Psihopatologija odustajanja od štrajka glađu

Ministar odbrane Aleksandar Vulin, narodni poslanik Aleksandar Martinović, zamenik gradonačelnika Beograda Goran Vesić i neutvrđeni broj N.N. lica iz tabora Srpske napredne stranke u petak u 11.55 časova stupiće su u štrajk glađu u Skupštini Srbije. Obrazloženje: „Huliganizacija i nasilje opozicije nad građanima Srbije“.

Vest je zvučala kao vic, ili patka, ili neka srpska varijanta montipajtonovskog skeča. Predstavnici apsolutne vlasti u Srbiji zapretili su da primene radikalnu meru protesta za kojom inače sežu predstavnici opozicije, ili neke nezadovoljne manjine, saterani u očaj pred silom države.

Što reče kolega Filip Švarm: Mislio sam da sam do sada sve video, ali izgleda da nisam. Još jednom, drugim rečima, zbog apsurdnosti situacije: Ljudi koji su čvrsto zajahali na poluge sile, protiv navodnog nasilja, pokušaja puča, nasilne smene vlasti i huliganstva na koje podstiče „šaka jada“ nasilnika predvođena fašistima i kriminalcima, umesto da daju nalog specijalnoj i regulranoj policiji da se obračuna sa njima, najavili su pacifistički metod štrajka glađu.

Filip Švarm i svi mi tek ćemo da se nagledamo budalaština epskih razmera, mada su Vulin & Co. ovog puta odustali od štrajka glađu nakon što su im marketinški timovi objasnili da je to čak i za njihove pojmove isuviše glupo i jadno.

Umesto toga braniće svojim telima zgradu Skupštine Srbije od tih fašističkih odreda koji će se u subotu 13. Aprila sjajtiti u Beograd da ruše vlast. Dok god to bude potrebno ostaće zatvoreni u Skupštini, saopštio je Martinović.

A što se najavljenog štrajka glađu tiče: E sada baš neće, objašnjavao je Martinović na vanrednoj konferenciji za medije, zato što su se ti opozicioni zlobnici sprdali sa njima i nimalo emptaije nisu pokazali što su oni spremni da svoje zdravlje stave u zalog pristojne Srbije. Ali ako ti fašisti i jadnici iz SzS-a stupe u štrajk glađu, oni, Vučićevi sledbenici, će da štrajkuju tri puta duže od njih!

Znači, drugom prilikom. Ima, međutim, u samoj ideji štrajka glađu predstavnika vlasti neke izopačene doslednosti: Aleksandar Vučić je jedini autokrata ili Vođa ili savremeni, modifikovani diktator (apsolutista koji manevriše u okvirima parlamentarne demokrije, dok je istovremeno njegova politika negacija ideje demokratije) koji neprestano kuka, zapomaže, žali se i ište saosećanje, ljubav i razumevanje naroda. Propagandni lajtmotiv glasi: Ja sam samcit, mučen, nejak protiv svih, protiv sile, za vas, za narod, za srpstvo i Srbiju. Kao da je neki martektinški stručnjak došao do zaključka, da Srbi vole mučenike.

Ako već tražimo logiku u ovom neostvarenom činu Teatra apsurda dramskog direktora Aleksandra Vučića, onda bi bila da se izvrtanjem teza na otvorenoj sceni otupi oštrica nezadovoljstva građana zbog nasilja, torture i otimačine koju sprovodi država, to jest državne institucije upregnute u interese A. Vučića i SNS-a.

Glavni glumci su bili pažljivo odabrani. Kao velikomučenici trebalo je da nastupe upravo oni protagonisti iz es-en-esovske dramske sekcije, koji su inače najdrčniji i koji su zahtevali da organi reda konačno intervenišu i obračunaju se sa demonstrantima i, pre svega, predvodnicima opozicije.

Umesto performansa DJ Žexa koji bi da širi ljubav slanjem pinkovskih kamiona sa ozvučenjem snage 500.000 vati na građane koji protestuju, A. Vučić se opredelio za rijaliti šou pod radnim nazivom „Strah Vesića od Đilasove torte“, to jest „Odbrana Nardne skupštine telima režimskih poslanika“.

Od štrajka glađu se odustalo zato što se osim Vulinove tetke niko drugi ne bi stvarno zabrinuo za zdravlje štrajkača glađu. Ipak njoj mali Aca duguje pare.