Poremećaj pažnje

Ne znam da li su čitaoci primetili jedan interesantan trend koji je počeo sa izbijanjem afere Krušik. Preciznije, počelo je kad se saznalo da uzbunjivač Alekdandar Obradović 20 dana sedi u pritvoru, a da javnost o tome nema pojma.

Od tada do danas, načnete li neku drugu temu, usudite li se da problematizujete neko drugo društveno pitanje, naći će se neko da vam zapuši usta argumentom kako ne treba baš sad o tome, jer sad svi moramo samo i jedino o ministru policije, njegovom ocu i sumnjivim poslovima sa izvozom oružja. Najnoviji „potezači“ ovog argumenta jesu omladinci Demokratske stranke koji su u sredu, 4. decembra gostovali na Televiziji N1 i pokušavali da objasne javnosti zašto je podmladak ove stranke raspušten.

Pre toga, čuli smo isti argument kad je Miša Vacić šetao po Srbiji i pretio proterivanjima i davljenjem u Drini… Pa onda, kad je doktorat Siniše Malog proglašen plagijatom, a onda opet kada je doktorat Jelene Trivan doveden u pitanje. Zatim kad je kompanija Ringijer cenzurisala naslovnu stranu nedeljnika NIN… Svaki put ova argumentacija dolazi od dela kritičara i protivnika vladajućeg režima.

Pre nego što potegnete virtuelne kame, koplja, katran, perje i ostalo: afera Krušik trenutno je apsolutno i nesporno najvažnija tema u ovom društvu, važnija od svega drugog, uključujući i Kosovo i Evropu, i Rusiju i Kinu, i NATO i Turski tok… Na njoj se prelama i dokazuje koruptivni, nepotistički i kriminalni karakternove vlasti. Jednog dana, kad koncentracija svemoći više ne bude bila isključivo u rukama SNS-a, afera Krušik će, izvesno, dobiti sudski epilog. Na koncu, afera Krušik ima potencijal Votergejta i sličnih afera: da potpuno preokrene političku paradigmu i izazove pad vlasti. To se ovde neće desiti, ali potencijal postoji. Zato o Krušiku treba govoriti mnogo i stalno.

Ali hajde da ne zloupotrebljavamo taj potencijal. Hajde da ne spinujemo kako je svaka druga tema u stvari skretanje pažnje sa Krušika, jer nije. Važno je znati da neki radikalni desničar, najverovatnije uz blagoslov vlasti, ide po Srbiji i osniva odbore svoje stranke, da preti davljenjem i progonom, a usputnse i hvali kako uzima pravdu u svoje ruke vršeći „građanska hapšenja“ i zalaže se za osnivanje građanskih patrola. Važno je i da znamo šta se dešava u DS-u, jer koliko god da je trenutno mala i slaba, nekada je bila važna. Pa i pre nego što je postala važna, bila je mala i slabašna.

Na kraju krajeva, budimo fer i prema sebi: zar smo zaista tako nekoncentrisani da možemo da pratimo samo jednu temu? Jesu li nam intelektualni kapaciteti smanjeni pa ne možemo da ispratimo nekoliko društvenih procesa odjednom? Naravno da ne. Zato: pričajmo o Krušiku, ali moramo da pazimo i na druge stvari. U suprotnom, možda nam promakne neka afera veća čak i od ove.