Preletanje Basare

Mnogi od onih koje zanima šta, ili makar gde, Basara piše, ispalili su proteklih dana salve što umerenih, što manje umerenih kritika na njegov račun, nakon što je obznanjeno da iz „Danasa“ prelazi u „Kurir“. Uzbudili su se i oni, što reče Teofil Pančić, koji Basaru nisu čitali u „Danasu“, pa ga sada, zgroženi njegovom „izdajom“, neće čitati u „Kuriru“.

Usledilo je Basarino obrazlaganje zašto je promenio klub za koji će ubuduće igrati, a oni „izdani“ su manje ili više zlobno i nepristojno tumačili njegove motive. Njegovi motivi su, međutim, nebitni; bitan je sam čin njegovog uhlebljenja u jednom od tabloida upregnutih u propagandnu mašineriju Srpske napredne stranke. Sve što Basara ubuduće bude pisao imaće vonj činjenice od koga dobija platu za to što piše, jer sigurno za „Kurir“ neće pisati za džabe.

Basarina famozna kolumna, i njegovo ime, kitiće brojeve tabloida koji će biti upregnut u neke buduće kampanje fabrikovanih državnih udara i atentata na Aleksandra Vučića, sistematskih progona onih koji se usuđuju da kritikuju es-en-esovsku vlast, uništavanja ugleda nepodobnih, demontiranja parlamentarne demokratije, farbanja srpske stvarnosti ružičastim bojama, dograđivanja kulta ličnosti Aleksandra Vučića, održavanja nenormalnosti u Srbiji… Obrni-okreni, ma kako bilo uvijeno u oblandu pokušaja kojekakvih stilskih vratolomija kojima se htelo opravdati učinjeno, Basara je postao deo toga, dao je alibi nekontrolisanom iživljavanju tabloida nad svakim za koga je proglašena sezona lova.

Njegovo preletanje u veliki i srećan tim u kome na različitim pozicijama igraju Predrag Sarapa, Milomir Marić, Dejan Vuk Stanković ili D. J. Vučićević nije ni zanemarljiv politički poen za Vučića i SNS. Poruka „lažnoj eliti“ glasi: odustanite već jednom, olakšajte sebi, kad može Basara, budite i vi deo našeg naprednjačkog sistema u kome svako ima svoju ulogu, jer svi su ionako isti, i „Danas“ i „Kurir“ i N1 i Pink, i opozicija i pozicija, samo što smo mi na vlasti i nikuda ne idemo.

Što je veće postajalo jato preletača u poslednjih tridesetak godina, to se više u srpskom društvu srozavala cena doslednosti, principa, ideala, ideologije, pristojnosti. Što je više ljudi sve lakše menjalo dresove, kao starlete autfite, to su cinizam, konformizam i pragmatizam u sve većoj meri postajali dominantne vrednosti u društvu. Svaki preletač je imao neko svoje objašnjenje za prosvetljenje koje mu je dalo krila. A preletalo se – iz SKJ u SPS, iz SPS-a u DSS, iz SRS-a u SNS, iz DS-a u SNS, iz „Danasa“ u „Kurir“…