Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta
Krenimo od brojki. Za koji dan kompanija Gugl obeležiće deset hiljada dana postojanja, to je nešto duže od 27 godina i tri meseca. Od tog prvog dana u septembru 1996. do danas vrednost kompanije narasla je od nule do 2,14 biliona dolara, odnosno oko 214 miliona dnevno, kada se prosto podeli. Naravno, nisu već prvog dana vredeli više od dvesta miliona, rast je bio eksponencijalan, tako da danas Gugl ima godišnji obrt od 340 milijardi dolara. Godišnje obrt raste između osam i deset odsto. Da je država, bio bi daleko najuspešnija privreda sveta.
Ali pošto je samo multinacionalna kompanija, Gugl mora da se povinuje zakonima svih tržišta na kojima nastupa, a najveće pretnje dobija na domaćem, američkom tržištu. Tamošnje vlasti najavile su da će Gugl morati da se odrekne internet pregledača Hrom (Chrome) kako bi smanjio svoj enormni tržišni monopol. Trenutno dve trećine korisnika interneta koristi upravo ovaj pregledač ili brauzer. Prvi sledeći je Eplov Safari sa malo više od 18 odsto, treći je Majkrosoftov Edž (Edge) sa malo manje od pet odsto, dok Fajerfoks, Samsung internet i Opera ne bi prešli cenzus na izborima u Srbiji.
Mehanizam je jednostavan – većina nas na internet ide preko Hroma, u njega smo uneli sva podešavanja i lozinke koje nam omogućuju da krstarimo brzo i lako. Hrom prikuplja sve neophodne podatke, pa i više od toga, kako bi nam kretanje po internetu bilo što udobnije. Diveloperi prilagođavaju svoje aplikacije Hromu baš zato što ga većina koristi i tako u krug.
Otprilike slično kao i kod kompjutera gde većina koristi Vindouz, je l’ da? Samo što je tako bilo do pre desetak godina. Sada je vodeći operativni sistem Android, pre svega zbog mobilnih telefona i njega koristi nešto manje od polovine svih korisnika. Vindouz koristi četvrtina, iOS stabilnih 18 odsto kao i kod Safarija. Android je, znamo, Guglov proizvod što nam govori da većina onoga što radimo na internet prolazi kroz servere te kompanije. Za američku vladu navodno je manji problem to što Gugl radi sa našim podacima (ni sami nisu cvećke po tom pitanju), ali ih sekira što mimo Gugla niko ne može da dođe do daha. Zato je rešenje da se Gugl malo rasparča i time stvori prostor za konkurenciju.
Ova ideja nije nova. Datira iz poslednjih meseci prve Trampove administracije, a sadašnje pominjanje možda predstavlja i doček drugog Trampovog mandata. Moglo bi se očekivati da to bude jedna od prvih mera administracije u IT sektoru, čak i pre nego zabrana Tiktoka.
Prednosti rasparčavanja Gugla, po mišljenju eksperata, osim podsticanja konkurencije bile bi: neutralan razvoj tehnologije, gde ne bi sve bilo podređeno Guglovom eko sistemu; poboljšan odnos prema privatnosti, jer je Gugl usisavao sve naše podatke i od njih pravio profit; a sasvim je moguće i da bi se otvorili novi vidici za razvoj brauzera jer Guglu nije bilo interesantno ništa što mu ne donosi zaradu.
Loša strana bi bila to što bi ti konkurentski brauzeri morali nekako da se finansiraju, a da bi bili sasvim nezavisni, verovatno ne bi mogli da budu besplatni. Takođe, morali bismo da se oprostimo od udobnosti koju sada imamo kada je sve pod Guglovom kapom i besprekorno, da uz Hrom koristimo Google Drive i Gmail. U slučaju odvezivanja, verovatno ne bi bilo toliko glatko.
Što znači da smo sada pred malim testom. Ako Hrom bude odvojen od Gugla, to će biti jasan dokaz da ta kompanija ne može presudno da utiče na izbore, inače ne bi sebe doveli u ovakvu situaciju. Naravno, postoji i ona druga opcija.
Premijer Miloš Vučević ponudio je prosvetnim radnicima povećanje plate od pet odsto u martu i još pet u oktobru. Prosvetni radnici su dobili rok od 24 sata da odgovore na tu ponudu i ne znaju da li će drugo polugodište početi 20. januara
Stvarno bi valjalo videti kakve su pravne mogućnosti da se ime zloupotrebljenog Meše Selimovića napokon “razvede” od Sumračnih Novosti i očisti od konteksta kojem ni životom ni delom nipošto nije pripadao
Neće laž prestati da bude laž ako je veštom demagogijom i verbalnim žongliranjem za tuđ račun Crkva prikaže kao istinu. Niti će nepravda prestati da bude nepravda ako je korumpirano ili zastrašeno pravosuđe u propagandnim medijima prikaže kao pravdu. I ne pomaže tu nikakav izgovor za kukavičko i oportunističko ćutanje pred ogoljenim zlom, jer Crkva čiji članovi nisu slobodni i hrabri da govore ono što misle nije Crkva Hristova
Kako sprečiti da promena aktuelnog režima ne završi kao što je završio 5. oktobar? Kako sprečiti pojavu nekog novog Vučića za 10-15 godina? Da bi se šanse za tako nešto minimizovale, potrebno je mnogo rada, znanja i priprema. Ono što su studenti dobro detektovali jeste da ne žele da svoj kredibilitet, energiju i uspehe jednostavno poklone nekoj od opozicionih opcija. Šta su alternative
Mi smo naše intenzivne estetske reakcije. Da, mi se povezujemo s ljudima, ideologijama, idejama, karijerama, ali nas istovremeno najintenzivnije i najintimnije definiše onaj oblik lepote koji nam izaziva najjaču tahikardiju
Studenti su blokirali Mostarsku petlju. Poruka je jasna: niti smo se osuli, niti umorili, ne nameravamo da stanemo, a Aleksandra Vučića ne fermamo ni dva odsto, jer se predsednik države ni za šta ne pita
Na božićnom prijemu SNV-a u Zagrebu, Jelena Milić je delovala poput one daljnje tetke – svadljive i ogorčene prostakuše – čija je životna misija da upropasti svaku svadbu, dečji rođendan, krsnu slavu ili prijem
Ličnosti godine: Pobunjeni studenti, kolektivni intervju
Sada je red i na vas Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
