Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta
Krenimo od brojki. Za koji dan kompanija Gugl obeležiće deset hiljada dana postojanja, to je nešto duže od 27 godina i tri meseca. Od tog prvog dana u septembru 1996. do danas vrednost kompanije narasla je od nule do 2,14 biliona dolara, odnosno oko 214 miliona dnevno, kada se prosto podeli. Naravno, nisu već prvog dana vredeli više od dvesta miliona, rast je bio eksponencijalan, tako da danas Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta.
Ali pošto je samo multinacionalna kompanija, Gugl mora da se povinuje zakonima svih tržišta na kojima nastupa, a najveće pretnje dobija na domaćem, američkom tržištu. Tamošnje vlasti najavile su da će Gugl morati da se odrekne internet pregledača Hrom (Chrome) kako bi smanjio svoj enormni tržišni monopol. Trenutno dve trećine korisnika interneta koristi upravo ovaj pregledač ili brauzer. Prvi sledeći je Eplov Safari sa malo više od 18 odsto, treći je Majkrosoftov Edž (Edge) sa malo manje od pet odsto, dok Fajerfoks, Samsung internet i Opera ne bi prešli cenzus na izborima u Srbiji.
Mehanizam je jednostavan – većina nas na internet ide preko Hroma, u njega smo uneli sva podešavanja i lozinke koje nam omogućuju da krstarimo brzo i lako. Hrom prikuplja sve neophodne podatke, pa i više od toga, kako bi nam kretanje po internetu bilo što udobnije. Diveloperi prilagođavaju svoje aplikacije Hromu baš zato što ga većina koristi i tako u krug.
Otprilike slično kao i kod kompjutera gde većina koristi Vindouz, je l’ da? Samo što je tako bilo do pre desetak godina. Sada je vodeći operativni sistem Android, pre svega zbog mobilnih telefona i njega koristi nešto manje od polovine svih korisnika. Vindouz koristi četvrtina, iOS stabilnih 18 odsto kao i kod Safarija. Android je, znamo, Guglov proizvod što nam govori da većina onoga što radimo na internet prolazi kroz servere te kompanije. Za američku vladu navodno je manji problem to što Gugl radi sa našim podacima (ni sami nisu cvećke po tom pitanju), ali ih sekira što mimo Gugla niko ne može da dođe do daha. Zato je rešenje da se Gugl malo rasparča i time stvori prostor za konkurenciju.
Ova ideja nije nova. Datira iz poslednjih meseci prve Trampove administracije, a sadašnje pominjanje možda predstavlja i doček drugog Trampovog mandata. Moglo bi se očekivati da to bude jedna od prvih mera administracije u IT sektoru, čak i pre nego zabrana Tiktoka.
Prednosti rasparčavanja Gugla, po mišljenju eksperata, osim podsticanja konkurencije bile bi: neutralan razvoj tehnologije, gde ne bi sve bilo podređeno Guglovom eko sistemu; poboljšan odnos prema privatnosti, jer je Gugl usisavao sve naše podatke i od njih pravio profit; a sasvim je moguće i da bi se otvorili novi vidici za razvoj brauzera jer Guglu nije bilo interesantno ništa što mu ne donosi zaradu.
Loša strana bi bila to što bi ti konkurentski brauzeri morali nekako da se finansiraju, a da bi bili sasvim nezavisni, verovatno ne bi mogli da budu besplatni. Takođe, morali bismo da se oprostimo od udobnosti koju sada imamo kada je sve pod Guglovom kapom i besprekorno, da uz Hrom koristimo Google Drive i Gmail. U slučaju odvezivanja, verovatno ne bi bilo toliko glatko.
Što znači da smo sada pred malim testom. Ako Hrom bude odvojen od Gugla, to će biti jasan dokaz da ta kompanija ne može presudno da utiče na izbore, inače ne bi sebe doveli u ovakvu situaciju. Naravno, postoji i ona druga opcija.
Sve veći broj životinja širom sveta oboleva od istih hroničnih bolesti kao i ljudi. Nova analiza Poljoprivrednog univerziteta u Atini pokazuje da su ključni okidači identični – genetika, zagađenje, loša ishrana, stres i klimatske promene.
Objavljivanje kompromitujućeg snimka na kojem direktor UKC-a RS Vlado Đajić razgovara o kupoprodaji narkotika izazvalo je politički šok u Banjaluci i najbržu reakciju pravosuđa u novijoj istoriji. Za samo nekoliko sati srušen je jedan od ključnih ljudi SNSD-a, dok se predizborna scena preokrenula u spektakl obračuna i međusobnih optužbi
Mediji u Srbiji danas liče na Haiti, gde je vlast širila verovanje da je diktator Papa Dok vrhovni vudu vrač od čijih čini ne možete pobeći. Ne znam da li sve strašniji primeri prosipanja mržnje i zla znače da je kraj ove vlasti blizu, ali se plašim da ćemo dugo morati da se lečimo od mržnje koja je posejana
Pozitivna iskustva ne zahtevaju refleksiju, a nekad je čak i onemogućavaju ili odlažu. Emocionalna bol fokusira našu pažnju na to da naša unutrašnjost postoji. S druge strane, jedan od najvažnijih parametara snage jeste to što možete da izdržite da nešto boli i ne uradite ništa, ne pobegnete od tog doživljaja već ostanete s njim, upoznate ga i sačekate da mine, da u svom tempu iscuri i prođe
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Ko je od nas ikada pogledao svih 250 imena poslaničkih kandidata na listi za koju želi da glasa? Iako to nigde nije rečeno, jasno je da će studentska lista biti švedski sto. Ako je ikom bitno, moj glas imaju, sve i da mi se 249 imena ne dopadne
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
