Politička neodgovornost

Pre tačno dve nedelje je objavljen video snimljen tajnom kamerom na kome se vidi i čuje kako vicekancelar Austrije Hajnc-Kristijan Štrahe u pripitom stanju izražava spremnost da primi sumnjive donacije za svoju desno-populističku Slobodarsku partiju i zauzvrat obećava unosne poslove sa državom nekoj navodno bogatoj Ruskinji. Štrahe tada nije bio na vlasti i nije počinio krivično delo, ali je to bilo dovoljno da on sam dan nakon objavljivanja videa da ostavku, da tri dana kasnije kancelar Sebastijan Kurc otpusti sve slobodarske ministre i najavi prevremene parlamentarne izbore. Desetak dana po objavljivanju videa Kurcu je izglasano nepoverenje, pa je predsedenik Austrije Aleksander Van der Belen imenovao prelaznu vladu. Bila je to pokazna vežba funkcionalne države, funkcionalne demokratije, političke odgovornosti.

U Srbiji se svakoga dana održava pokazna vežba nefunkcionalne države, nefunkcionalne demokratije i političke neodgvornosti. Nekolicina Vučićevih ministara nije uhvaćena samo u nameri da počini neko krivično delo, prevaru ili svinjariju, već su dela za koja bi neko morao da snosi u najmanju ruku političku i moralnu odgovornost počinjena. Podsetimo se samo Vulinove tetke iz Kanade, doktorata doktora Stefanovića i doktora Malog, diplome skromnog Tomislava Nikolića koji i dalje stanuje u državnoj vili na Dedinju, fantoma iz Savamale, pada vojnog helikoptera, telohranitelja braće Vučić-Mali, predavačkog zanimanja poslanika SNS-a Martinovića u Visokoj medicinskoj školi u Ćupriji ili obrušavanja portpornog zida u Grdeličkoj klisuri, da ne govorimo o izigrivanju svih mogućih zakona i propisa zarad urbanistčkog unakažavanja Beograda, ili tajnih ugovora na kojima počivaju Beograd na vodi ili Air Serbia.

Svi mi sve ovo znamo ali nas kao gotovo skuvane žabe sve manje uzbuđuje, dok nas u evropskom komšiluku ne podsete da u razvijenim demokratijama pojam političke odgovornosti ne postoji samo u teoriji. Koaliciona vlada u Autriji formalno nije morala da padne zbog Štraheovog nestašluka, ali se to podrazumevalo.

U Srbiji je na snazi sistemska politička neodgovornost, vlast Aleksandra Vučića se zasniva na sistematskom zataškavanju, obmanama i zastrašivanjima i partisjkoj privedi, a Ana Brnabić koja snosi najveću ustavnu, zakonsku i političku odgvornost u državi se kao Ana u zemlji čuda zgražava nad kritikama Evropke komisije zbog stanja pravne države, demokratije, slobode izražavanja i medija u Srbiji.

Pritom je jedno sasvim sigurno: bahatost i zloupotreba vlasti interesne grupacije Aleksandar Vučić & Co. još nije dosegla kulminaciju.