Referendum o nezavisnosti Katalonije

Ustavna kriza potresa Španiju nakon referenduma 1. oktobra u Kataloniji, jednoj od sedamnaest španski ahutonomnih regija na koji je izašlo 42,3 odsto od 5,34 miliona Katalonaca s pravom glasa. Prvi preliminarni rezultati, koje je objavila katalonska vlada, za nezavisnost od Španije glasalo je 2,26 miliona birača (90 odsto izašlih na birališta). Portparol katalonske vlade Žordi Turul koriguje te podatke naglasivši da bi „u normalnim uslovima“ izlaznost bila i 55 odsto, a da je zbog ometanja referenduma od strane španske centralne policije oko 770.000 ljudi sprečeno da glasa, jer je više od 440 biračkih mesta bilo zatvoreno, uz upotrebu policijskog nasilja u kome je povređeno 844 građana i 33 policajca.

Katalonci su inače u novembru 2014. već jednom glasali o nezavisnosti, kada je više od dva miliona glasača (80 odsto onih koji su izašli na birališta) zaokružilo da. To je, međutim bio konsultativni referendum, za razliku od referenduma 2017. koji je obavezujući.

Prema zakonu koji je usvojio katalonski parlament, pobeda sa više od 50 odsto glasova „za“, bez obzira koliko ljudi izađe na referendum obavezuje katalonski parlament da u roku od 48 sati po okončanju glasanja pokrene mehanizam proglašavanja nezavisnosti Katalonije.

Madrid, koji ne priznaje referendum, je nakon odluke ustavnog suda da katalonski referendum proglasi neustavnim, poslala u Kataloniju oko 7.000 pripadnika nacionalne garde koja je imala zadatak da onemogući održavanje referenduma. Pre referenduma policija je uhapsila 14 katalonskih visokih funkcionera angažovanih u organizaciji referenduma, zaplenila izborni materijal, zaposela telekom u Barseloni kako bi onemogućila elektronsko glasanje i proces brojanja glasova. Akcije Madrida su se pokazale kao nemoguća misija koja je dovela do masovnog nasilja i dodatno raspalila raspoloženje Katalonaca protiv Madrida. Organizatori referenduma su srž svoje kampanje sa pitanja nezavisnosti u tim okolnostima pomerili na pitanje osnovnih prava ljudi da izraze svoje mišljenje. Ljudi su zaposela mnoga biračka mesta da bi ih branili od španske komisije koja je izvršila inspekciju u 1300 katalonskih škola u kojima je trebalo da se održava glasanje.

Regionalna policija Mosos se nije potčinila naredbama centralnih vlasti da zatvori biračka mesta, a Vrhovni sud u Kataloniji saopštio je da je sudovima u toj španskoj pokrajini podneto više tužbi protiv lokalne policije. Po nekim informacijama pripadnicima nacionalne garde suprotstavljali su se i katalonski vatrogasci.

„Impresioniran sam odgovorom građana. Legitimitet i dostojanstvo“, napisao na Tviteru je predsednik Katalonije Karles Pudždemon, koji je, u svom prvom obraćanju po zatvaranju biračkih mesta, e poručio da je narod osvojio pravo na nezavisnu državu u vidu republike.

Fajnenšel tajms pominje analize po kojima katalonski parlament ima više načina da reaguje. On može da jednostrano proglasi nezavisnost, može da počne sa osamostaljivanjem pojedinih institucija, na primer poresku upravu i policiju, koja je u danu referenduma pokazala izvesnu solidarnost s indipendistima, a može da konstatuje da Katalonija ima pravo na secesiju i da počne pregovore s Madridom.

S druge strane, vlada u Madridu može da iskoristi referendum kao povod da pokrene član 155. španskog ustava iz 1978. i da ukine katalonsku samoupravu. Taj član španskog ustava do sada nije korišćen i takva odluka bi verovatno uvela Španiju u neizvesnu situaciju.

Španski premijer Marijano Rahoj je u obraćanju javnosti ustvrdio da «nije bilo katalonskog referenduma», da je reč o kršenju španskog ustava, te da on sebe smatra premijerom svih Španaca i da su njegova vrata za razgovor otvorena. Pohvalio je akciju policije kao adekvatnu i proporcionalnu. Međutim grupe za ljudska prava ističu da je bez obzira na legalnost glasanja, reakcija španske policije prešla granice dozvoljene u 21. veku.

Kako piše španski <a href=" https://elpais.com/elpais/2017/09/29/inenglish/1506680598_177837.html

“ target=“_blank“> EL PAÍS, premijer Katalanije je zatraio da se španska Civilna garda povuče iz regiona.

Nakon referenduma u Barseloni i drugim mestima održavane su demonstracije tokom kojih su se čule parole podrške referendumu i osude policijskog nasilja. Učešće u za utorak 3. oktobra najavljenom štrajku najavio je i fudbalski klub Barselona, čiji su pojedini udbaleri podržali referendum, a među njima su bili i Ćavi Hernandez i Žerar Pike, koji je preko interneta objavio video na kome se vidi kako ubacuje listić u glasačku kutiju.

Evropski političari su uglavnom bez mnogo komentara držali stranu premijera u Madridu Rahoja. Evropska komisija je više puta podržavala špansku vladu i odluku španskog Ustavnog suda, prema kojem je glasanje nelegalno. Slate su poruke i da Katalonija, ako proglasi nezavisnost neće biti član EU, već da će morati da započne pregovore o priključivanju. Žan Klod Junker, je govorio o „vladavini prava“ u Španiji. Najizrazitiju podršku Rahoju dao je francuski predsednik Makron. Evropski parlament promenio je dnevni red da bi omogućio raspravu o događajima u Španiji. Na zahtev poslanika levice i zelenih tačka dnevnog reda je definisana tako da na dnevni red stavlja i nasilje tokom referenduma.

Sukobi u dani za glasanje izgleda da su pojačali konfrontacije, tako da je veoma teško prognozirati kako će se u narednim nedeljama i mesecima razvijati prilike u Španiji.

Demonstracijama pred španskom ambasadom u Londonu podršku katalonskoj nezavsnosti dali su Škoti čije partije ponovo govore o referendumu o nezavisnosti nakon što su Britanci izabrali bregzit, izlazak iz EU. Na prethodnom referendumu. koji je održan iste godine kada i prethodni katalonski referendum 2014. Škoti su se ipak odlučili za ostanak u Velikoj Britaniji. Hamburški Cajt je u to vreme pisao o «jeseni separatista», koja može da promeni granice u Evropi i političku i ekonomsku konstrukciju Evropske Unije. Taj rizik, očito, i dalje preti.

Kako je pisalo Vreme 31.03.2013. prema Prema „Konflikt barometru“

Hajdelberškog instituta za istraživanje konflikata (Heidelberger Institut für Internationale Konfliktforschung e.V.) dva najfrekfrentnija evropska konflikta tiču se autonomija (14) i secesija (14). Secesionističke konflikte Barometar je tada video u Velikoj Britaniji (Severna Irska, Škotska), Srbiji (Kosovo), Rusiji (Kavkaz), Moldaviji (Transnjestrija), Gruziji (Osetija, Abhazija), Francuskoj (Korzika), na Kipru (Turski Kipar), u BiH (RS), Azerbejdžanu (Nagorno Karabah), u Španiji (ETA, Katalonija). Barometar je tada prevideo Krim, oko čijeg referenduma o priključenju Rusiji se i dana vrti tzv. ukrajinska kriza, pa i svojevrsna obnova atmosfere hladnoratovske konfrontacije Rusije i zapada.

( Videti takođe: Neka se pripremi Katalonija , Vreme, Više od vesti, 08.09.2014 12:05)