Novi Sad: Tragedija i posledice
Najveća nenuklearna bomba, GBU-43 bačena na 314 miliona dolara vredne tunele ID u istočnom Avganistanu, koja inače CIA izgradila za mudžahedine u vreme njihove borbe sa sovjetskim trupama 1980-ih
Najmoćnije nenuklearno oružje na svetu, do sada najveću nenukleranu bombu, GBU-43, poznatu kao „majku svih bombi“ (MOAB, Mother of all bombs) SAD su bacile 13. aprila u 19 časova tokom napada na pećine u provinciji Nangarhar u Avganistanu koje su koristili ekstremisti Islamske države, odnosno Horasan grupe Islamske države (ISIS-Khorasan) koja od 2014. deluje u Avganistanu. Všington post, pozivajući se na lokalne izbore piše da je poginulo 36 militanta. Kasnije je ta brojka, opet uz pozivanje na lokalne izvore povećana na 90. Bomba je bačena sa teretnog elisnog aviona tipa MC-130 kolokvijalno nazivanog «herkules».
Bomba GBU-43 je dizajnirana 2002. godine, a u američkom arsenalu je od 2003. godine. Dugačka je preko devet metara, teška je preko 10.000 kilograma i sadrži 8.500 kilograma TNT eksploziva. To nije laserski vođena bomba, već vođena pomoću GPS. Spušta se padobranom. Detonira u vazduhu, proizvodi veliki udarni talas u prečniku od jednog i po kilometra.
Južnokorejska komanda i američka Pacifička komanda uočile su da je Severna Koreja 16. aprila ujutru pokušala da lansira još jednu balističku raketu, koja je posle nekoliko sekudni i 60 kilometara leta eksplodirala u vazduhu daleko od japanskih voda. Vašington post javlja da je to bilo neuspelo lansiranje balističke rakete srednjeg dometa, umesto nuklearnog testa, zbog čije najave je američki predsednik Tramp uputio ka Severnoj Koreji američki nosač aviona USS Carl Vinson s pratećim brodovima i nuklearnim podmornicama. U međuvremenu su razmenjivane preteće poruke između Vašingtona i Pjongjanga, dok su iz Moskve i Pentagona dolazili pozivi na uzdržanost.
U trenutku kada su rasle napetosti u regionu zbog nuklearnih i raketnih programa te zemlje, a samo dan pošto je upozorila Sjedinjene Američke Države da je spremna za nuklearni napad u slučaju provokacija, Severna Koreja je tokom vojne parade u Pjongjangu 15. aprila u okviru obeležavanja 105. godina od rođenja svog osnivača Kim Il Sunga (1912- ) a predstavila je i novu interkontinentalnu balističku raketu (IBCM).
Vesti o neuspešnom lansiranju, koje su unekoliko umanjile utisak o severnokorejskom oružju pokazanom na paradi, došle su samo nekoliko časova pre dolaska američkog potpredsednika Majka Pensa u Južnu Koreju, radi konsultacija sa američkim saveznicima u regionu.
Neki američki stručnjaci zaključuju da su stručnjaci u Severnoj Koreji i iz neuspelog lansiranja mogli da izvuku neke zaključke korisne za razvoj oružja. Nemački earo- inženjer specijalizovan za rakete Markus Šiler pak sumnja koliki su stvarni progres u raketnoj tehnici zaista osvojili u Severnoj Koreji. On podseća na to da nije tako lako preko noći proizvesti raketu na čvrsto gorivo koja leti, te da je sovjetima bilo potrebno 15 godina da razviju takvu raketu na čvrsto gorivo .
Neki od hroničara zaključuju da čak i da Severna Koreja još nema tehničke kapacitete za lansiranje raketa koje mogu doseći tlo Sjedinjenih Američkih država, oni pokazuju političku volju za to. Izvesno je da su američke baze u Južnoj Koreji i Japanu u dometu njihovih raketa.
KIneski minisatrstvo spoljnih poslova je pozvalo da se obnove pregovori o samnjenju tenzija i za denuklearizaciju celog Korejskog poluostrva po sistemu „suspenzija za suspenziju“ – predlažući da Severna Koreja obustavi razvoj nuklearnog programa a da se istovremeno suspenduju američko-južnokorejske vojne vežbe. KInesko ministarstvo spoljnih poslova je u tom kontekstu citiralo i izjavu američkog državnog sekretara Reksa Tilersona da cilj američke politike nije smena režima u Severnoj Koreji…
SAD su 19. aprila na konsultacije u Savetu bezbednosti UN iznele nacrt rezolucije kojom se izražava apsolutna zabrinutost zbog veoma destabilizujućeg ponašanja Severne Koreje i od Pjongjanga zahteva da se uzdrži od sprovođenja proba nuklearnih ili balističkih raketa. Međutim SAD su prekinule rad na dokumentu, a pojedine diplomate su izjavljivale da je blokirala osudu Severne Koreje od strane Saveta bezbednosti, iako je Kina podržala američki predlog osude Severne Koreje.
Ruski izvori navode da je Moskva želela da u izjavu bude uvrštena formulacija, koja je korišćena i ranije, a u kojoj je istaknuta potreba da se rešenje situacije pronađe kroz dijalog.
Dok su trajala politička preganjanja u SAD zbog toga što se nosač aviona Karl Vilson umesto prema Severnoj Koreji zapravo kretao prema Indijskom okeanu, pa ipak zaokrenuo prema Severnoj Koreji, neki mediji u SAD su skretali pažnja na Iran, koji se sve češće apostrofira kao zemlja sa kojom SAD ulaze u konfrontaciju. TV Foks njuz je, na primer, 20. aprila objavila komentar Alena Deršovica, koji smatra da je sporazum sa Iranom samo zaledio iranski nuklearni program, kao što je to učinila Severna Koreja sporazumom s Klintonom 1994. pa posle nastavila da osvaja nuklearnu i raketnu tehnologiju, te da su sada mogućnosti SAD da iznude nuklearno razoružavanje Severne Koreje limitirane, ali da SAD treba da učine sve da onemoguće razvoj Iranskog nuklearnog programa.
( North Korea says ‘don’t mess with us’ as U.S. plans next move, reuters.com Apr 19, 2017)
( Alan Dershowitz: What North Korea should teach us about Iran, FoxNews.com
By Alan Dershowitz Published April 19, 2017 )
( North Korea says don’t ‘mess with us’ as U.S. plans next move , reuters.com, April 20, 2017)
( N. Korea didn t test a nuclear weapon but it did try to launch another missile, washingtonpost.com, 16 Apr, 2017 02:43)
( N. Korean missile fails, blows up ‘almost immediately’ after launch – Seoul & US military, rt.com, 16 Apr, 2017)
( Канал Ким всё запустил: КНДР провела неудачные испытания ракеты, russian.rt.co, 16. 4. 2017)
( S.Korean military says DPRK’s attempted test-launch of missile fails , xinhuanet.com, 16. 4. 2017)
( China reiterates call for talks on Korean Peninsula issues
, Source: Xinhua| 2017-04-12 18:52:27)
Ovo je prvi put da je ovaj tip bombe korišćen u ratnim uslovima, a, saopštava portparol Pentagona Adam Stamp, a prenosi Rojters. Ta bomba, najveća po razornoj moći posle Hirošime i Nagasakija nije korišćena ranije jer je dizajnirana za specifične namene, nije pogodna za razaranje tvrdih objekata, a udradnim talasom ubija sve živo u širokoj zoni, dakle i civilne objekte koji nisu vojni cilj.
U tom regionu američka vojska je 2001. koristila «prethodnicu» ove «majke svih bombi», znatno manju 6.800 kilograma tešku bombu BLU-82 koja je nazvana Daisy Cutter, što bi se moglo prevesti kao «kosačica bele rade, a u američkom slengu to je naziv za nisku loptu u bejzbolu. Poređenja radi, težina bombi koje SAD avioni često bacaju se kreće između 120 i 1000 kilograma. Bomba BLU-82 Daisy Cutter je upotrebljavana u Vijetnamu, gde je, takođe iz aviona C-130 bacana da bi raskrčila džunglu na mestima za buduće sletanje helikoptera.
Bomba GBU-43 je bačena u avganistanskoj pokrajini Nangarhar u početku američke vojne operacije u Avganistanu nakon 9. septembra 2001. Amerikanci su pogrešno verovali da se u rejonu Tora Bora krio Osama bin Laden, pisao je Njujork tajms u septembru 2005. pod naslovom Lost at Tora Bora.
Edvard Snouden, odbegli spoljni saradnik američkih obaveštajnih agencija koji je obznanio mnoge dokumente američke nacionalne bezbednosne agencije, a potom dobio azil u Rusiji, u tviter porukama koje je RT objavila nakon bacanja „majke svih bombi“, pozivajući se na pisanju Njujork tajmsa podseća da je CIA 1980-ih potrošila 314 miliona dolara na izgradnju tunela koji povezuju prirodne pećine u stenama u rejonu Tora Bora, koje su korićene za trening i sklonište mudžahedina, a da se pričalo da je lično Bin Laden, tada mladi mudžahedin, vozio jedan buldožer kojim je probijana mreža tunela Tora Bora pod snežnim vlaninskim visovima na visini od 4500 metara. Između 1980-ih i 2001. kompleks 300 metara dubokih tunela je bilo prošireno, uređeno i snabdeveno ventilacijama, vodom i električnom energijom.
Nangarhar je planinska zona u istočnom delu Avganistana, na samoj granici sa Pakistanom koju su često koristile kao skrovište razne grupe Al Kaide i, po američkim procenama, od 2015. i Islamska država. Nangarhar je takođe i centar globalne trgovine opijuma, koji obezbeđuje konstantan potencijalni izvor prihoda za terorističke organizacije, mada američki mediji tvrde da je nejasno da li to sada radi i Islamska država.
Komandant snaga SAD u Avganistanu, general Džon Nikolson, odobrio je korišćenje bombe GBU-43, a predsednik SAD je kratko rekao da je vojska imala njegovo ovlašćenje i da uživa njegovo poverenje i da je obavila veoma uspešan posao.
To, inače nije najveća nenuklearna bomba koju SAD imaju. Bomba GBU-57 od 15.000 kilograma, s većom bojevom glavom i sa više eksploziva, nazvana Penetrator, namenjena za uništavanje teško utvrđene komplekse bunkera, nikada nije korišćen izvan poligona za testiranje.
Rusi su svojevremeno razvijali vakuum bombu tešku oko 7 tona, čiji kapacitet od eksplozije dostigne 44 tona TNT, a koju su nazivali „Tata svih bombi“, ali je ni jednom nisu upotrebili. Vojni ekspert penzionisani pukovnik Viktor Litovkim objašanjavao je za RT da takve bombe nisu pogodne za upotrebu u toku vojnih operacija, mora da ih nosi teretni avion koji je spor, a za razbijanje bunkera su pogodnije krstareće rakete. On je ocenio da su „majku svih bombi“, koja postoji 20 godina, posle duge pauze Amerikanci upotrebili za malo značajan cilj i to je nazvao „pucanjem iz topa na vrapca“.
Bomba GBU-43 je bačena nedelju dana posle napada SAD na Siriju sa 59 krstarećih raketa, u atmosferi rasluće napetosti zbog toga što Tramp razmatra da pojača vojno angažovanje u Jemenu, a posebno pojačavavanja napetosti oko nuklearnih potencijala Severne Koreje kojoj se približavao američki nosač aviona USS Carl Vinson.
Prema rečima direktora Centra za proučavanje Bliskog istoka i Centralne Azije, Semjona Bagdasarov, američka vojska je upotrebila GBU-43/B u Avganistanu ne zbog vojne svrsishodnosti, već i zbog psihološkog efekta. „Šta je smisao da se baci tako teška bomba na gerilu? Mislim da je to učinjeno više radi zastrašivanje „talibana“ zajedno sa svima ostalima, rekao je ekspert Semjona Bagdasarov u intervjuu za RT:
„To je opšti trend, prilično čudan. SAD su prvo napale na Siriju, a sada Avganistanu. A u isto vreme zategnutost raste s armijom Severne Koreje. Čini se da se Tramp zaigrao.“
( U.S. Drops ‘Mother of All Bombs’ on ISIS Target in Afghanistan, 13. 4. 2017 )
way/2017/04/13/523777933/u-s-drops-biggest-non-nuclear-bomb-ever-used-in-combat“ target=“_blank“> U. S. drops biggest non nuclear bomb ever used in combat, npr.org, 13. 4. 2017 )
( U. S. military drops 22000 pound bomb on islamic state forces in Afghanistan, washingtonpost.com, 3. 4. 2017 )
( Одиннадцать тонн тротила: с какой целью США применили сверхмощную бомбу в Афганистане, russian.rt.com, 3. 4. 2017 )
( Сноуден прокомментировал сброс «матери всех бомб» на тоннели афганских боевиковRT, 3. 4. 2017)
( Lost at Tora Bora, nytimes.com, SEPT. 11, 2005)
( Trump administration weighs deeper involvement in Yemen war , washingtonpost.com, March 26, 2017)
( Massive U.S. bomb in Afghanistan killed 36 from Islamic State, say local officials, washingtonpost.com, 4/14, 2017)
( Mother of all bombs’ killed 94 ISIS fighters, Afghan official says, cnn.com, April 15, 2017)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
