Ramazan u vreme pandemije

Prvi dan posta svetog muslimanskog meseca ramazana, koji se određuje pojavom mladog meseca, biće četvrtak 23. aprila ili petak 24. aprila, zavisno od toga u kom se delu sveta neka država nalazi. Ramazan je za muslimane mesec u kome su prvi ajeti (stihovi) Kurana, svete knjige islama, objavljeni poslaniku Muhamedu.

Ove godine će zbog pandemije korona virusa ramazan biti drugačiji nego ikada ranije. I države u kojima su verski zakoni istovremeno i državni zakoni, objavile su da će biti poštovane preporuke lekara u vreme pandemije, zbog koje su doneta brojna ograničenja.

Ministar za verska pitanja Saudijske Arabije Abdul Latif al Šeik saopštio je da svi muslimani u Saudijskoj Arabiji tokom ramazana smeju da se mole samo kod kuće, da su zabranjena sva okupljanja i zajedničke molitve u džamijama širom zemlje. Time su produžene mere koje je Saudijska Arabija donela 19. marta. Još početkom marta Saudijska Arabija je zabranila i svaki odlazak na mesta hodočašća u Meku i Medinu i potpuno zatvorila džamije u ovim gradovima, tako da je odlazak na hadžiluk otkazan na neodređeno vreme.

Jedina izmena mera tokom ramazana u Saudijskoj Arabiji odnosi se na policijski čas. U kraljevini je uveden 24-časovni policijski čas u pojedinim gradovima, a tokom ramazana biće dozvoljen odlazak u prodavnice i apoteke od šest ujutru do tri po podne, kako bi se omogućilo ljudima da kupe ono što im je potrebno, prenosi „Gardijan“. Gotovo identične mere donete su i u Iraku.

I vlada u Egiptu zabranila je sva javna verska okupljanja, a vrhovni autoriteti sunitske struje islama, sa univerziteta Al Azhar u Kairu, od početka epidemije svoje odluke donose u skladu sa preporukama Svetske zdravstvene organizacije.

Slična ograničenja važe i u Iranu. Vrhovni verski lider Irana ajatolah Ali Hamnei je u video-poruci 9. aprila poručio svojim sugrađanima: „Tokom ovog ramazana moraćemo da se odreknemo javnih okupljanja. To se odnosi i na molitve i na okupljanja na iftarima.“

Tokom ramazana muslimani se odriču jela, pića, cigareta od izlaska do zalaska sunca. Prvi obrok posle zalaska sunca, iftar, je vreme tradicionalnog okupljanja, kada se porodice i prijatelji sastaju na zajedničkoj večeri i molitvi. Često se iftar organizuje i na javnim mestima, uz prisustvo velikog broja ljudi, ali u vremenu korone će i ovaj običaj biti potpuno drugačiji. Zbog zabrane okupljanja iftar će se održavati samo u krugu porodice, a predviđa se i da će virtuelni iftar, putem Skajpa ili drugih oblika video-konferencije, ove godine verovatno biti veoma popularan.

I dok oko sprovođenja većine mera zbog epidemije korona virusa vlada gotovo jedinstven stav u čitavom islamskom svetu, koplja se lome oko posta. U normalnim okolnostima, post se primenjuje samo ukoliko nije ugroženo zdravlje osobe, tako da su ga oslobođeni bolesni i slabi ljudi, trudnice, ali i putnici i starije osobe. U vreme epidemije, smatraju mnogi lekari, celodnevno odricanje od hrane i pića može da oslabi organizam i poveća rizik od infekcije.

Posebna Komisija za istraživanja na Univerzitetu Al Azhar post smatra verskom obavezom sve dok štetni učinci u vezi s korona virusom nisu medicinski dokazani. Marokanski islamski teolog Abdel Vahab al Rafiki smatra, međutim, da je ispunjavanje verskih dužnosti preduslov za ozdravljenje duše. „Budući da bolesni ljudi ne mogu adekvatno izvršavati svoje verske dužnosti, oni su oslobođeni dužnosti posta, kao i svi drugi koji se plaše bolesti“, izjavio je Al Rafiki za Dojče vele. „Naše dnevne sobe će postati naše džamije“, dodao je on, objašnjavajući sve promene do kojih je moralo da dođe zbog epidemije korone.