Sve pogrešno u vezi sa slučajem Gurović

Nećemo ulaziti u detalje konkretnog incidenta jer to nije etičko novinarstvo. Juče je svako, hteo – ne hteo, saznao sve detalje porodičnog nasilja košarkaša Milana Gurovića prema ženi i ćerki. Izrečena mu je mera zabrane prilaska i udaljenja iz kuće od 48 sati.

U etičkom novinarstvu, to bi bilo sve što je u interesu javnosti da zna. Dalje, bilo bi etički ispratiti slučaj do kraja i izvestiti o ishodu eventualnog sudskog procesa. Međutim, mi ovde nemamo posla sa etičkim novinarstvom i zato je ovaj slučaj odlična pokazna vežba kako ne treba izveštavati o porodičnom nasilju.

Prvo, ne treba uzimati izjave od osumnjičenog za nasilje i davati mu priliku da kukumavči kako je on žrtva, jer tobož hoće razvod, a žena neće zato što je pun para. Jer je mrtav ‘ladan rekao kako je njegova žena išla na tretman botoksom pa je zato otečena. Jer je sopstvenu ćerku optužio da laže i da je nije ni pipnuo. Mi nemamo pojma šta se zaista desilo, ali ovo, složićemo se, nisu detalji koji bi trebalo da se nađu u medijima. Šta ako je M.G. zaista nasilnik? Mislili smo da su dani kad su mediji zvali nasilnike lažno se pravdajući „pravilom druge strane“ davno iza nas.

Drugo, čitali smo i izjave supruge Milana Gurovića i njoj bliskih ljudi. Kodeks novinara Srbije izričito zabranjuje zloupotrebu emocija sagovornika ili korišćenje izjava onih kojima je sposobnost rasuđivanja smanjena. Ako je žena zaista pretučena samo nekoliko sati pre nego što su joj prišli tabloidni lešinari, nije smelo da im padne na pamet ni da je pogledaju, a kamoli da joj traže izjavu. Njoj je mesto sada kod lekara, u policiji i u sigurnom prostoru, a ne u javnosti, ne u tekstovima ispod kojih anonimni komentatori pišu da je kurva, da je njemu „puko film“ i sve u svemu, anonimno su puni razumevanja za nasilje nad njom i ćerkom.

Treće, najveća budalaština koju smo juče videli jeste naslov iz jednog tabloida koji kaže kako su na porodičnim slikama izgledali kao skladna porodica. Ako neko zna za slučaj porodice koja se slika dok se svađa ili u trenutku fizičkog nasilja, molim da mi dojavi. Zaista, iako nema mesta humoru, teško je zamisliti situaciju u kojoj muž krene da nabode ženu pesnicom u glavu, a ona ga zamoli da stane dok izvuče selfi stik. Sve porodice izgledaju skladno i srećno na fotografijama, te je potpuno bezumno i glupo trkeljati im društvene mreže i čuditi se što su lepo ispali na slikama.

Porodično nasilje događa se iza zatvorenih vrata, ali ono nije privatni nego društveni problem. A mi nijednu izjavu nijednog eksperta, nijednog pravnika, nijedne ženske organizacije, nijedne institucije juče nismo videli. Zato sada ne možemo da pričamo o partnerskom i porodičnom nasilju, nego o Milanu Guroviću. A sve to čitaju neke žene koje svakodnevno trpe nasilje u svom domu i pitaju se zašto da prijave, kad je evo ova žena unapred označena kao lažljiva, kad je on bogat i moćan i kad je bitku s nasilnikom izgubila i pre nego što je počela. E zato se mora pisati o pojavi, a ne o pojedinačnom slučaju.