26 godina od zločina u kafiću “Panda”
Nema ničeg pogubnijeg po demokratiju od straha. Straha od druge nacije ili vere ili rase, straha od gubitka radnog mesta, straha od izbeglica, straha od gastarbajtera, straha od korona virusa.
Svaki diktator ili moderan autokrata, svaka populistička, antisistemska partija koja želi da dođe na vlast, manipuliše strahom. Svaki vođa izazivanjem strahova ujedinjuje svoj narod oko sebe, dok na kraju strah od vođe ne ujedini njegove sledbenike protiv svih onih koji ne žele da budu vođeni. Taj proces se odvija korak po korak, dok na kraju vođa ne uzme sebi za pravo da bude tumač narodne volje, da se zarad „opšteg dobra“ uzdiže iznad ustava i zakona i donosi odluke mimo državnih institucija koje ih pokorno sprovode.
Svaka diktatura ili moderna autokratija ima, takođe, patronistički odnos premana narodu: Pošto vi ne znate šta je dobro za vas, mi ćemo da vas nateramo da radite u korist svoje dobrobiti.
Niko ne spori da je u slučaju elementarnih nepogoda, u kakve spada i pandemija korona virusa, zarad opšteg dobra ponekad neophodno uskraćivanje pojedinih individuanih sloboda. Niko ko nije stručnjak za epidemije i viruse ne bi trebalo da se pravi pametan kakve mere su neophodne da bi se suzbilo širenje virusa, sprečio kolaps zdravstvenog sistema i u što većoj meri sačuvalo zdravlje građana, naravno u okviru ustava i zakona.
Nelagodu, međutim, izaziva sa koliko lakoće među građanima ujedinjenim u strahu od korona virusa, ali i kod sudskih vlasti, prolaze u najmanju ruku pravno upitne mere izvršne vlasti, kao što je proglašavanje vanrednog stanja umesto vanredne situacije, patroliranje vojnika sa dugim cevima gradom u mirnodopskim uslovima ili uvođenje starosne diskriminacije apsolutnom zabranom kretanja ljudima starijim od 65 godina.
U ustavu Republike Srbije u članu 21 o zbarani diskriminacije stoji:
„Pred Ustavom i zakonom svi su jednaki.
Svako ima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, bez diskriminacije.
Zabranjena je svaka diskriminacija, neposredna ili posredna, po bilo kom osnovu, a naročito po osnovu rase, pola, nacionalne pripadnosti, društvenog porekla, rođenja, veroispovesti, političkog ili drugog uverenja, imovnog stanja, kulture, jezika, starosti i psihičkog ili fizičkog invaliditeta.
Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere koje Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe lica koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim građanima.“
Dakle, zabranjena je svaka diskriminacija, a naročito, između ostalog, po osnovu starosti. A Predsednik Srbije se nije zaustavio na apelu starijm sugrađanima, na preporuci da zarad sopstvenog dobra ne izlaze iz kuće, već je naredio apsolutnu zabranu kretanja za starije od 65 godina.
Takvu meru ni jedna druga zemlja nije uvele upravo zato što je u svim demokratskim uređenjima zabranjena starosna diskriminacija. Uvođenje starosne diskriminacije u Srbiji je opasan presedan. U stanju vanrednih opasnosti veoma je tanka nit koja neophodne mere deli od neopravdanog kršenja individualnih sloboda. Sunovrat u autokratiju je lak i brz, povratak demokratije mukotrpan i spor. Po istom osnovu Predsednik je mogao da proglasi apsolutnu zabranu kretanja, na primer, za sve hronične bolesnike.
Kao što piše u najvišem zakonskom aktu: niko nema prava da bilo koga po bilo kom osnovu diskriminiše, da uvodi selektivne zabrane, pa makar i pod ruhom brige i brižnosti.
Demokratiju čini niz individualnih sloboda, ograničavanje individualnih sloboda je ograničavanje demokratije, odustajanje od njih je odustajanje od demokratije, baš kao i odustajanje od protesta protiv bilo kakve diskriminacije ma pod kakvim uslovima.
Apel da stariji sugrađani, jer naročito ugroženi korona virusom, zarad sopstvenog dobre ne izlaze iz kuće, naravno da treba podržati.
Beogradski centar za ljudska prava apeluje na nadležne državne organe da sve mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom Republike Srbije i ratifikovanim međunarodnim ugovorima, za vreme vanrednog stanja proglašenog zbog pandemije virusa SARS-CoV-2 (korona virus), budu srazmerne svrsi njihovog uvođenja, saglasne obavezujućim odredbama koje se odnose na vanredno stanje i u skladu sa načelima o zabrani diskriminacije. Pristup Vlade Republike Srbije u rešavanju pandemije COVID-19 mora da bude zasnovan na poštovanju ljudskih prava, a mere koje država privremeno propisuje moraju biti promišljene, srazmerne, pravno utemeljene, dostupne i razumljive svim licima na koja se odnose.
Ograničenje slobode kretanja koje je stupilo na snagu 18. marta 2020. godine naredbom ministra unutrašnjih poslova unosi niz nedoumica, a samim tim otvara prostor za proizvoljno tumačenje i potencijalne zloupotrebe. Zabrana kretanja svim građanima sa navršenih 65 i više godina života u urbanim srednima, odnosno sa 70 i više godina života u naseljenim mestima do 5.000 stanovnika, kao i zabrana kretanja svim građanima bez obzira na uzrast u vremenu od 20 do 5 časova, osim onima kojima MUP izda individualnu dozvolu i licima kojima je neodložno potrebna zdravstvena pomoć, mora biti precizirana i zvanično pisano objašnjena.
Ograničeno 24-časovno kretanje lica smeštenih u centre za azil i prihvatne centre u Republici Srbiji izvan tih centara – osim u „opravdanim slučajevima“ koje je uvedeno odlukom Vlade Republike Srbije takođe mora biti dodatno pojašnjeno i precizirano, a osobe koje se nalaze u centrima za azil moraju na adekvatan način biti informisane o svim merama koje Vlada preduzima kako bi sprečila širenje korona virusa.
Član 15 Evropske konvencije o ljudskim pravima propisuje da se u vreme vanrednog stanja ne dopušta odstupanje od prava na život, zabrane zlostavljanja, zabrane ropstva i obaveze kažnjavanja samo na osnovu zakona. Članom 202. Ustava Republike Srbije određeno je da su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajamčenih Ustavom dozvoljena samo u obimu u kojem je to neophodno, kao i da mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovanja na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. Centar ujedno skreće pažnju i na napomene eksperata Ujedinjenih nacija za ljudska prava (COVID-19: States should not abuse emergency measures to suppress human rights – UN experts ) koji ističu da „restriktivne mere uvedene u odgovoru na virus moraju biti motivisane legitimnim ciljevima zaštite javnog zdravlja, i ne smeju se zloupotrebiti za suzbijanje političkih neslaganja, kao osnov za napad na određene grupe, manjine ili pojedince, niti za ućutkivanje branilaca ljudskih prava“.
Beogradski centar za ljudska prava zato smatra da je neophodno:
U tom smislu, nadležnim organima Republike Srbije nudimo svoju ekspertizu kao pomoć u zajedničkoj borbi svih protiv pandemije virusa COVID-19 (korona virusa).
Beogradski centar za ljudska prava se istovremeno uključuje i u projekte volonitranja, pružanja pomoći i podrške posebno najugroženijim grupama građanja. Za dodatne informacije kontaktirajte nas na bgcentar@bgcentar.org.rs kao i pozivom na telefon +381 11 3085 328.
( Beogradski centar za ljudska prava19. mart 2020.)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
