Reci ženi da je lepa, ako smeš

Sretnem pre neki dan poznatog kompozitora o kome sam poslednjih desetak godina napisala nekoliko tekstova. Oboje se obradujemo susretu, on kaže da je krenuo na dodelu nekakve nagrade, ja kažem da kasnim u redakciju što i nije neka novost, u tom smislu razmenimo još nekoliko informacija, da bi on odjednom, ničim izazvan, rekao

– Lep vam je kaput.

– Ne bi bio lep da nije na meni!

ljutnem se ja i ni ne osetim da sam upravo postala neko ko izmamljuje kompliment niti da se njemu zaista dopada moj kaput, ali sam zato bila sugurna da on ne misli to što kaže: nelogično je da se nekom ko se kreće među firmiranim svetom toliko dopadne moj kaput (šila sam ga pre sto godina kod Tene na Čuburi) da mora to i da mi kaže baš sad, u prolazu.

– Gde vi živite, u kom vremenu? Otkud ja znam šta biste pomislili o meni da sam vam rekao da lepo izgledate!?

Razlog ovakvoj njegovoj reakciji je sledeći: nedavno je bio meta optužbe jedne gospođice da ju je uvredio zato što joj je rekao da joj svetla boja kose bolje stoji od tamne koju je koristila poslednjih meseci, plus joj je tom prilikom dodirnuo kosu. Optužila ga je pred kolegama za pretrpljeni duševni bol, za omalovažavanje, a kolege i saradnici su je podržali. Sad ga svi gledaju kao mrzitelja žena i napasnika.

Ne znam gospođicu, nisam bila prisusutna kad je izgovorena rečenica koja ju je uvredila, a o autoru rečenice ne smem da sudim na osnovu nekoliko poslovnih susreta. Hoću da kažem, ne bih da procenjujem da li je imala razloga da se oseti povređenom ili ne.

Inače, van pomenutog incidenta, mislim da su nepoverenje i otpor javnosti prema muškarcima koji glasno primećuju lepotu žena nastali opravdano, mada govore o nemoći da se cela stvar reši civilizovano. Ženama je dozlogrdilo da slušaju muškarce kako hvale njihov izgled, zato što im iskustvo govori da se iza komplimenta krije uvreženi stav da lepa žena nije pametna i da služi samo za krevet, odnosno, stav da žena ne može da bude pametna samim tim jer je žena. Ovakvu predrasudu nije zaustavilo ni bezbroj dokaza da muškarci nisu ni pametniji ni sposobniji od žena. Zato sad moraju da paze šta pričaju da ne bi bili optuženi za mizoginiju, seksizam, mobing.

Lično, mislim da je šteta što je do ovoga moralo da dođe. Znam sigurno, a tvrdim da nisam usamljena u tome, da nije baš svaki kompliment svoja suprotnost. I da je među muškarcima koji su mi govorili da lepo izgledam bilo onih koji su mislili samo to i ništa drugo. I znam da sam se ja zbog toga dobro osećala. Kao i da stvorovi muškog pola koji su mi govorili o mom izledu a sumnjali u moju pamet, nisu imali nikakvog dejstva na mene zato što i nisu govorili o meni već o sebi. Ukratko, mislim da je šteta što sad nije politički korektno reći ženi da je lepa i da su zbog toga svi na gubitku. Muškarci zato što su prisiljeni da sputavaju svoje divljenje ženama, žene zato što su se odrekle da im se muškarci dive, a i jedni i drugi su se lišili dobre prilike da dožive emociju i bliskost.

Upravo sam izbrisala poduži pasos o mogućim značenjima komplimenata koje žene upućuju muškarcima, napisan zbog potrebe da pomenem i drugu stranu ove teme o ravnopravnosti polova. I tu bi se našlo raznoraznih primisli, a da o zloupotrebama iz koristoljublja ni ne govorim. Ali nije mi do izazivanja hejta onih koji se razgoropade kad god neko pomisli da žene nisu baš uvek apsolutno u pravu. Ipak će Nova godina za dva dana, i htela bih da se nadam boljem sutra. U kome će, recimo, pravila ponašanja diktirati pozitivni primeri, a nečije zle misli i namere neće nadvladati dobre. Zašto da ne, sve je moguće.