Šta ćemo sa Kozićem?

Goran Kozić, do juče nosilac vrlo neobične funkcije – savetnik glavnog i odgovornog urednika „Ilustrovane politike“ – podneo je ostavku. Razlog možemo da banalizujemo i kažemo: naslovna strana ovog lista na kojoj su novinari Ljijana Smajlović i Veran Matić predstavljeni kao Bogorodica i Isus kog ona doji, dok umesto Jovana Krstitelja, prizor sa divljenjem posmatra ambasador SAD u Srbiji, Kajl Skot. Kažem, to je banalizovana verzija objašnjenja.

Komplikovanija i preciznija istina glasi: Goran Kozić i saradnik „Ilustrovane“ Đorđe Martić kače metu na leđa Ljiljani Smajlović i Veranu Matiću već mesec dana jer se približilo vreme za izricanje presude okrivljenima za ubistvo Slavka Ćuruvije. Ne vidi se to sa naslovne strane, ali se vidi iz tekstova koje ova dvojica objavljuju u magazinu „za celu porodicu“, ali, da se ne lažemo, ko još čita „Ilustrovanu politiku“, je l‘? A trebalo bi da čitamo jer bismo onda znali da ova dva „junaka“ – Kozić i Martić – divljaju za ko zna čije babe zdravlje i interes. Podneo je Kozić ostavku i pomislio bi čovek da je to uradio jer ga je iznenada lupio po čelu elementarni ljudski osećaj za čast. Međutim, iz obrazloženja njegove ostavke vidi se da je za svoje baljezganje na račun Ljiljane Smajlović i Verana Matića očekivao orden od Vlade Srbije i predsednika Vučića. Istina, ni vlada ni nadležno ministrastvo, kao ni predsednik, nisu se mnogo udubljivali u sadržaj Kozićevih i Martićevih tekstova, ali jesu osudili naslovne strane „Ilustrovane“. I tu se Kozić zagrcnuo, zaplakao i podneo ostavku. Jer njega niko ne razume, on je „samo“ hteo da optuži Ljljanu Smajlović i Verana Matića da su 1999. prizivali bombe. na isti način na koji je to, pred ubistvo Ćuruvije, činila „Politika Ekspres“ pod uredničkom palicom nesrećnog Martića.

No, ovo nije 1999. Država, iako većinski vlasnik „Politike A.D“ u čijem je sastavu „Ilustrovana“ makar se deklarativno ogradila od Kozića i Martića. Nije, poput Miloševićevog režima ostala nema na njihove bljuvotine, makar one vizuelne, jer se o sadržaju tekstova niko nije izjasnio. Ali, hajde da se ne pravimo blesavi: ni Kozić ni Marićnisu mogli da dođu u „Ilustrovanu“ bez blagoslova iste te države. Uzrok ovoj štrokavoj kampanji nije ništa drugo do presuda za ubistvo Ćuruvije. Hajde da se ne pravimo blesavi ni oko toga da deklarativna osuda koja dolazi iz vrha vlasti ne mora da znači ništa. Mutni su to i mračni likovi, taj Kozić i taj Martić, i premda nisam sigurna koliko mi je pametno da to javno napišem, mi ovde ipak govorimo o ubistvu Slavka Ćuruvije iza kog stoje Državna bezbednost i druge mračne i neprozirne strukture koje opstaju decenijama, u svim režimima. I zato svi treba da budemo zabrinuti za bezbednost Ljiljane Smajlović i Verana Matića, pa makar ispalo da nas samo drma paranoja. Jer zmije su nas već ujedale, mnogo puta, pa je sasvim razumno da se plašimo i guštera i Kozića i Martića i ostalih gmizavaca.