Vučićev šou

U filmu Trumanov šou svi stanovnici jednog grada su glumci koji učestvuju u rijalitiju u kome jedino nesrećni Truman ne zna da je sve u njegovom životu laž. U srpskoj verziji, stanovnici čitave zemlje žive u stvarnosti koju im servira Truman, u liku predsednika države. To se videlo i u najnovijem obraćanju Aleksandra Vučića naciji u kome, suštinski, nije rekao ništa što već bezbroj puta do sada nije ponovio. Ipak, nekako je bilo drugačije, sigurno se i njegovim najvernijim sledbenicima zavrtelo u glavi od svega što je na njih izručeno.

Kada bi se bar nekako sažimalo ono što je predsednik izgovorio, reklo bi se da je jedina prava informacija nagoveštaj da se oko Kosova nešto iza brda valja, i da će Srbija za ono što bude potpisala, šta god to bilo, zauzvrat možda dobiti Zajednicu srpskih opština, što će biti predstavljeno kao istorijski uspeh.

Što se ekonomije tiče, sažimanje ide mnogo teže, pre svega zbog nedostatka ikakve suvislosti u svemu izgovorenom. „Bilo je jako važno što smo u prvom krugu pobedili virus, kako bismo ušli u ’ekonomski pucanj’“, pa predsednik čestita privredi i građanima Srbije, jer rezultati su fantastični. „… Do kraja godine računamo da ćemo imati rast ubedljivo najbolji u Evropi, oko nule… S obzirom na to da je Nemačka u dubokoj recesiji, a ekonomija se smanjila za 10,1 procenat u poslednjem kvartalu, ovo je za Srbiju veliki uspeh…“ Od novih ekonomsko-geografskih pojmova, pojavila se „fantastična Belgija koja je na 150 odsto javnog duga, a tobož neuspešna Srbija je na 60 odsto i nikada neće biti preko toga“.

Tako će sve ovo „nama biti zamajac“, a za šta sve zamajac? U graditeljstvu „stojimo sjajno, imamo 60.303 gradilišta, najviše u našoj zemlji do sada, čak 16.000 više nego što smo imali prošle godine“, i „to je sve u elektronskom obliku, nema laži, nema prevare“. Krenulo se u razgovore o izgradnji brze pruge Beograd–Niš i „putovali bismo sat i po do Niša, ovo bi moglo biti gotovo do kraja 2023. godine, što je fantastičan rezultat“, a „od Beograda do Novog Sada bićete za manje od sat vremena, i to je revolucionarna stvar koja nam se dešava“.

Sa pruga na kanalizaciju, kreće se u „izgradnju fabrika za preradu otpadnih voda i kanalizacionog sistema, a u centralnoj Srbiji biće ih u 70 opština i gradova“, i to je „veliki napredak i sve ćemo rešiti u naredne četiri godine… mi ćemo civilizacijski biti kao i mnogi veći gradovi u svetu“, „sa Nemcima ćemo pokušati da rešimo kvalitet pijaće vode po celoj Vojvodini“, „za sve ovo smo već obezbedili finansijska sredstva“.

Kad je reč o putevima: „Mi smo pravili koridor 10, koji smo u potpunosti završili, krenuli smo u izgradnju koridora 11, i auto-puta ’Karađorđe’, za koji bi realizacija trebalo da bude jako brzo, da ljudi na to znaju da računaju…“ No, biće odvojeno „4-5 milijardi“ i za lokalne puteve, „do decembra ćemo pokazati na hiljade puteva koje ćemo da radimo“, a za građane Srbije će biti napravljena i „prava ’turistička Meka’, posebno kada je reč o istoku Srbije i delu oko Golupca, Velikog Gradišta, Ramske tvrđave…“.

Predsednik veruje da ćemo „već početkom decembra imati vakcinu protiv korona virusa“, jer „mi pregovaramo sa dve zemlje i dve njihove farmaceutske kompanije, i verujem da ćemo biti među prvim zemljama koje će dobiti vakcine, mislim da znam i od koga ćemo kupiti vakcinu“.

Bilo je još koječega, o pomoći višnjarima, govedarima, rudarstvu, EPS-u, bilo je i gde su okrenute pozadine kneza Mihajla i Pobednika, da se „digne dreka“ civilnog sektora, koji uvek mrzi sve u ovoj zemlji, kako bi se dobilo više novca od donatora; ono uobičajeno, o protestima na koje su izlazili oni koji su udarali na predsednikovu decu i porodicu.

Sve zajedno, „mi kroz našu istoriju nismo bili uspešniji, imamo veće plate, i tek ćemo da imamo veće plate, imamo više od BiH, sada smo kao u Crnoj Gori, a bićemo i bolji od njih“, „pogledajte portale Hrvata, oni sve najgore pišu o meni, ali to sve govori i o meni, a i o njima“. Tako je „danas slučaj da je Srbija najuspešnija u regionu i na tome joj svi zavide danas, i zbog toga su pritisci na Srbiju jaki, jer to ne odgovara svima“.

I tako, „ljudi bi želeli da, i pored ove korone i ove svetske krize, žive bolje, i ja neću govoriti o nekom sjajnom životu posle ove epidemije, ali mi smo u odnosu na druge, ne sve, ali za razliku od drugih imamo sve uslove da živimo u normalnim uslovima“.

Sve u svemu, pojačava se neprijatan utisak da je predsednik države potpuno izgubio kontakt sa realnošću. Ne zbog logorejičnog nastupa o svetloj sadašnjosti i blistavoj budućnosti koja samo što nije, on to i tako priča već osam godina, već

zato što su kulise u ovdašnjem rijalitiju potpuno razderane i kroz njih sa strahom gledaju svi učesnici, bez obzira na politička uverenja. A srpski Truman očigledno toga nije svestan, panično se umotava u dronjke tih kulisa i nastavlja po starom.