Stanaj ubijen u Sudanu

OPERACIJA «MEMFIS»: Hapšenje Antona Stanaja na beogradskom aerodromu 2007

Anton Stanaj (43) iz Podgorice ubijen je u petak 8. marta ujutro u Sudanu, u hotelu, nakon što ga je sekretar obavestio da ga traži poslovni partner radi razgovora. Prema podgoričkim Vijestima koje se pozivaju na izvore bliske Stanajevoj porodici, taj poslovni partner je jedan Albanac koji je ranije radio u administraciji UN na Kosovu. U Sudanu Stanaj je navodno imao firmu za proizvodnju duvana, a mediji spekulišu da se u toj zemlji nastanio nakon što ga je Okružni sud u Beogradu 2011. osudio na šest i po godina zatvora i novčanu kaznu od 100.000 evra, zbog šverca cigareta u regionu.

Pored Stanaja, na optuženičkoj klupi tada je bilo još 27 okrivljenih, koji su osuđeni na kazne od četiri meseca do pet godina zatvora.

Sudsko veće beogradskog Okružnog suda kojem je predsedavala sudija Snežana Jovanović utvrdilo je tada da je grupa Antona Stanaja od 2006. do septembra 2007. godine krijumčarila cigarete u Srbiji, Crnoj Gori, Rumuniji, Mađarskoj i Makedoniji, Hrvatskoj, Rumuniji, Austriji, Sloveniji posredstvom firme „Rokšped“ iz Podgorice, kao i preko firmi „Gaston invest trejd“ i „Kernel biznis korporejšn“ iz SAD kao i „Herlingston limitid“ sa Kipra, u formalnom vlasništvu drugih lica.

Prema optužnici Stanaj je koristio of-šor kompanije da bi prodavao cigarete proizvođaća iz Dubaija, Grčke, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Nemačke i Kine, i radio ne samo sa legalnim proizvodima već i sa falsifikovanim, transportovao ih i skladištio u Luci Bar, preko djuti fri šopova je pribavljao dokumentaciju o lažnoj prodaji cigareta i organizovao njihov šverc u Srbiju

Grupa je posedovala tajne magacine, kao i mrežu preprodavaca cigareta. Na ovaj način švercovane su cigarete marki „monte karlo“, „karelija“, „ronhil“, „memfis“, „kartije“, „laki strajk“ i druge.

U isto vreme, hapšeni su ostali članovi Stanajeve grupe širom Srbije. Tovari sa paklicama švercovanih cigareta zaplenjeni su u Čačku, Novom Sadu, Vršcu, Kraljevu, Plandištu, Banatskom Brestovcu, Užicu i Melencima.

Uz kauciju od 400.000 evra, Anton Stanaj je pušten da se do pravosnažnosti presude brani sa slobode. U kaznu mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 12. septembra 2007, kada je uhapšen na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“ nakon što je doputovao sa Kipra i pre nego što je nastavio put za Podgoricu.

U medijima Anton Stanaj je pominjan i kao jedan od učesnika konzorcijuma koji je privatizovao zemunsku fabriku kombajna „Zmaj“ koja je posle privatizacije propala.

Preduzeće „Zmaj“ je, naime, prodato konzorcijumu kompanija smeštenih na Britanskim devičanskim ostrvima i u Delaveru (of-šor zona u Sjedinjenim Američkim Državama), sudeći po medijskim izveštajima u kojima se kao izvor navode podaci iz poslovnih registara na Britanskim devičanskim ostrvima, u Srbiji i SAD. Stvarni vlasnici tih firmi su navođeni uglavnom na osnovu medijskih spekulacija. Anton Stanaj je pominjan i kao vlasnik vinarije „Erdevik“ i velikih površina zemlje u Vojvodini.

Anton Stanaj je sin podgoričkog biznismena Roka Stanaja, vlasnika firme „Rokšped“. koja je ovlašćeni zastupnik za prodaju vozila marke „audi“ i „folksvagen“ za Crnu Goru. Navodno je ta firma devedestih godina automobilima snabdevala i crnogorsku policiju i Vladu Crne Gore. Pored toga Stanajevi poseduju i agencije za promet nekretninama i mrežu kioska.

Firma „Rokšped“ d.o.o. Podgorica je osnovana 1992. Osnovna delatnost društva u tom vremenu bila je prevoz robe u drumskom saobraćaju, kao nastavak već ranije uhodanog posla, kojim se bavio Roko Stanaj, otac Antona Stanaja. On je među prvima u Crnoj Gori imao kamione, utovarivače, bavio se eksploatacijom šljunka i prevozom, od čega je već bio stekao zavidnu imovinu. Zahvaljujući povoljnim kreditnim linijama preko poslovnih banaka uvećao je svoj vozni park kojim je„Rokšped“ obavljao prevoz za svoje potrebe i za treća lica. Nešto kasnije firma je počela da se bavi i uvozom i distribucijom duvana. Prema pisanju «Politike» predsednik Upravnog odbora je bio Anton Stanaj a njegov brat Nuo, generalni direktor. Ostala braća Ljubo, Vaso, Sandro i Simon takođe su na rukovodećim funkcijama u kompaniji.

Objavljeno je mnogo spekulacija o tome da je „Rokšped“ dosta zarađivao za vreme sankcija SR Jugoslaviji i da je držao desetak moderno opremljenih benzinskih pumpi širom Crne Gore.

U nekim izveštajima regionalnog istočno-evropskog i centralno azijskog Centra za izveštavanje o organizovanom kriminalu i korupciji ( The Organized Crime and Corruption Reporting Project, OCCRP), dok je Anton Stanaj sedeo u zatvoru, firma «Rokšped» je potpisala 4 miliona vredne ugovore preko tendera u Crnoj Gori.

Prema beogradskoj optužnici protiv Stanaja na koju se poziva Reporting project, Stanajevu biznis strukturu bilo preko vlasništva ili jakih poslovnih veza čini su: Rokšped d.o.o. Podgorica; Home depo d.o.o.; S press d.o.o.; Štampa a.d.; Prive petrol d.o.o.; Balkan group Montenegro d.o.o.; Gastron invest & Trade ltd; Kernel business corp.; Herlingstone limited; Rokšped Vojvodina d.o.o.; Europamont d.o.o.; M.E.A. d.o.o.; Panonliv d.o.o.; Šećer plus d.o.o.; Vršački vinogradi a. d.; Stanišić a.d.; Agrostan investments d.o.o.; Agrostan plus d.o.o.; Ipok d.o.o…

NUNS-ov Centar za istraživačko novinarstvo CINS u izveštaju pod naslovom Poslovi Antona Stanaja u Srbiji nikada nisu istraženi , navodi da je „Rokšped“ u Srbiji kupio udele u preduzećima: „Agrovojvodina“, „Industrija kotrljajućih ležajeva“, „Agrocoop“, „Zmaj“, „Stanišić“, „Banat seme“, „Mlinpek“, „Erdevik“, „Šećer +“, „M.E.A“ i „Panonliv“.

Prema informacijama CINS-a ova grupa je po broju privatizacija u kojima je učestvovala nadmašila i narko kartel Darka Šarića, a većina tih preduzeća završila je u stečajnom postupku, jer su vlasnici imovinu opterećivali kreditima i hipotekama.

CINS/OCCRP poseduje izveštaj Državne agencije za istrage i zaštitu Bosne i Hercegovine (SIPA) u kome se navodi da je porodica Stanaj blisko sarađivala sa Naserom Keljmendijem, jednim od najvećih narko dilera u regionu. Prema izveštaju SIPA, Keljmendi je vođa najorganizovanije regionalne kriminalne grupe koja se bavi švercom heroina, oružja i cigareta, ali i zelenašenjem i iznudom. Keljmendi je poreklom sa Kosova, jedan period života je proveo u Bosni, a sada se nalazi u bekstvu.

U istom izveštaju SIPA, navodi se i da je Anton Stanaj imao bliske poslovne veze sa Ekrem Lukom, jednim od najbogatijih ljudi na Kosovu, koji „kontroliše srpsko-albansku mafiju, kao i šverc droge na relaciji Priština-Beograd-Priština“.

Tokom akcije «Balkanski ratnik» protiv narko klana Darka Šarića Srbija je raspisala međunarodnu poternicu i za Antonovim bratom Nuom Stanajem u istrazi o prodaji zgrade beogradske Industrije kotrljajućih ležajeva – IKL u Ulici knez Danilovoj 41 za 14,5 miliona evra kojom je navodno ta firma tokom 2006. i 2007. oštećena za 736 miliona dinara.