Može se reći da je pre ravno trideset godina proces digitalizacije omasovljen i to pojavom jednog operativnog sistema – Windows 95. U sedištu Majkrosofta, u Redmondu, pod šatorima, odvijao se šou koji je vodio Džej Leno, dok su muziku obezbedili Rolingstonsi. Ne zna se koliko je Leno dobio, ali Džeger i Ričards inkasirali su tri miliona dolara, nečuvenu sumu u to vreme za korišćenje samo jedne pesme, Start me up. Kažu da je Džeger odvalio cifru u nadi da će obeshrabriti te tehno gikove koji su ga tada nervirali, ali da je Gejts odmah prihvatio i još mu kasnije rekao da bi platio i više da mu je traženo, toliko mu je bilo stalo da baš tom pesmom izgura marketing. Bio je u pravu.
Majkrosoft je imao Windows i pre devedeset petice, poslednja verzija bila je 3.11. Ali to je bio, praktično, samo grafički interfejs na DOS-u, a ne operativni sistem u pravom smislu reči (mada je DOS još dugo radio u srcu Windows-a sve do W10). Sa devedeset peticom stiglo je potpuno novo iskustvo, početni ekran imao je sliku za pozadinu na ekranu, magično Start dugme u donjem levom uglu odakle se sve pokretalo (i gasilo) i ikonice koje su predstavljale skraćeni put do programa.
Samo po sebi, to nije bilo revolucionarno novo, Epl je to uglavnom već koristio na svoj način i anegdote govore da je Stiv Džobs smesta nazvao Gejtsa optužujući ga za plagijat (Gejts ga je podsetio da su prozori izvorno ideja Xerox-a i tu se priča završila). Ali šta je Win95, zaista, doneo?
Najpre, već pomenute ikonice. Zahvaljujući njima, korišćenje računara postalo je jednostavno, toliko da je svako mogao da se snađe na ekranu makar ne znao nijednu softversku komandu. Dovoljno je bilo da klikće mišem gde treba. A to je bilo vrlo intuitivno.
Druga velika stvar bila je Plug and play, odnosno Priključi i koristi. Dovoljno je bilo da u kompjuter unesete softver (drajver) sa diska i priključite štampač, skener ili bilo kakvu drugu spravu i radili bi bez greške bez drugih podešavanja (do tada su se drajveri podešavali ručno). To je pokrenulo razvoj različitih “periferija”, tabli za crtanje, klavijatura, kamera, kompjuter je postao privlačan različitim “kreativcima”. Epl je tako već funkcionisao, ali u jednom veoma zatvorenom sistemu gde je hardver strogo kontrolisan. U Windows-u ste mogli da uzmete bilo šta, samo ako imate odgovarajući drajver, koji se od tada dobijao uz uređaj.
Windows 95 je radio kao 32-bitni operativni sistem (za razliku od starijih 16-bitnih Windows-a), što je omogućilo stabilniji rad i efikasnije korišćenje više aplikacija istovremeno. To je otvorilo put modernim desktop aplikacijama i igrama. Uveden je praktičniji GUI (grafički interfejs), prozori su dobili dugmad za minimizaciju, maksimizaciju i zatvaranje, podrška za drag–and–drop je olakšala rad sa fajlovima, a sistemska navigacija postala je intuitivnija. I sve to u jednom danu.
Taj dan danas živi na Jutjubu kroz video-zapise od kojih je najzabavniji onaj gde top menadžment Majkrosofta “đuska” uz Stonse, ko to pogleda ne treba mu objašnjavati smisao krindža. Naročito se istakao budući prvi čovek kompanije Stiv Balmer.
Ono gde je devedeset petica u potpunosti podbacila bio je internet. Iako je operativni sistem bio spreman za mrežu, Majkrosoft nije stavio brauzer u osnovnu instalaciju, ostavio je korisnicima da ga dodaju sami ako misle da će im to ikada biti potrebno. Ta greška je kasnije ispravljena po visokoj ceni, ali to je neka druga priča. Windows 95 je ustoličio Majkrosoft kao vodeću IT kompaniju, što je ostala do danas, kompjuteri su postali obavezna stvar u svakoj kući već u narednih pet godina, a taj operativni sistem vrlo brzo je imalo četiri od pet kompjutera na svetu. Lansiran je 24. avgusta 1995.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Od svega je verovatno najpogubnije totalno odbacivanje vladavine prava. Bez vladavine prava, ultimativne obaveznosti i neupitne neprikosnovenosti zakona, ne može se govoriti o demokratskom društvu slobodnih i samosvesnih pojedinaca. Presudnu ulogu i nezaobilaznu vladavinu pravila putem kojih se regulišu društveni procesi i odgovarajući razvoj, veoma dobro su shvatili još mudri stari Rimljani. Veličanstvena je rimska poslovica koja kaže: “Svi smo robovi zakona da bismo mogli biti slobodni”
Pošto su svi roditelji opsednuti time da bi deca morala da jedu brokoli, a ona, prirodno, mrze njegov ukus, roditelji znaju da je neophodno da glume kako je on magično ukusan i deca će ga samo zbog toga prihvatiti, pa možda i zavoleti. Pa sad probajte da zamislite koliko takvih ”brokolija” svako od nas nosi u sebi i koliko oni ometaju prepoznavanje toga šta mi sami nalazimo za ukusno. I isto primenite na škole, ideologije, crkve, vršnjačke grupe i sve one milione ljudi čiji je posao da vas ubede u to kako ste celog života iz dubine duše sanjali baš o tome da kupite njihovu kremu za lice
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Vučićev Igrokaz na Grzi, kada je zloupotrebio nesreću jedne građanke i njene porodice, bio je, naravno, jeftin medijski trik, ali to ne umenjuje njegovu skandaloznost. Naprotiv. Bila je to demonstracija moći čoveka lišenog emocija i civilizacijskih ograda koji pred kamerama gazi zakon
Ako se studentski pokret bude više bavio „bezbednosnim procenama“ nego pravom predizbornom kampanjom, izgubiće ono što ga je krasilo na početku i što je uzdrmalo naprednjačku Srbiju – osećanje nade koja postoji i koja je stvarna
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
