Rebrendiranje opozicije

Savez za Srbiju minus Dveri jednako je Udružena opozicija Srbije. Osim što je trupa opozicionih lidera SzS-a ostala bez Boška Obradovića i promenila ime u UOS, sve drugo je suštinski ostalo isto. Kao što je cilj dvanaest žigosanih u istoimenom ratnom spektaklu Roberta Oldriča bio da uništi dvorac u okupiranoj Francuskoj u kome se nalazi nacistički štab, tako je proklamovani cilj dvanaestorice lidera UOS-a, koje su pinkovi i informeri žigosali kao narodne neprijatelje, da unište vlast Srpske napredne stranke u okupiranoj Srbiji – naravno bez eksplicitnih scena nasilja po kojima se The Dirty Dozen proslavio.

Osim što smo saznali da UOS više nalikuje nekakvoj konfederaciji nego federaciji, da svako unutar ovog političkog udruženja ima pravo da radi šta hoće i da samog sebe promoviše do mile volje, sve dok ne sarađuje sa političkom mašinerijom Aleksandra Vučića, i da su dobrodošli svi koji žele da se priključe borbi protiv autokratije, partokratije, vlasti jednog čoveka i tako dalje, ono za SzS nerešivo pitanje ostalo je bez odgovara i za UOS: kako se suprotstaviti vlasti koja kontroliše i zloupotrebljava gotovo sve državne institucije, resurse i masovne medije i koju i dalje podržavaju, ili makar ništa protiv nje ne čine, i Brisel i Vašington i Moskva i Peking?

U Pregledu dana Newsmax Adria, Vuk Jeremić je u ponedeljak objašnjavao da je prvo potrebno izgraditi partijsku infrastrukturu, kako bi se na raspolaganju imalo partisjkih predstavnika u svakoj lokalnoj sredini, ne samo da bi se vodila politička kampanja, već i da bi se jednog dana, kada budu bili održani predsednički izbori, moglo biti u stanju da se kontrolišu kutije sa izbornim listićima. Jeremić, međutim, nije objasnio da li bi UOS zajednički gradio takvu infrastrukturu i kako bi je vanparlamentarna opozicija uopšte finansirala. Ali je zato većinu vremena svog gostovanja posvetio promovisanju svoje Narodne stranke.

Lider Stranke slobode i pravde Dragan Đilas je izrazio nadu da ova vlast, ovako nenormalna kakva jeste, u ovakvom obliku možda i neće dočekati predsedničke i beogradske izbore 2022. godine, mada nije objasnio na čemu zasniva takvo mišljenje. U ovom trenutku se ni najmanje ne čini da bi moglo doći do nekakve narodne pobune zarad nekakvih demokratskih vrednosti – slobodnih i fer izbora i slobodnih i fer medija, a još manje da bi se vlast Aleksandra Vučića dobrovoljno odrekla svih prednosti koje ima u odnosu na slabašnu opoziciju.

Sažeto: lideri UOS-a moraju da pođu od toga da će svakako doći do manje ili više masovnih i manje ili više nasilnih demonstracija iz ko zna kojih razloga na ulicama srpskih gradova, ali da zarad demokratije i demokratskih vrednosti građani Srbije neće pohrliti u odsudnu bitku protiv ove vlasti. Isto tako, A. Vučić, njegova Skupština i njegova Vlada neće promeniti izborne uslove, ne pada im na pamet da urade bilo šta što bi moglo da ugrozi njihovu vlast, koju žarko žele i koja je za mnoge postala pitanje života i smrti. Naprotiv, represija i favorizovanje vladajućih struktura mogu samo da se povećaju.

Kampanja za predsedničke i beogradske izbore 2022. godine je već počela. Vlast A. Vučića u njih ulazi jača nego ikada, opozicija okupljena oko UOS-a slabija nego što je ikada bila i još uvek bez prepoznatljive vizije kako da rasprostranjeno nezadovoljstvo građana protiv ove vlasti pretvori u podršku za sebe i nekog svog budućeg, neznanog zajedničkog predsedničkog kandidata.

Šta nam predstoji, makar što se vlasti tiče, najavljeno je u filmu Hous of lies – „mirni“ protesti u Srbiji emitovanom u okviru dnevnika na Pinku, a u kome je „nasilje predstavljeno kao glavni oslonac političkog delovanja Dragana Đilasa i Boška Obradovića“.