu ili, što bi rekao Idi Amin, slobode posle govora.
Nijedna „viđenija“ strana ambasada i njihove vlade ne podržavaju studentske proteste. Naprotiv, njima bi više odgovaralo da se sve vrati u „normalne“ tokove
Uspeh protesta valja odmeravati ne prema onome šta bismo sve želeli da se kroz njih postigne nego prema onome što su već postigli. A to što je postignuto ogromno je. Sve i kad bi protesti bili smesta obustavljeni, njihov trag ne bi se izgubio nego bi, naprotiv, delovao kao važna činjenica naše političke budućnosti i ovoj bi vlasti zasigurno skratio životni vek. Protesti mogu da dođu i prođu, ali njihov trag i učinak ostaje kao trajno političko dostignuće
Crvenim srednjim prstom je kao putokazima praktično ocrtan povratak u škole i na fakultete. Bilo je potrebno manje od par dana da se ova kampanja zaustavi, jer je ona praktično političko samoubistvo
Strah je nestao, nema prostora za manipulaciju organizacijom protesta, propaganda dopire do sve manjeg broja ljudi i ostavlja sve slabiji utisak. Ako jedan psihološki faktor može igrati važnu ulogu, to su zrelost ličnosti i snaga da se poraz prizna pre nego što budu uništeni i poslednji ostaci nezavisnih institucija i bude došlo do još masovnijeg prolivanja krvi
Dok građani Srbije masovno izlaze na ulice i dok se studenti brutalno prebijaju, zemlja je ostala bez dva ključna stuba vlasti – vlade i Regulatornog tela za elektronske medije (REM). U isto vreme, proces izbora novih članova REM-a, tela koje bi trebalo da obezbedi nezavisnost medijskog prostora, potpuno se raspao zbog nepravilnosti i političkih manipulacija koje su dovele do povlačenja kandidata iz većine predlagačkih oblasti
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve