Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta
Krenimo od brojki. Za koji dan kompanija Gugl obeležiće deset hiljada dana postojanja, to je nešto duže od 27 godina i tri meseca. Od tog prvog dana u septembru 1996. do danas vrednost kompanije narasla je od nule do 2,14 biliona dolara, odnosno oko 214 miliona dnevno, kada se prosto podeli. Naravno, nisu već prvog dana vredeli više od dvesta miliona, rast je bio eksponencijalan, tako da danas Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta.
Ali pošto je samo multinacionalna kompanija, Gugl mora da se povinuje zakonima svih tržišta na kojima nastupa, a najveće pretnje dobija na domaćem, američkom tržištu. Tamošnje vlasti najavile su da će Gugl morati da se odrekne internet pregledača Hrom (Chrome) kako bi smanjio svoj enormni tržišni monopol. Trenutno dve trećine korisnika interneta koristi upravo ovaj pregledač ili brauzer. Prvi sledeći je Eplov Safari sa malo više od 18 odsto, treći je Majkrosoftov Edž (Edge) sa malo manje od pet odsto, dok Fajerfoks, Samsung internet i Opera ne bi prešli cenzus na izborima u Srbiji.
Mehanizam je jednostavan – većina nas na internet ide preko Hroma, u njega smo uneli sva podešavanja i lozinke koje nam omogućuju da krstarimo brzo i lako. Hrom prikuplja sve neophodne podatke, pa i više od toga, kako bi nam kretanje po internetu bilo što udobnije. Diveloperi prilagođavaju svoje aplikacije Hromu baš zato što ga većina koristi i tako u krug.
Otprilike slično kao i kod kompjutera gde većina koristi Vindouz, je l’ da? Samo što je tako bilo do pre desetak godina. Sada je vodeći operativni sistem Android, pre svega zbog mobilnih telefona i njega koristi nešto manje od polovine svih korisnika. Vindouz koristi četvrtina, iOS stabilnih 18 odsto kao i kod Safarija. Android je, znamo, Guglov proizvod što nam govori da većina onoga što radimo na internet prolazi kroz servere te kompanije. Za američku vladu navodno je manji problem to što Gugl radi sa našim podacima (ni sami nisu cvećke po tom pitanju), ali ih sekira što mimo Gugla niko ne može da dođe do daha. Zato je rešenje da se Gugl malo rasparča i time stvori prostor za konkurenciju.
Ova ideja nije nova. Datira iz poslednjih meseci prve Trampove administracije, a sadašnje pominjanje možda predstavlja i doček drugog Trampovog mandata. Moglo bi se očekivati da to bude jedna od prvih mera administracije u IT sektoru, čak i pre nego zabrana Tiktoka.
Prednosti rasparčavanja Gugla, po mišljenju eksperata, osim podsticanja konkurencije bile bi: neutralan razvoj tehnologije, gde ne bi sve bilo podređeno Guglovom eko sistemu; poboljšan odnos prema privatnosti, jer je Gugl usisavao sve naše podatke i od njih pravio profit; a sasvim je moguće i da bi se otvorili novi vidici za razvoj brauzera jer Guglu nije bilo interesantno ništa što mu ne donosi zaradu.
Loša strana bi bila to što bi ti konkurentski brauzeri morali nekako da se finansiraju, a da bi bili sasvim nezavisni, verovatno ne bi mogli da budu besplatni. Takođe, morali bismo da se oprostimo od udobnosti koju sada imamo kada je sve pod Guglovom kapom i besprekorno, da uz Hrom koristimo Google Drive i Gmail. U slučaju odvezivanja, verovatno ne bi bilo toliko glatko.
Što znači da smo sada pred malim testom. Ako Hrom bude odvojen od Gugla, to će biti jasan dokaz da ta kompanija ne može presudno da utiče na izbore, inače ne bi sebe doveli u ovakvu situaciju. Naravno, postoji i ona druga opcija.
Pošto se predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić neuko frlja pojmom nacizma vređajući tako, uzgred budi rečeno, nacističke žrtve i njihove potomke, valja ukratko podsetiti šta je bila Nacionalsocijalistička nemačka radnička partija
Pošto ne ide sa štrajkom glađu Studenata koji oće da uču, da se zamoli bivši predsednik Tomislav Diplomislav, koji u tome ima iskustva, a i toliko je učio da ne zna kako mu se zove fakultet, da to obavi. Opravi mu se beli čador sa bazenom i garažom, i on će se žrtvuje za demokratiju
Da li su izmene i dopune medijskih zakona zaista u skladu sa preporukama Evropske komisije i Medijske strategije? Koje su sve sporne tačke tih izmena i dopuna? I koliko je duga lista propuštenih šansi? Kakva nas medijska situacija čeka? I šta na sve to (ne) kaže Evropska unija
Studenti su najstamenitiji, oni ćute istinski, ćute duboko, prepuštaju svaki atom svog bića njima šesnaestoro i to rade bezrezervno – ćutanje sa studentima je čas posvećenosti nakon kog se osećate inicirani u pročišćene misli i dela
U pismu jednom od svojih savetodavaca, Man predlaže da se po svim društvenim pitanjima bude liberalan, a po svim kulturnim konzervativan. Deluje da bi se sličan princip mogao primeniti i na njegovo delo: uglavnom liberalan u političkim stavovima i izboru tema, a potpuno konzervativan u vernosti najzahtevnijoj umetničkoj formi
Petorica režimskih batinaša pretukla su studenta Pravnog fakulteta u Beogradu Petra Živkovića. Dok od slučaja Miloša Pavlovića vlast pravi politički cirkus, policija je u noći između ponedeljka i utorka odbila da primi prijavu za premlaćivanje Živkovića
Svako ko proda glas, postaje kmet na Vučićevoj latifundiji. Svako ko ćuti na kapuljaško nasilje, pristaje i na pravo prve bračne noći naprednjačkih velmoža. Možemo i moramo bolje od toga
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
