Ako se sada propusti prilika za reformu tela koje ima moć da oblikuje medijski prostor u Srbiji i ako u njemu ne budu izabrani ljudi sa integritetom, medijska scena u Srbiji ostaće talac političkog uticaja još godinama
Usred političke krize u Srbiji, kada je pažnja javnosti usmerena na pad nadstrešnice i prateće proteste, gotovo neprimećeno je prošla vest da je Odbor za kulturu i informisanje konačno raspisao konkurs za izbor novih članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM). Ova odluka, doneta mesecima nakon isteka zakonskog roka, predstavlja samo poslednju u nizu kontroverzi koje prate REM – telo koje ima ključnu ulogu u oblikovanju medijskog prostora u Srbiji.
Izbori za REM nisu ništa manje važni od parlamentarnih izbora, naročito u trenutnoj situaciji. REM ima moć da oblikuje medijski prostor Srbije, što znači da direktno utiče na način na koji građani dobijaju informacije, formiraju mišljenje i učestvuju u demokratskim procesima. Ako dobijemo Savet sastavljen od članova sa integritetom, stručnjaka koji neće podleći političkim pritiscima, REM može postati motor promena na medijskoj sceni – telo koje će osigurati fer zastupljenost, suzbiti propagandu i govor mržnje i podstaći pluralizam. To bi značilo ne samo slobodnije medije već i informisanije građane i zdraviju demokratiju, gde su ključne odluke vođene interesima javnosti, a ne vladajućih struktura. Time bi i rezultat sledećih parlamentarnih izbora mogao bi biti drugačiji ukoliko bi građani imali pristup pravovremenim, tačnim i nepristrasnim informacijama koje bi im omogućili mediji oslobođeni političkog uticaja.
Savetu REM-a, koji broji devet članova, mandat je istekao 4. novembra 2024. godine, što je posledica izmena Zakona o elektronskim medijima iz decembra 2023. godine. Novi zakon donosi značajne promene – prvi put ceo Savet REM-a bira se odjednom, a predlagači pojedinih članova više nisu državne institucije kao, na primer, pokrajinska vlada. Sada kandidate predlažu isključivo organizacije civilnog društva, univerziteti, novinarska i medijska udruženja, crkve, nacionalni saveti manjina i nezavisne institucije poput Zaštitnika građana i Poverenika za zaštitu ravnopravnosti.
Konkurs je trebalo da bude raspisan najkasnije do 4. avgusta, ali je Odbor za kulturu i informisanje ovu obavezu ignorisao čekajući politički pogodan trenutak. Konačno, 25. novembra, usred trvenja u Skupštini, opozicija je obaveštena o sednici Odbora samo tri sata pre njenog održavanja. Ova očigledna strategija smanjivanja vidljivosti postupka samo potvrđuje koliko su izbori za Savet REM-a politički značajni.
Prema uslovima konkursa, predlagači imaju rok od 15 dana da dostave predloge za dva kandidata. Organizacije poput univerziteta i novinarskih udruženja moraju dostaviti dokaze o svom statusu, dok predloženi kandidati moraju ispunjavati niz kriterijuma – uključujući desetogodišnje iskustvo u medijima i dokazane zasluge u borbi za slobodu izražavanja i ljudska prava. Nakon završetka procesa predlaganja, Narodna skupština ima zadatak da kroz transparentne javne intervjue i glasanje izabere nove članove REM-a.
Iako Zakon predviđa nezavisnost predlagača, realnost je daleko od idealne. Država će, bez direktnog učešća u predlaganju, pokušati da zadrži kontrolu kroz pritisak na predlagače i korišćenje GONGO organizacija – lažnih nevladinih organizacija koje deluju u interesu vlasti. Svesni smo odluka REM-a u poslednjoj deceniji, vezanih za dodelu nacionalnih frekvencija PINK-u i TV Happy, kao i zaustavljanju odluke da se dodeli peta frekvencija. Kontroverzna odluka o dodeli beogradske frekvencije tabloidu “Informer” poslednjeg dana mandata starog Saveta samo je jedan od primera kako ovo telo funkcioniše pod političkim uticajem. Olivera Zekić nam je i poručila u oproštajnom pismu: Šta ste tražili, to ste i dobili.
Međutim, ovogodišnji izbori predstavljaju jedinstvenu priliku da se cela struktura REM-a promeni. Novi zakon omogućava potpunu rekonstrukciju sastava, što bi moglo da dovede do nezavisnijeg i odgovornijeg REM-a. Ova prilika, međutim, neće se realizovati sama od sebe. Građani, svi predlagači i međunarodna zajednica moraju budno pratiti svaki korak – od predlaganja kandidata, preko javnih intervjua, do glasanja u Skupštini.
Da ponovim, REM ima ključnu ulogu u kontroli medijskog prostora, a naročito tokom izbornih kampanja, kada je njegovo nadgledanje ravnoteže u medijskom izveštavanju od suštinske važnosti. Transparentni i nezavisni izbori za REM mogu stvoriti osnovu za slobodnije medije, bolju zaštitu prava manjina i suzbijanje propagande. Ako se propusti prilika za reformu, medijska scena u Srbiji ostaće talac političkog uticaja još godinama.
Građani Srbije zaslužuju REM koji radi u njihovom interesu, a ne u interesu vlasti. Svi koji veruju u slobodu medija i demokratiju sada moraju preuzeti odgovornost za obezbeđivanje poštenog procesa. Ova borba za REM nije samo borba za nezavisne medije – to je borba za budućnost naše demokratije. Hajde da ovog puta stvarno i glasno tražimo Savet REM-a sa integritetom, a onda ga možda i dobijemo.
Autorka je izvršna direktorka Građanskih inicijativa
Kako je student Miloš Pavlović, koji je u Ćacilendu hteo “da uči”, pao na svim moralnim i životnim ispitima? Da li je pretnja klanjem Vučiću udbaška inscenacija ili ničim opravdano privlačenje pažnje? Kakve veze s tim ima režimski šešeljizam? I zašto neizvesnost poništava ličnost
Sve ih puca nelagoda do izbezumljenja, ali svi odreda glume kako samo to žele od života. Zapliću u kolu, fleke od znoja pod pazuhom, srbovanje na maks, rakija i vrućina udarile, vidi se manjak kiseonika, ali nema odustajanja, predaja nije opcija! Samo zamišljam kako li se iz šatora baca pegla
Prosečna plata u Srbiji u 2025. je 932 evra, dok je u Crnoj Gori taj iznos 1012 evra. Iste godine u Srbiji je prosečna penzija bila 430 evra, dok su crnogorski penzioneri dobijali 535 evra. Ovakva preraspodela ukazuje na to da u Srbiji postoji namera da se stanovništvo drži u podređenom ekonomskom položaju kako bi se lakše moglo manipulisati putem podele novca lojalnima i kupovinom naklonosti glasača na izborima. Ovo se posebno odnosi na million i po srpskih penzionera
Neverovatan broj ljudi traži psihoterapijsku pomoć, a jednako neverovatan broj ljudi želi da studira psihoterapiju i pretvori je u svoju profesiju. S obzirom na visoku potražnju na tržištu, snagu pohlepe i neuređenost regulative u Srbiji, trebalo bi očekivati da supervizori niču kao pečurke posle kiše, nisu pripremljeni za taj posao i dobijaju novac i/ili narcističke gratifikacije od početnika koje neće moći na adekvatan način da pripreme za izuzetno odgovoran posao
Zašto Šapić legalizira batinaše u Beogradu? Zbog čega je šešeljizam ideologija vlasti? I šta Vučić poručuje narodu
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Sve naprednjačke kampanje: Pevaj i kad ti se plače
Raja pod šatru, a oni u Dubai Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
