Izbor urednice fotografije nedeljnika “Vreme”
Saopštenje Agencije za privredne registre o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2016. godini
Ovaj neverovatan rast dobiti u 2016.(od 1,8 milijardi evra) u toku samo jedne ili dve godine izaziva nepoverenje ekonomista i stručnjaka. Jedan od razloga za to je što je ovaj bilten finansijskih izveštaja izrađen na osnovu zbirne obrade podataka za statističke potrebe, a ne na osnovu završnih računa preduzeća.
Milan Knežević iz Asocijacije malih i srednjih preduzeća i preduzetnika i vlasnik firme Modus primećuje da je u 2014. godini, kada je izveštaj rađen prema završnim računima, prikazan gubitak privrede od više od milijardu evra, da bi u sledećoj godini kada je promenjena metodologija i analiza rađena prema statističkim izveštajima, prikazana dobit od preko milijardu evra.
Pero Škobić, predsednik Saveza računovođa i revizora Srbije, kratko kaže da kada ne postoji obaveza da se statistički bilansi i realni finansijski izveštaji slažu, znači da se sve može.
Drugi povod za sumnje u kvalitet analize APR-a jeste činjenica da od 196.633 pravna lica njih 39.085 nije podnelo uopšte izveštaje, što je petina ukupnih preduzeća.
Knežević objašnjava da je logično da kad se iz analize izbace loša preduzeća, preduzeća u blokadi i stečaju koja ne šalju podatke, da se dobijaju bolji rezultati. Na ovu pojavu je ukazivao i Savez računovođa, ali kako kaže Škobić, nikakva njihova pisanja i ukazivanja nisu vredela.
I Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, ističe da je taj rast dobiti dobar, u stvari čak i previše dobar da, ipak, budi sumnju.
– Nemam sumnje da je analiza APR-a dobra, ali imam rezerve prema kvalitetu unetih podataka, da to ne bude tačan zbir netačnih podataka. Veća dobit privrede trebalo bi da znači da zemlji ide bolje, ali i ne mora da znači. Vlast stalno želi da pokaže kako napredujemo, kako je sve bolje, ali ljudi onda pogledaju u novčanike i ne vide više para. To se može objasniti raspodelom te dobiti, koja ide samo najbogatijima jer se plate ne povećavaju, ili da i nije baš tako kako se priča – objašnjava Savić.
Prema podacima APR-a u 2016. godini je u 97.543 privredna društva radilo 1.036.057 zaposlenih, što je skoro 50.000 više nego u 2015. godini.
Od ukupnog broja preduzeća 57.160 ih je iskazalo profit u visini 534,4 milijarde dinara, što je za 17,5 odsto više nego u 2015. godini. S druge strane, gubitaša je bilo 27.194 i zabeležili su gubitak od 305 milijardi dinara, što je smanjenje od 21,2 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
Nikakav neto rezultat nije iskazalo 13.189 društava.
Kao i prethodnih godina, privreda je u celini zabeležila dobit iz poslovanja, odnosno poslovni prihodi bili su veći od poslovnih rashoda i iznosili su 515,6 milijardi dinara. To je povećanje za više od 115 milijardi dinara u odnosu na 2015. i za skoro 150 milijardi dinara u odnosu na 2014. godinu.
Međutim, problem srpske privrede uvek je bilo finansiranje, odnosno troškovi kamata, kursne razlike i otpisi potraživanja koji su prevazilazili pozitivne rezultate iz poslovanja. Kako objašnjava ekonomista Dragovan Milićević, glavni faktor boljeg rezultata privrede je smanjenje ovih troškova zbog stabilnog kursa i niskih kamata.
– Uvek je privreda pravila dobit iz poslovanja, ali je onda u finansijskom bilansu nastajao haos zbog kamata, otpisa potraživanja i kursnih razlika. Sve to je izostalo prošle godine – objašnjava on.
Da se privreda i dalje nalazi u problemu pokazuje i odnos kapitala i obaveza. Naime ukupan kapital privrede u 2016. godini iznosio je 6.452 milijarde dinara ili 52 milijarde evra. S druge strane, ukupne obaveze privrednih društava iznose 70 milijardi evra.
Ovakav odnos znači da privreda čak ni ne obezbeđuje prostu reprodukciju.
– Kada od imovine oduzmemo obaveze, dobijemo kapital. Ako je kapital manji od obaveza, to znači da preduzeće ne može da obezbedi ni prostu reprodukciju ili drugim rečima – da je propalo. Znači da preduzeće nema novca da finansira obrtnu imovinu, odnosno tekuću proizvodnju, da mora da se zadužuje ili kreditima ili neplaćanjem dobavljačima. Kada se jednom uđe u dug, teško se iz njega izlazi. Dugoročni dugovi i nisu tako strašni kao kratkoročni do godinu dana. Ali najgore je kada firma dugoročnim kreditima finansira tekuće obaveze, nabavku robe itd. Ali u Srbiji se pokazalo kroz istoriju da to nekako na kraju uvek plate građani – kaže profesor Savić.
Pored obaveza i gubitak je nastavio da se gomila pa je akumulirani gubitak na kraju 2016. dostigao 3.628 milijardi dinara ili 29,4 milijarde evra. Najveći deo tih gubitaka je smešteno u velikim preduzećima i mikro firmama.
Na nivou cele privrede, odnosno finansijskih izveštaja za statističke potrebe, APR je saopštio da su ukupni prihodi iznosili 9.698 milijardi dinara što je rast od 5,4 odsto u odnosu na 2015, a ukupni rashodi 9.394 milijardi dinara što je za 3,5 odsto više nego u prethodnoj godini. U 97.543 privredna društva koja su podnela finansijske izveštaje bilo je zaposleno ukupno 1.036.057 radnika i to je za 45.157 radnika više nego u 2015.
Kao i prethodnih godina privreda je ostvarila dobit iz poslovanja i to 515,6 milijardi dinara što je je rast od 28,4 odsto više u odnosu na godinu pre. Dobit iz poslovanja ovog puta je bila dovoljna da pokrije minus iz finansiranja od 123,9 milijardi dinara, kao i gubitak iz ostalih aktivnosti koji je iznosio 80,9 milijardi dinara.
Najveći broj, 57.160 privrednih društava je u 2016. poslovalo profitabilno i ostvarili su dobit od 534,4 milijarde dinara. S druge strane, 27.194 privredna društva su 2016. godinu završila sa ukupnim gubitkom od 305 milijardi dinara.
Javna preduzeća su, posle dugogodišnjeg gomilanja gubitaka drugu godinu zaredom poslovala profitabilno. U 2016. godini, na nivou 554 javna preduzeća ostvaren je pozitivan neto rezultat u visini od 21 milijardu dinara koji je za 61 odsto veći nego u 2015. Od njih 554, 396 javnih preduzeća je završilo godinu u plusu.
Najveći teret za privredu su bila preduzeća u stečaju i likvidaciji. Ukupno 5.803 ovakva privredna društva iskazala su negativan neto rezultat od 50,8 milijardi dinara, što je upola manje u odnosu na prethodnu godinu.
Ukupan akumulirani gubitak privrede dostigao je 3.628 milijardi dinara, a godišnji rast tog gubitka od 3,3 odsto bio je nešto manji nego prethodnih godina. Gubitak iznad visine kapitala od 1.608 milijardi dinara je ostao na nivou prošlogodišnjeg. Ukupne gubitke je iskazalo 42.616 privrednih društava, a od toga 25.305 društava je zabeležilo gubitak iznad visine kapitala.
I u 2016. godini privreda je poslovala pod teretom visoke zaduženosti i nelikvidnosti. Iako je sopstveni kapital povećan za 8,7 odsto u odnosu na 2015. to i dalje nije bilo dovoljno za adekvatno finansiranje poslovanja. To pokazuje stepen zaduženosti privrede od 1,80, mada je to manje nego u prethodnoj godini (1,87).
(Više o tome: Profit na papiru, u novčanicima se ne vidi „Danas“ 8. jun 2017)
Oživljavanje srpske ekonomije započeto u prethodnoj godini nastavljeno je i tokom 2016. godine, a u prilog tome govori i godišnji rast bruto domaćeg proizvoda od 2,7%, kao i rast industrijske proizvodnje za 4,7%. Jačanje privredne aktivnosti počivalo je prevashodno na dinamičnijoj investicionoj i kreditnoj aktivnosti, kao i priličnom rastu izvoza (11,5%). Doprinos je dala i prilično niska inflacija (1,6%), a pomenuta kretanja praćena su umerenim slabljenjem nacionalne valute (pad dinara u odnosu na evro 1,5%, a u odnosu na dolar 5,3%).
Oporavak ukupne domaće ekonomske aktivnosti afirmativno je delovao na poslovanje privrednih društava, što se ogleda kroz rast njihovih finansijskih performansi i rast zaposlenosti. Na nivou cele privrede ostvareni su ukupni prihodi u iznosu od 9.698.306 miliona dinara i ukupni rashodi od 9.394.453 miliona dinara, a oni su u odnosu na prethodnu godinu porasli za 5,4% odnosno 3,5%. Povećanu poslovnu aktivnost, u 2016. godini, pratio je rast broja zaposlenih, tako da je u 97.543 privredna društva bilo zaposleno ukupno 1.036.057 radnika, što ukazuje da je broj zaposlenih u privredi na godišnjem nivou veći za 45.157 radnika.
Pozitivna kretanja u ukupnom privrednom ambijentu značajno su se odrazila i na rezultate privrednih društava, tako da je pozitivan rezultat iz poslovnih aktivnosti na nivou privrede znatno povećan (28,4%) u odnosu na prethodnu godinu i iznosi 515.646 miliona dinara. Visok rezultat iz primarne delatnosti omogućio je privredi da prevaziđe rizike poslovanja i teret visoke zaduženosti, usled kojih je u delu finansijskih i ostalih aktivnosti ostvaren negativan rezultat. Poslujući u uslovima relativno stabilnog deviznog tržišta, ali i uz priličan nivo duga, privredna društva u delu finansiranja beleže gubitak od 123.897 miliona, koji je za 17,0% veći od prošlogodišnjeg. Istovremeno, iz ostalih aktivnosti privredna društva su zbirno iskazala gubitak manji za 27,6% u poređenju sa prethodnom godinom, u iznosu od 80.886 miliona dinara.
Na popravljanje ukupne ekonomske slike u zemlji upućuje i rast profitabilnosti, budući da su privredna društva u 2016. godini sumarno ostvarila pozitivan neto rezultat u visini od 229.304 miliona dinara, koji je 3,4 puta veći u odnosu na dobitak iskazan u prethodnoj godini.
Najveći broj (57.160) privrednih društava je poslovao profitabilno, s tim da je ukupan neto dobitak koji su ona ostvarila, u iznosu od 534.412 miliona dinara, veći za 17,5% u poređenju sa dobitkom u prethodnoj godini. S druge strane, 27.194 privredna društva su 2016. godinu završila sa gubitkom, a ukupan neto gubitak iznosi 305.108 miliona dinara i smanjen je za 21,2% u odnosu na prethodnu godinu. Neto rezultat nije iskazalo 13.189 privrednih društava.
Javna preduzeća su, posle dugogodišnje serije negativnih rezultata, drugu godinu zaredom poslovala profitabilno. U 2016. godini, na nivou 554 javna preduzeća ostvaren je pozitivan neto rezultat u visini od 21.152 miliona dinara, koji je za 61,0% veći u poređenju sa prethodnom godinom. Pri tome, broj javnih preduzeća koja su poslovala pozitivno je porastao (48), tako da je sa neto dobitkom poslovalo ukupno 396 preduzeća.
Deo privrede koji je nosilac negativnih rezultata i najvećih gubitaka čine privredna društva u stečaju i likvidaciji. Međutim i taj segment privrede beleži nešto bolje rezultate, tako da su ukupno 5.803 privredna društva, koja su na kraju 2016. godine bila u postupku stečaja i likvidacije, iskazala negativan neto rezultat od 50.865 miliona dinara, koji je prepolovljen u odnosu na prethodnu godinu.
Profitabilnom poslovanju domaće privrede, gledano sa aspekta sektora, najviše su doprineli sektor S-Prerađivačka industrija, u kome je, posle prošlogodišnjeg gubitka, ostvaren najveći pozitivan neto rezultat (91.075 miliona dinara) i sektor G-Trgovina na veliko i malo…, čiji je ukupan dobitak (41.578 miliona dinara) nešto manji od prošlogodišnjeg. Visok pozitivan neto rezultat realizovan je i na nivou sektora J-Informisanje i komunikacije (33.399 miliona dinara), D-Snabdevanje električnom energijom, gasom, parom i klimatizacija (29.524 miliona dinara) i M-Stručne, naučne, inovacione i tehničke delatnosti (17.925 miliona dinara).
Rast pozitivnog neto rezultata na godišnjem nivou obeležio je i poslovanje privrednih društava gledano prema veličini, uz izuzetak mikro privrednih društava. Veliki sistemi na zbirnom nivou, uz drastičan rast profitabilnosti, beleže najveći pozitivan rezultat (114.480 miliona dinara). Visok iznos ukupnog dobitka ostvarila su i mala privredna društva (88.108 miliona dinara), budući da je čak 88,2% malih društava poslovalo profitabilno, kao i društva srednje veličine (62.130 miliona dinara). Mikro privredna društva, kao najbrojniji segment privrede, sumarno su iskazala gubitak (35.414 miliona dinara) veći za 8,5% u odnosu na prethodnu godinu.
Finansijski kapaciteti srpske privrede u 2016. godini su blago ojačali, a i pored toga što je struktura poslovne imovine i izvora finansiranja nešto poboljšana, narušena finansijska ravnoteža odražavala se na zaduženost i nelikvidnost.
Na kraju 2016. godine poslovna imovina privrednih društava iskazana je u iznosu od 13.527.636 miliona dinara i povećana je za 6,0% u odnosu na prethodnu godinu. Privredna društva su za finansiranje svog poslovanja koristila kapital u vrednosti od 6.452.000 miliona dinara, što je za 6,3% više u poređenju sa prethodnom godinom, dok su u većem delu sredstva pribavila iz pozajmljenih izvora, tako da njihove ukupne obaveze iznose 8.683.845 miliona dinara i one su porasle za 4,6% na godišnjem nivou.
Ukupan gubitak privrede iskazan je u iznosu od 3.628.429 miliona dinara, a godišnji rast tog gubitka (3,3%) bio je usporeniji nego prethodnih godina, prevashodno, usled toga što je gubitak iznad visine kapitala gotovo ostao na nivou prošlogodišnjeg (1.608.209 miliona dinara). Ukupne gubitke je iskazalo 42.616 privrednih društava, a od toga 25.305 društava beleži gubitak iznad visine kapitala.
Uprkos tome što su finansijski kapaciteti ojačali, strukturne neravnoteže su i dalje ostale, ali su nešto ublažene, tako da je i u 2016. godini privreda poslovala pod teretom visoke zaduženosti i nelikvidnosti. Budući da je sopstveni kapital (4.823.954 miliona dinara) privrednih društava u odnosu na prethodnu godinu povećan za 8,7%, udeo tog kapitala u ukupnim izvorima finansiranja je blago povećan (sa 34,8% na 35,7%). Međutim, da iznos sopstvenih izvora nije bio dovoljan pokazuje stepen zaduženosti od 1,80, iako je on manji nego u prethodnoj godini (1,87). Takođe, evidentan je i manjak dugoročnog kapitala, tako da su privredna društva za finansiranje stalne imovine koristila pozajmljene izvore u iznosu od 664.509 miliona dinara, s tim da je vrednost tog negativnog neto obrtnog kapitala smanjena za četvrtinu u odnosu na prethodnu godinu. Istovremeno, pokazatelji likvidnosti su blago povećani, ali su još uvek ostali na prilično niskom nivou (opšti racio likvidnosti je 0,89, a racio tekuće likvidnosti 0,62).
( Saopštenje o poslovanju privrede u 2016. godini,
Презентација Пословање привреде у Републици Србији у 2016. години, apr.gov.rs
Saopštenje je izrađeno na osnovu zbirno obrađenih podataka za statističke i druge potrebe za 2016. godinu, kao i zbirno obrađenih redovnih godišnjih finansijskih izveštaja za 2015. godinu koje su privredna društva, ustanove i preduzetnici dostavili Agenciji, a koji su objavljeni u Godišnjem biltenu finansijskih izveštaja za 2016. godinu. – 8. jun 2017).
(Videti takođe Saopštenje o poslovanju privrede u Republici Srbiji u 2014, APR, septembar 2015)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
