Sorry seems to be the hardest word

Psiholog Johsuke Ohtsubo proveo je desetak godina proučavajući izvinjavanja širom sveta i, kako je preneo BBC na srpskom, zaključio da poklon kojim se neko nekom izvinjava za štetu koju mu je načinio, mora da naškodi davaocu. Naveo je primer poznate japanske pevačice čiji su obožavaoci smatrali da je njena ljubavna veza nedolična, a ona je, u znak izvinjenja, obrijala glavu pokazavši istovremeno i koliko joj znače njena karijera i fanovi, i da je malo verovatno da će ponovo narušiti njihov odnos.

Poznajem gospođu koja je obolela nakon što je onomad čula predsednika Aleksandra Vučića kako joj, kao i ostalim njemu dragim penzionerima, poručuje da „nam neće biti dovoljni kompletno Lešće, Novo groblje, Centralno i Bežanijsko groblje, biće malo groblja da primi sve nas“ ako izađe iz kuće, znam i kako je bilo njenoj ćerki koja ne živi u Srbiji pa nije mogla da bude pored nje i podseti je da živi u zemlji čiji je predsednik sklon i zastrašivanju i superlativu.

Sigurna sam da bi mnogi mogli da ispričaju slične priče o nekom ko je nastradao zato što je poverovao u predsednikovu reč, ali i da je nezamislivo da bi se on ikad izvinio za nepromišljenost, površnost, netaktičnost, a pre svega za neistinu zato što deluje kao neko ko o sebi misli da nema zbog čega da se izvinjava. Uostalom, koje izvinjenje bi bilo adekvatno za ono što su ti ljudi proživeli?

Isto pitanje važi i za čelnike opozicionih stranaka, pokreta i čega već – da ne nabrajam poimence, jer oni su u velikoj meri pomogli da nam nije kako treba da nam bude, ali i da nam ni u skorijoj budućnosti neće biti drugačije. Volela bih da nisam u pravu, ali sumnjam da bi mogao bilo ko da me uveri da njihov protest protiv nepoštenih i neslobodnih izbora nije trebalo da počne onog momenta kad je Tomislav Nikolić pobedio Borisa Tadića, ili makar onda kad je vlast počela da zauzima medije, a ne tek prošle godine. Isto kao što je nelogično zašto se ne bore za demokratske izbore nego samo kukaju da ih nema. Zar je moguće da čekaju da padnu s neba? Zašto su dozvolili da njihovim biračima jedina opcija bude bojkot izbora koji je jednako što i predaja bez borbe, kako će to promeniti sadašnju Srbiju, osim što će dati pravo glasa desnim partijama? Kako da im verujem da je bojkot početak borbe za naredne izbore ako su do sad samo ponavljali – nepravda, nepravda? Čime će oni da se iskupe svima nama zato što nisu ni pokušali da umanje moć SNS-a?

Prema rezultatima istraživanja pomenutog na početku, dovoljno je i poštovati opšta pravila izvinjavanja: preuzmi odgovornost, priznaj da je načinjena šteta i nanet bol, i izrazi iskrenost. Reči „žao mi je“ i „izvini“ definitivno moraju da se upotrebe. Agencije su pre neki dan javile da se nemački automobilski gigant Folksvagen izvinio zbog rasističke reklame za novi Golf, u kojoj tamnoputi muškarac gleda novi žuti automobil, a potom ga bela ruka podiže i sklanja.

Izvinjenje podrazumeva obavezu da se greška ne ponovi i da se njeno naravoučenije primi k znanju. Plus, a što bi za našu opoziciju trebalo da bude izuzetno važno, izvinjenje je efektan i delotvoran način da se vrati poljuljano poverenje. Uspostavljeno poverenje je nova snaga, nov pokretač da se stigne do cilja – osim ako cilj nije samo deklarativna namera.