Pauza političarenju

Kad je počelo bombardovanje SRJ pre evo još malo pa 21 godinu, u „Vremenu“ je održan redakcijski sastanak. Kratko je trajao. Žare nam je rekao da imamo dve opcije: ili da ne izlazimo, ili da izlazimo. Ako se odlučimo za drugu, onda bi trebalo da se vizuelno i sadržajno promenimo. Zato što, koliko god mi bili protiv Slobodana Miloševića, dok traje bombardovanje nije bitan on već država koja je napadnuta. Izabrali smo drugu varijantu. „Vreme“ je imalo format dnevnih novina, crno zaglavlje, pisali smo informacije, izveštavali o zajedništvu i lepim stvarima, i izlazili dva puta nedeljno.

Sad je korona virus napao ceo svet, pa odnedavno i Srbiju. Državni vrh, političari i stručnjaci koji su ga dočekali kliberenjem i doskočicama, danas pričaju drugu priču. Uozbiljili su se, i mole narod da ih u tome sledi. I to je, sad, u ovom momentu, dobro, jer mogli su i da se ne uozbilje. Zato mislim da ih ne treba ometati (čutaj: ljutiti), mogu da se predomisle. Naravno da sam u odlukama o povećanju plata zaposlenima u zdravstvu i poklonu penzionerima odmah učitala žickanje poena za SNS. Međutim, složićemo se da su ti ljudi zaslužili svaki taj dinar i pre korone, a da li predsednik dok priča da je to podrška ljudima koji su sada najopterećeniji u zemlji misli na njihove glasove ili ne, poznato je pitanje sa poznatim odgovorom.

Nova pojava u ponašanju vrha države je što pokazuje znake primećivanja struke. Još uvek nema nedvosmislenih dokaza da je i prihvata, pa je, na primer, epidemiolog Predrag Kon izjavio da će podneti ostavku u Kriznom štabu ako se ne uvaže njegovi argumeti na osnovu kojih tvrdi da bi škole trebalo zatvoriti do kraja školske godine. Kao što znamo, svi ostali koji trenutno razmišljaju o našem zdravlju, smatraju da deca treba da idu u školu. Neka epidemiolog Kon i nije u pravu, ali ako deca lako prenose virus na odraske, kako predsednik države i ministri zdravlja i prosvete misle da sačuvaju roditelje i bake i deke te dece, ako su deca u školi? I zašto onda svi po svetu savetuju ljudima da se samoizoluju? Znam desetak Beograđana koji su odlučili da naredne dve nedelje budu u samoizolaciji zato što su bili u kontaktu sa ljudima iz inostranstva. Na mrežama je aktuelna rečenica – ako nekog voliš, nemoj ga viđati. Super je i užasna je, ali danas tačna.

Ne volim da poredim ovo i bilo koje prošlo vreme, mogu da dokažem da parametri nisu isti. Zajednički jesu, i tad i onda nam je bilo loše iako zbog različitih razloga. Sad sam se setila bombardovanja zato što nas je ono mobilisalo. Bili smo zajedno iako su jedni bili za Slobu a drugi za opoziciju. I to je bilo dobro. Kad je život ugrožen, politika je suvišna.

Ton kojim je predsednik apelovao na građane, a pre svega na medije (!) da se uzdrže od kritikovanja i da podrže Krizni štab, nije zvučao obećavajuće. Neko od njegovih savetnika će mu valjda reći da je to trenutno kontraproduktivno. A kad pandemija prođe, onda ćemo videti šta će biti u modi.