Voldemor sa Zvezdare

Čoveka čije ime „niko ne sme da pomene“ Apelacioni sud u Beogradu pravosnžno je oslobodio i sad Dragoslavu Kosmajcu država treba da vrati 200 hiljada evra kaucije, nekih dvadesetak lokala i, najverovatnije, izgubljenu dobit.

Ako neko ovih dana upita Aleksandra Vučića šta misli o ovoj presudi odgovriće možda da se u rad sudova on ne meša, ili će, kao kada je Apelacioni sud poništio prvostepenu presudu Miroslavu Miškoviću, rezignirano konstatovati „Evo vam tajkuni, pa neka oni vode državu.“

Ceo slučaj je počeo kada je 2014. godine Aleksandar Vučić Kosmajca označio kao „glavnog narko-bosa kome niko ime ne sme da pomene“.

Kosmajac je bio uhapšen u novembru 2014. godine u Beogradu, u svojoj kući na Zvezdari, u gaćama, dignut iz kreveta, kako smo videli u produkaciji „MUP filma“ nakon što ga je Vučić doveo u vezu sa trgovinom narkoticima, ali Kosmajac za to nikada nije optužen zbog nedostatka dokaza.

Na kraju su ga sudili za otimanje neke parcele u beogradskoj opštini Zvezdara, ali, eto, i to je odlukom Apelacionog suda palo u vodu.

Moguće je da je Vučić pod stare dane čitao serijal knjiga o Hari Poteru pa je otuda pokupio ono o čoveku čije ime niko ne sme da pomene, Voldemoru, majstoru crne magije i šefu svakog zla koji napada pošten svet, ali i to je bilo jedno preterivanje jer se Kosmajčevo ime pominje još u Beloj knjizi crne srpske hronike koju su sastavili petooktobarski pobednici.

Tu Kosmajac nije označen kao „glavni narko bos“ a u skladu s tim tretiran je u javnosti, dakle, pominjan je, ali je tek Vučićeva imaginacija proglasila Kosmajca glavnim narko bosom.

Kad gle čuda, za to delo nije ni suđen jer tužilaštvo osim Vučićeve gorljive izjave nije pronašlo nijedan dokaz za tu tvrdnju. Izgleda da se deo tužilačko – sudskog aparata još drži zakona kao pijan plota.

Četiri godine traje nadgornjavanje države i Kosmajca, a izgleda da država nije imala ništa drugo u rukama osim Vučićeve izjave na konferenciji za štampu.

Sad se postavlja pitanje koliko će sve nas to da košta, jer neće Vučić iz svog džepa da plati troškove i nadoknadu za izgubljenu dobit onog „čije ime niko ne sme da pomene“, već će to da bude plaćeno iz budžeta.

Kolika je ta cifra još bi se dalo tačno utvrditi. Mene brine ono što plaćamo i što ćemo plaćati posle svake Vučićeve konferencije za štampu kad se onako zanese i odluta pogledom i mislima u zlatno doba za koje niko ne sme da pomene kada će da nastupi.