Protest

Kao ni prošle subote, ni protest koji je zakazan za subotu 15. decembra u 18.00 časova na platou ispred Filozofskog fakulteta u Beogradu niti je formalno organizovan niti je u delu javnosti koji nije zatrovan pinkovima i informerima shvaćen kao podrška promociji Dragana Đilasa, Boška Obradovića, Vuka Jeremića ili Borka Stefanovića, to jest Saveza za Srbiju. Na iznenađenje i organizatora i učesnika prošle subote se okupilo mnogo hiljada ljudi.

I premijera i repriza protesta zakazani su sa idejom da se okupe i partijski opredeljeni i pre svega partisjki neopredeljeni građani koji više nisu spremni i/ili ne mogu više da izdrže da ćutke posmatraju i/ili trpe fizičko, verbalno i političko nasilje Aleksandra Vučića i stalnih i pridruženih članova SNS-a, njihovu zloupotrebu vlasti, Skupštine i Vlade, javnih finansija, javnog prostora i medija, njihovu besomučnu hajku, bezočno laganje, klevete, izvrtanje činjenica i teza, bahatost, nepristojnost, burazersku privredu i burazersko ophođenje sa građanima Srbije, njihov primitivizam, njihovo vređanje svakoga ko nije spreman da se uhvati u kolo sa njima ili da ćuti.

Zbog toga je većina građana prošle subote izašla na ulice, zbog toga će se i u subotu 15. decembra okupiti. Ne da bi podržali pojedine političke partije i partisjke funkcionere, već što im se ukazala prilika da manifestuju svoje nezadovoljstvo i mučninu protiv i zbog (mora se priznati maestralne) demagogije i zadivljujuće vešte primene populističkih metoda Aleksandra Vučića i SNS-a koji su Srbiju pretvorili u poprište uličarskog prepucavanja, zastrašivanja i obračunavanja i doveli je u stanje opšte nenormalnosti i lova na veštice.

Lideri Saveza za Srbiju su to (za sada) shvatili. Shvatli su da je nakon dugog perioda apatije i beznadežnosti koji su preovladavali u javnosti ubijenoj u pojam sveobuhvatnom agresijom es-en-esovke vlasti jednom broju građana prekipelo. Onako ljudski, po principu: aman bre dosta više, prećeraste ga, da li ste normalni, dokle bre više!?

Bilo je dovoljno da nekolicina opozicionih lidera shvati da je neophodno da prevaziđu lične sujete, da se okupe oko minimalnih zajedničkih interesa od opšteg društvenog značaja – nesankcionisana sloboda mišljenja, govora i medija, nezavisno sudstvo, policija i tajne službe koje rade u javnom a ne u partijskom interesu, razdvajanje zakonodavne i izvršne vlasti, poštovanje demokratskih i državnih institucija, jednaka prava za sve građane – da se uzdrže od govorancija i lične promocije, a njihovi aktivisti od mahanja stranačkim obeležjima, pa da građani prepoznaju mesto na kojem mogu da artikulišu svoje nezadovoljstvo.

Lider Pokreta slobodnih građana Saša Janković nešto što je očigledno nije shvatio. „Neću biti na protestu SZS u subotu jer nakupljenu građansku energiju, kojoj i sam pripadam, organizacije koje u njemu (SZS) dokazano imaju prevagu, kanališu na stranu koja bi opet bila stranputica za Srbiju“, rekao je lider PSG-a Saša Janković za „Danas“. Alksendar Vučić može samo da mu se zahvali na tome, on to isto kaže na vulgarniji način. Koliko je Vučić naučio lekciju iz devedesetih godina, toliko Janković nije, jer je početak kraja Slobodana Miloševića počeo da se nazire tek kada se posvađana, ideološki šarolika opozicija ujedinila, opozicioni lideri prešli preko svojih sujeta. Za razliku od Jankovića, Vučić to veoma dobro zna.

Desetak hiljada ljudi na ulicama Beograda ne može da uzdrma vlast Aleksandra Vučića. Ali nakon više od šest godina protest prošle subote je pokazao potencijal da privuče veći broj nezadovolnih građana, uprkos svinjariji sa Mirjanom Karanović i Duškom Vujoševićem. Imajući francuske „žute prsluke“ pred očima, vlast će sasvim sigurno proatktivno delovati protiv eventualnog širenja građanskog protesta.

Sa druge strane organizatori protesta trebalo bi da jasno i verodostojno pozovu i Sašu Jankovića da se kao građanin priključi protestu i da jasno i glasno i formulišu konkretne zahteve i za njih traže podršku građana i motivišu ih da tu podršku javno iskažu. I pre svega: da se uzdrže od partijske i ideološke uzurpacije nečega što u javnosti ima percepciju građanskog protesta i potencijal da se širi. Kada jednog dana na red dođu izbori, to je druga stvar.

Za Aleksandra Vučića i SNS sa sve satelitima glasa otrilike jedna četvrtina građana Srbije sa pravom glasa. Druga četvrtina glasa za (do sada) razjedinjenu i posvađanu pravu i lažnu opoziciju. Ovi protesti u nastajanju biće zanimljiv okršaj vlasti i aktivnih protivnika vlasti za dušu onih preostalih pedeset odsto, tzv. tihe većine.