Razume li neko poteze „1 od 5 miliona“

Udruženje građana „1 od 5 miliona“ donelo je odluku da izađe na izbore. Mnogima je u februaru 2019. godine promakla vest da je registrovano udruženje građana sa ovim imenom. U to vreme predstavnica je bila Jelena Anasonović koja je ove zime izašla u javnost sa ispovešću o raznim stvarima koje su se događale od novembra 2018. do tada. Znajući ovdašnju političku scenu, njene tvrdnje nikoga nisu iznenadile. Štaviše, najveće iznenađenje u javnosti bila je činjenica da mlade predvodnice protesta „1 od 5 miliona“ čudi i unesrećuje ponašanje lidera opozicije prema njima.

Sada slično vidimo kod Valentine Reković i Tee Vukadin. Ali imamo i dodatni element: odluku da udruženje izađe na izbore. Zašto? Zato što dve, složićemo se, prilično male i ne mnogo značajne stranke, Nova i Stranka moderne Srbije, ne žele u bojkot predstojećih parlamentarnih izbora. Odgovor koji dolazi iz „1 od 5 miliona“ najlakše bi se mogao prevesti u: „Ako vi nećete, ima ko hoće.“ Kad bi zaista bilo tako, sve bi bilo jasno. Međutim, „1 od 5 miliona“ izlazi na izbore iz protesta što dve male stranke ne žele da bojkotuju te iste izbore. Ako je nekom jasno, bila bih mu zahvalna na objašnjenju.

Naravno, odmah su počele spekulacije da su „1 od 5 miliona“ „kupljeni“, „izdali“, „rade za Vučića“… Lično, ne verujem u to. Pre je reč o nesrazmeri između želje za promenom i sposobnosti da se ta promena iznese.

Sve i da ovo udruženje izađe na izbore, pa čak i da uđe u parlament, to neće biti najznačajniji ishod protesta koji su u Srbiji trajali 14 meseci. Najznačajniji rezultat biće činjenica da smo u realnom vremenu gledali kako se u ovom društvu pali i rasplamsava iskra bunta, a zatim kako se pažljivo zaliva, ne bi li se potpuno ugasila. Drugim rečima, proteste su pokrenuli, a zatim upropastili isti ljudi. S jedne strane, nije im zameriti: ko ume da artikuliše energiju građana u desetinama gradova više od godinu dana, nek prvi baci kamen. S druge strane, ne počinju se protesti bez izlazne strategije, odnosno, plana kako će biti okončani. A upravo je to bio problem sa protestima „1 od 5 miliona“ od prvog dana i to je bilo jasno svakom ko je makar jednom izašao na ulicu.

Protest je ugašen i to nije nikakva tragedija, pošto je poslednjih šest meseci bio osut, očerupan i nikakav. „1 od 5 miliona“ hoće na izbore, a ni to nije neka tragedija, jer nisu jedini.

Istinska tragedija je to što, uprkos ogromnom nezadovoljstvu građana, uprkos tome što ova vlast svakodnevno daje bezbroj argumenata za protest, ovde i dalje nema političke snage sposobne da to nezadovoljstvo usmeri. Istinska tragedija je što na opozicionom delu političke scene imamo situaciju koja gotovo nikom nije jasna.