Zašto je Australija zabranila korišćenje društvenih mreža mlađima od 16 godina
Australijancima je prvima prekipelo i doneli su oštru odluku – od 10. decembra niko mlađi od 16 godina u toj zemlji neće smeti da koristi društvene mreže. Zabrana uključuju Fejsbuk, Iks, Instagram, TikTok, Treds, lokalni Klik i Redit, ali i Snepčet i Jutjub. Posledenje dve smatraju da su nepravedno stavljene na listu jer sebe ne smatraju društvenim mrežama.
Razlozi za ovu meru isti su kao u celom svetu. Smatra se da 96 odsto dece tog uzrasta ima naloge na mrežama u Australiji, a da je dve trećine njih tamo doživelo neku vrstu nasilja ili značajne neprijatnosti koja bitno utiče na psihološko formiranje ličnosti. To uključuje nasilno ponašanje u realnom svetu, samoubilačke namere, anoreksiju i da ne nabrajamo dalje. Takođe, česti su slučajevi zavođenja maloletnika, jedno od sedmoro dece to je potvrdilo. Dakle, razlozi su opravdani, ali šta je sa realizacijom.
Svesni da kažnjavanje roditelja (čitaj, birača) ne bi bilo dobro primljeno, Australijanci su odgovornost prebacili na same društvene mreže. Kompanije će morati same da isfiltriraju korisnike i izbace mlađe maloletnike, pod pretnjom maksimalne kazne od malo manje od pedeset miliona australijskih dolara što je oko trideset miliona evra. To je prvi kamen spoticanja, neki tvrde da su kazne male jer Meta toliko prihoduje za manje od dva sata. Ali, niko ne voli da plaća kaznu, kolika god da je, tako da se očekuje da mreže ozbiljno reaguju.
Sprovođenje ove mere je najveći problem. Vlasti u Australiji predlažu da se izvrši verifikacija svih naloga tako što će se korisnici identifikovati ličnom kartom ili nekim sličnim dokumentom, a ima ideja i da se uradi biometrija odnosno prepoznavanje lica, slikanjem selfija. Potom bi sistem utvrdio da li je osoba dovoljno “zrela” i doneo odluku o opstanku ili gašenju naloga.
Vlasti priznaju da ova rešenja nisu idealna, ali kažu da je to najbolje što imaju. Moglo bi se desiti da jureći lisicu, isteraju vuka jer je pravljenje baze sa slikama mladih potencijalno veća opasnost nego da se oni anonimno muvaju po mrežama, upozoravaju borci za privatnost. Društvene mreže mogle bi da imaju bolju bazu nego država budući da do nekih uzrasta ne postoji obaveza prikupljanja detaljnih ličnih podataka.
Upitno je i da li će to biti dovoljno. Deca u tom uzrastu obično su daleko veštija od svojih roditelja i nastavnika u korišćenju novih tehnologija i praćenju trendova. Već se po mrežama dele načini kako da se ova zabrana zaobiđe, počev od kačenja na VPN-ove kako bi se sakrilo poreklo korisnika. I to bi moglo loše da se vrati jer bi cela generacija naučila kako da se švercuje na mrežama što bi u budućnosti potencijalno preneli na sve svoje aktivnosti na internetu.
Kritičari ovih drakonskih mera upravo na tome insistiraju. Umesto da se nešto zabranjuje, bolje bi bilo vaspitavati mlade kako da to koriste na ispravan način i kako da izbegavaju opasnosti. Baš kao što oko škola postoji saobraćaj, ali se i vozači i đaci uče kako da se ponašaju u njemu. Cilj treba da bude da se broj incidenata smanji, što zabrane na dugi rok ne garantuju.
Uz to se deci uskraćuje nešto što je postalo osnova njihovih socijalnih odnosa (bilo to dobro ili ne), a ne nudi se nikakva alternativa gde bi te potrebe mogli da zadovolje. U prijatnijim, čitaj bolje kontrolisanim uslovima. U svakom slučaju, i deca i roditelji širom sveta, ne samo u Australiji, čekaju da vide rezultat ovih mera. Interesantno bi bilo sprovesti anketu ko za kakav ishod navija.
Vreme, njuzmagazin s trećom dimenzijom je tokom svojih prvih 35 godina i svojevrsna javna tribina: preko 400 javnih ličnosti, profesora univerziteta, stručnjaka raznih profila i javnih radnika pisalo je za Vreme iznoseći lične stavove o stanju stvaru i tako dali doprinos ugledu Vremena
Režimski mediji pomno prate kritičke medije – spremni da izvuku svaku rečenicu iz konteksta i objave kako se „blokaderi“ tobože međusobno hvataju za gušu! Da li to neke ljude odvraća od nastupa u medijima?
Kada govorimo o fizičkom bolu, stvari su jasne, pošto u koži ima nervnih završetaka koji reaguju na spoljašnje draži. O onoj drugoj boli – emotivnoj, duševnoj, mentalnoj – teško da razumemo i najosnovnije detalje. Nije nezanimljivo da je Frojd, koji je o svemu imao nešto da kaže, pred kraj karijere priznavao da o njoj zna vrlo malo (mada je za nju smislio zanimljivu reč Seelenschmerz, doslovno “dušobol”), a da se psiholozi ni nakon njega nisu proslavili u ovom polju
Dobro došli u čudesni svet u kome zakona nema ili se primenjuju selektivno, u svet divlje gradnje, evidentne korupcije, slepe, gluve i neme državne uprave i svet oprosta u kojem posle jedne konferencije za štampu Aleksandra Vučića počinje trijumf urbanističkog populizma
Građani Srbije nalaze se pred izborom: ili Vučić, ili Evropska unija. Sve ostalo je prazna priča
Niko od nas nema prava na odustajanje od slobode. Neprihvatljivo je klonuti duhom. Neprihvatljivo je napuštanje poslednje linije odbrane. Jer juriš varvara na tužioce i sudije njihov je poslednji atak. Iza toga je ambis
Ne treba dirati Ćacilend pred praznike. Kad već u Beogradu neće na ulici biti novodišnjih proslava, valja ga ostaviti kao atrakciju za strane turiste
Intervju: Branko Stamenković, predsednik Visokog saveta tužilaštva
Zbog pretnji tužiocima ide se u zatvor Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
