Ako se sada propusti prilika za reformu tela koje ima moć da oblikuje medijski prostor u Srbiji i ako u njemu ne budu izabrani ljudi sa integritetom, medijska scena u Srbiji ostaće talac političkog uticaja još godinama
Usred političke krize u Srbiji, kada je pažnja javnosti usmerena na pad nadstrešnice i prateće proteste, gotovo neprimećeno je prošla vest da je Odbor za kulturu i informisanje konačno raspisao konkurs za izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ova odluka, doneta mesecima nakon isteka zakonskog roka, predstavlja samo poslednju u nizu kontroverzi koje prate REM – telo koje ima ključnu ulogu u oblikovanju medijskog prostora u Srbiji.
Izbori za REM nisu ništa manje važni od parlamentarnih izbora, naročito u trenutnoj situaciji. REM ima moć da oblikuje medijski prostor Srbije, što znači da direktno utiče na način na koji građani dobijaju informacije, formiraju mišljenje i učestvuju u demokratskim procesima. Ako dobijemo Savet sastavljen od članova sa integritetom, stručnjaka koji neće podleći političkim pritiscima, REM može postati motor promena na medijskoj sceni – telo koje će osigurati fer zastupljenost, suzbiti propagandu i govor mržnje i podstaći pluralizam. To bi značilo ne samo slobodnije medije već i informisanije građane i zdraviju demokratiju, gde su ključne odluke vođene interesima javnosti, a ne vladajućih struktura. Time bi i rezultat sledećih parlamentarnih izbora mogao bi biti drugačiji ukoliko bi građani imali pristup pravovremenim, tačnim i nepristrasnim informacijama koje bi im omogućili mediji oslobođeni političkog uticaja.
Savetu REM-a, koji broji devet članova, mandat je istekao 4. novembra 2024. godine, što je posledica izmena Zakona o elektronskim medijima iz decembra 2023. godine. Novi zakon donosi značajne promene – prvi put ceo Savet REM-a bira se odjednom, a predlagači pojedinih članova više nisu državne institucije kao, na primer, pokrajinska vlada. Sada kandidate predlažu isključivo organizacije civilnog društva, univerziteti, novinarska i medijska udruženja, crkve, nacionalni saveti manjina i nezavisne institucije poput Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Konkurs je trebalo da bude raspisan najkasnije do 4. avgusta, ali je Odbor za kulturu i informisanje ovu obavezu ignorisao čekajući politički pogodan trenutak. Konačno, 25. novembra, usred trvenja u Skupštini, opozicija je obaveštena o sednici Odbora samo tri sata pre njenog održavanja. Ova očigledna strategija smanjivanja vidljivosti postupka samo potvrđuje koliko su izbori za Savet REM-a politički značajni.
Prema uslovima konkursa, predlagači imaju rok od 15 dana da dostave predloge za dva kandidata. Organizacije poput univerziteta i novinarskih udruženja moraju dostaviti dokaze o svom statusu, dok predloženi kandidati moraju ispunjavati niz kriterijuma – uključujući desetogodišnje iskustvo u medijima i dokazane zasluge u borbi za slobodu izražavanja i ljudska prava. Nakon završetka procesa predlaganja, Narodna skupština ima zadatak da kroz transparentne javne intervjue i glasanje izabere nove članove REM-a.
Iako Zakon predviđa nezavisnost predlagača, realnost je daleko od idealne. Država će, bez direktnog učešća u predlaganju, pokušati da zadrži kontrolu kroz pritisak na predlagače i korišćenje GONGO organizacija – lažnih nevladinih organizacija koje deluju u interesu vlasti. Svesni smo odluka REM-a u poslednjoj deceniji, vezanih za dodelu nacionalnih frekvencija PINK-u i TV Happy, kao i zaustavljanju odluke da se dodeli peta frekvencija. Kontroverzna odluka o dodeli beogradske frekvencije tabloidu “Informer” poslednjeg dana mandata starog Saveta samo je jedan od primera kako ovo telo funkcioniše pod političkim uticajem. Olivera Zekić nam je i poručila u oproštajnom pismu: Šta ste tražili, to ste i dobili.
Međutim, ovogodišnji izbori predstavljaju jedinstvenu priliku da se cela struktura REM-a promeni. Novi zakon omogućava potpunu rekonstrukciju sastava, što bi moglo da dovede do nezavisnijeg i odgovornijeg REM-a. Ova prilika, međutim, neće se realizovati sama od sebe. Građani, svi predlagači i međunarodna zajednica moraju budno pratiti svaki korak – od predlaganja kandidata, preko javnih intervjua, do glasanja u Skupštini.
Da ponovim, REM ima ključnu ulogu u kontroli medijskog prostora, a naročito tokom izbornih kampanja, kada je njegovo nadgledanje ravnoteže u medijskom izveštavanju od suštinske važnosti. Transparentni i nezavisni izbori za REM mogu stvoriti osnovu za slobodnije medije, bolju zaštitu prava manjina i suzbijanje propagande. Ako se propusti prilika za reformu, medijska scena u Srbiji ostaće talac političkog uticaja još godinama.
Građani Srbije zaslužuju REM koji radi u njihovom interesu, a ne u interesu vlasti. Svi koji veruju u slobodu medija i demokratiju sada moraju preuzeti odgovornost za obezbeđivanje poštenog procesa. Ova borba za REM nije samo borba za nezavisne medije – to je borba za budućnost naše demokratije. Hajde da ovog puta stvarno i glasno tražimo Savet REM-a sa integritetom, a onda ga možda i dobijemo.
Autorka je izvršna direktorka Građanskih inicijativa
Ivan Bijelić i Lazar Dinić, poznati aktivisti koji su više puta privođeni i napadani, navodno su hteli da izvuku novac za „uništenu opremu“ koju nisu ni imali. To za novi broj „Vremena“ tvrdi fotograf i aktivista Gavrilo Andić
Već nedeljama postoji cela virtuelna ćaci porodica predstavljena na Instagram nalogu Koste Krstića. Izmišljeni menadžer prodaje sa virtuelnom ženskom Emom je dobio bebu i otišao na more... Sve vreme imaju majice sa znakom SNS, uključujući bebu koja ima stranačka obeležja na benkici. Čak su bili kod vračare koja im je u šolji prorekla da “Srbija pobeđuje”
UKP je pozvao lidera stranke SRCE Zdravko Ponoš u svojstvu građanina, u okviru istrage koja se odnosi na tvrdnje o upotrebi „zvučnog topa“ na protestu 15. marta
Jalovo, letargično, dosadno… tako je Nemačka igrala na ovom Svetskom prvenstvu pa je prvi od favorita kojima je uzet skalp. Mada, pitanje je da li su Nemci bili ikakvi favoriti…
U pohodu na vlast moraćemo manje obrazovanim građanima da kažemo ponešto od onoga što žele da čuju. Da li je to demagogija? Svakako. Da li je to isto što radi i Vučić? Nesumnjivo. Dakle, isti smo kao Vučić? E, u tome je kvaka. Nismo
Ljudi iz autobusa plaše se svega, a naročito da ne razljute glavu porodice. On im onoliko ponavlja da jedino zahvaljujući njemu imaju posao, zarade i penzije. Njihovo je samo da stoje, aplaudiraju i ostanu poslušni
Zašto je Aleksandra Radića, najistaknutijeg vojno-političkog komentatora u Srbiji, režim pretvorio u pokretnu metu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
