Trgovci pred Hramom

Živim u Beogradu na Vračaru, kod Hrama svetog Save i volim što sam tamo. Ne smeta mi što je moja ulica postala niz višespratnica a ne prizemnih kuća kao što je bila nekad. Ne vozim pa mi ne smeta ni što čovek nema gde da se parkira, ali se slažem da je parkiranje užasan problem Vračara. Sviđaju mi se i kafići, šta smeta što ih je na svakom koraku. Nemam neprijatna iskustva sa opštinskim službama, naprotiv. Glupo mi je što su ploče oko Hrama loše postavljene pa se vade i čovek lako može da se saplete i polomi, ali to nije razlog da ne prolazim tuda. Ukratko, meni je Vračar OK. I zato me mnogo ljuti kad neko smisli nešto što priliči poljani a ne gradskoj opštini. Mislim na ovaj vašar od „Božićnog seoceta“ kod Hrama.

Po organizatorima, među kojima prednjače zamenik gradonačelmika Beograda Goran Vesić i predsednik opštine Vračar Milan Nedeljković, „Božićno seoce“ je brend prepun programa koji će deci pružiti nezaboravan doživljaj. S obzirom da ga je 4. januara otvorio patrijarh Irinej i tom prilikom rekao da veruje da će ova manifestacija obradovati mnoge građane a posebno decu, vidim da i Srpska pravoslavna crkva ima pozitivno mišljenje o proslavi Boćića kakva nam je priređena u Seocetu.

Pre neki dan oko 15h, prošla sam Vračarskim platoom na kome je Hram. Seoce je bilo tužno prazno. U njemu je bilo više prodavaca šećerlema, pljeskavica, kuvanog vina i kiča, od prolaznika. Nisam videla nikog da nešto kupuje. Bina predviđena za koncerte popularne muzike popularnih pevača i sastava bila je zatvorena. Konji koji vuku fijaker, najreklamiraniji element Seoceta, bili su parkirani i totalno sleđeni. Tuga je bila videti ih. Slama po fontani i oko predstave Hristovih jaslica je bila blatnjava. Decu nisam videla. Ako ne računam nekakvu muziku sa zvučnika, Plato je bio neprijatno tih. Ne znam kako je uveče. Nema razloga da ne bude živo i prepuno s obzirom da skoro svako veče nastupa neko poznat, dakle zbog koncerta popularne muzike, a ne zbog proslavljanja Božića. Pretpostavljam da će najviše ljudi doći večeras da ispred Hrama dočekaju Pravoslavnu Novu godinu. Kad sam rekla „najviše“, mislila sam na broj ljudi koji će zbog nekog dešavanja tokom „Božićnog seoceta“ samoinicijativno došetati do Vračarskog platoa, a ne zato što im je naloženo da dođu. Kao što je naloženo onima koji će biti dovedeni ovde u četvrtak da tapšu predsednicima Rusioje i Srbije Putinu i Vučiću. Nije mi jasno gde će da stane 70.000 ljudi koliko ih najavljuju iz SNS-a. I na šta će da liči Plato posle njih.

Pitam se da li će Putin videti pljeskavice s kičem i smrznute konje? Da li će mu se Seoce dopasti? Recimo da to nije ni važno, Putin dođe i prođe. Važnije je kako je moguće da je Srpska pravoslavna crkva dozvolila da se u porti Hrama svetog Save prodaju čarape sa Noletovim likom i duks sa Sunđer Bobom? SPC poštuje učenje Hrista. Hrist je pre 2000 godina izbacio trgovce iz hrama. Šta čeka SPC? I zašto čeka? Takođe, zašto Skupština grada pravi vašar u sred Beograda? Nije tačno da Goran Vesić ima prava da radi šta hoće zato što ima mandat većine glasača. Zato što i oni koji su glasali za njega vole i lep grad i proslavu dostojnu Božića.