Već godinama Željko Mitrović pokušava da postane deo izuzetno privilegovanog kluba trgovaca naoružanjem. Profit je ogroman, roba se prodaje i pre nego što stignemo da je proizvedemo. U takvim okolnostima, Mitrović i PRDC ne moraju da izmišljaju leteće automobile, već očajnički žele da se ubace u kolektivnu fotografiju sa Vučićem, naročito na vojnim vežbama
U jednom od video-izdanja imaginarijuma Željka Mitrovića, on lukom i strelom na čijem se vrhu nalazi minobacačka mina demonstrativno diže u vazduh improvizovanu metu, odmah pored vatre gde je ispečen i pojeden vo na ražnju. U ovom bizarnom i polumontiranom snimku (jer je eksplozija izazvana miniranjem) spojila se dramaturški suština jedne medijske imperije koja opstaje isključivo zahvaljujući bliskosti sa svakom vlašću.
Baš kao u nastavcima filmske sage “Igre gladi”, povlašćena kasta ždere vola na ražnju u šumi kod Despotovca dok sirotinja daje kandidate za surovi rijaliti u kojem može preživeti samo jedan takmičar. Dok se oni međusobno kolju po šumi, Vrhovni reditelj opstaje na vlasti, smenjujući samo scenariste i dramaturge. U ovoj paraleli, Veliki šef ipak nije Željko sa lukom i strelom, već je on samo izvođač medijskih radova sa brojnim olakšicama i privilegijama.
Putem svojih TV kanala, naročito u Nacionalnom dnevniku, on sistematski i uporno sebe želi da predstavi kao univerzalnog genija renesansnog tipa, neškolovanog izumitelja, čoveka koji se razume u medicinu, muzičara, medijskog mogula, brokera koji drma berzama, patriotu koji želi da nas poveže sa Amerikom i, konačno, velikog dobročinitelja koji je medijski zabeležio svaku donaciju. Očigledno je da ova fascinacija sopstvenom genijalnošću nije samo rezultat iskrivljene slike o sebi, već pokušaj da se “preduzetnik iz Zemuna”, kako se predstavio u kampanji JUL-a, danas poredi sa tehno-feudalistima poput Gejtsa, Maska, Brensona ili Bezosa.
Možemo se zapitati otkud dolazi ta zakasnela fascinacija eksplozijama i oružjem, otelotvorena u Pinkovom razvojno-istraživačkom centru ili PRDC-u.
Mislim da na ovo pitanje postoje najmanje dva odgovora, iza kojih stoje veoma materijalni razlozi. Prvi se tiče socijalno psihološke manipulacije kojom se opravdava pljačka tokom tranzicije i akumulacije medijskog kapitala. Mitrović naprosto ubeđuje svoje gledaoce/birače da je njegovo bogatstvo rezultat genijalnog uma koji se eto na kraju ogleda u projektovanju letećih automobila, dronova samoubica i medicinskih procedura kojima će biti spašene hiljade života. On će bukvalno hodati po vodi i poput superheroja voziti rolere uz pomoć mlaznica. Možda ste zaboravili onu seriju samopromocije tokom epidemije kovida, ozonizacije vazduha, krvi i kojekakvih budalaština koje danas niko ne pamti, a o kojima su neke osobe, predstavljene kao međunarodni eksperti, govorile kao o genijalnim izumima koji će spasiti čovečanstvo.
Ukoliko ubedite građane da ste se obogatili zahvaljujući svojoj genijalnosti a ne političkoj podršci, neuporedivo boljoj startnoj poziciji u bilo kom poslu, privilegijama svih vrsta, vi onda polažete pravo na to da se ponašate kao deo elite koja će u Željkovom slučaju uz pomoć medija kreirati stavove i vrednosti u našoj verziji “Igara gladi”. Otud podudaranje poruka koje šalje političko rukovodstvo, ili preciznije Vučić, sa programskom orijentacijom Pinka. Kada Vučić najavi osnivanje Pokreta za Srbiju, odnosno fuziju političkih činilaca u nekakav svesrpski politički sabor srednjovekovnog tipa, nedugo potom će Mitrović najaviti pokretanje Narodne televizije, na kojoj će se emitovati vesti i “Farma”. Tako će se desiti istorijsko pomirenje sela i grada, “Elite” i “Farme”, što je očigledna paralela sa asimilovanjem svih političkih stranaka u jedan pokret na čijem čelu će biti, pogađate Vučić.
Drugi deo objašnjenja fascinacije eksplozijama i oružjem zasniva se isključivo na materijalnom interesu. Već godinama Mitrović pokušava da postane deo izuzetno privilegovanog kluba trgovaca naoružanjem. Naša zemlja i dalje ima očuvanu namensku industriju koja predstavlja zlatnu koku za različite mešetare koji trguju oružjem, pored državnog preduzeća koje je decenijama imalo pravo da se bavi ovim poslom. U međuvremenu su mine iz “Krušika” preprodavali očevi ministara, osobe sa čudnim biografijama, a poneki od njih su se našli pod udarom sankcija. Zahavaljujući ratovima, prvenstveno u Ukrajini, na Bliskom Istoku i drugim sukobima manjeg obima, cena naoružanja se, kažu poznavaoci, gotovo udesetostručila. Profit je ogroman, roba se proda i pre nego što stignemo da je proizvedemo. U takvim okolnostima, Mitrović i PRDC ne moraju da izmišljaju leteće automobile, već očajnički žele da se ubace u kolektivnu fotografiju sa Vučićem, naročito na vojnim vežbama. Početkom godine je slavodobitno objavljeno da je PRDC dobio sertifikat od Vojske Srbije, a kompanija se redovno pojavljuje na vojnim vežbama i sajmovima naoružanja, deleći štand sa zvaničnim prodavcima oružja iz Srbije. Jedna firma iz garaže, uz medijsku podršku sebe uporno prikazuje kao vrhunskog svetskog proizvođača vojne opreme. Cilj ove kampanje bio bi dobijanje dozvole da Željko postane trgovac našim oružjem, a tada bi profit mogao biti nezamisliv.
Paradoksalno je da se prilikom samopromocije apsolutno nije vodilo računa o elementarnoj bezbednosti pri upotrebi eksplozivnih sredstava. Ukoliko se ogrnete zastavom ili nosite majicu na kojoj piše “Ponosan sam što sam Srbin”, možete da na livadi u, recimo, Šimanovcima testirate dronove samoubice. Njima dižete u vazduh nekakva vozila, a kada se javnost eventualno zabrine, jer se na snimcima vide kuće i saobraćaj u neposrednoj blizini eksplozije, vi umesto jednog aktivirate jato dronova samoubica. Bigger Bang, bato!
Pomislite samo kako biste nagrabusili kada bi vam palo na pamet da se tako igrate svojom i tuđim glavama. Primera i poređenja je mnogo, ali ću vas samo podsetiti da je jedan nesrećni penzioner nedavno osuđen na 30 dana zatvora jer je bacio petardu, a nije imao novca da plati novčanu kaznu. Da zlo bude veće, njega su u zatvoru toliko maltretirali da je tamo i umro.
U ovoj zemlji se još nismo oporavili od zloupotrebe vatrenog oružja u dva masovna ubistva, a u oba slučaja radilo se o kršenju bezbednosnih propisa. Oni koji su pucali apsolutno nisu smeli da dođu u dodir sa vatrenim oružjem, i kao posledicu danas imamo kolektivnu društvenu traumu. Pre nekoliko dana, u Beogradu je čovek od 66 godina iz vazdušne puške pucao na decu koja su se igrala u parku i pogodio u nogu dečaka od 11 godina. Javnost je ostala zatečena ovom eskalacijom nasilja u društvu, naročito posle odluke vlasti da uvede rigorozniju kontrolu nad izdavanjem, posedovanjem i nošenjem vatrenog oružja. Sećate se Vučićeve kampanje da se preda ilegalno naoružanje, neposredno nakon zločina u “Ribnikaru”, Duboni i Malom Orašju.
Sada, kada su reakcije javnosti postale glasnije, Željko Mitrović je odlučio da ceo incident prikaže kao filmski efekat na koji su se “zakačili “ kvazistručnjaci koji ga kritikuju. Drugim rečima, ceo cirkus sa minama i eksplozijama nije ništa drugo do filmski aprililili, gde se Žeks posle vola na ražnju eto malo igrao rata. Nažalost, ni u tom slučaju ne možete izbeći odgovornost za izbegavanje bezbednosnih procedura na snimanjima. Koliko je ova tema ozbiljna govore ne tako retki incidenti na snimanjima, kao kada je Brendon Li izgubio život u jednom incidentu na snimanju scene sa vatrenim oružjem, a Alek Boldvin je još na sudu zbog optužbe za ubistvo iz nehata. Postoje veoma ozbiljni bezbednosni protokoli kada se na snimanjima koriste oružje ili pirotehnička sredstva, a kojih u Željkovim “Igrama gladi” nije bilo. Zato bi bilo veoma važno, rekao bih urgentno, da se Mitrović radi opšte bezbednosti, vrati u svoj prirodni habitat, ružičastu televiziju i svoj imaginarijum. Peace!
Vučićev apetit za medijskim prostorom na televizijama zapravo je dostigao maksimum koji sistem može da izdrži. Sledeći korak bi jedino mogao biti direktan prenos ili rijaliti u kojem bi ga kamere uživo pratile od jutra do sutra
Stranka slobode i pravde, Srbija Centar, pokret Solidarnost i Novi DSS imaju legitimno pravo da 25. oktobra izađu na izbore sa sopstvenim listama. Ali imati pravo i doneti moralno ispravnu odluku nisu iste stvari. U trenutku kada je poraz režima bliži nego ikada u poslednjih trinaest godina, insistiranje na sopstvenim kolonama nije demonstracija pluralizma, već rasipanje glasova koje šteti isključivo jednoj strani – opozicionoj. Argument je jednostavan: ove liste neće preći cenzus
Vreme da se levica, kao društveno orijentisana opcija, vrati svojoj snazi. Ovo nije pitanje političke mode ili trenutnog interesa, već temeljne potrebe da se isprave nepravde predatorskog kapitalizma, šovinističke i autokratske politike koja građane tretira kao neprijatelje, a krupni kapital kao robu
Koje elemente bi mogla posedovati zvanična definicija ropstva? Prvo je posedovanje – neka osoba u potpunosti pripada nekome drugom, nema slobodu, prava, izbore, kao da je “alat koji govori”; drugo je mogućnost i pravo robovlasnika da proda svog roba ne tražeći nikakvu saglasnost, da ga trampi ili izgubi na ruletu; treće, robovi najčešće služe tome da obavljaju neki prisilni rad, koji ne mogu da odbiju, o čemu ne mogu da diskutuju ili da nešto promene. I konačno, robove je dozvoljeno fizički i seksualno zlostavljati, pa čak i ubijati. Bez lanaca na rukama ili opasnosti da ih neko razmeni za novac, barem tri velike grupe ljudi i dan-danas žive poput robova
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
