Izbor urednice fotografije nedeljnika “Vreme”
Neke jedinice su s Crvenog trga poslate direktno na front, udaljen 30 km od centra Moskve
Parada 7. novembra 1941. godine na Crvenom trgu u Moskvi, prva parada u Velikom otadžbinskom ratu 1941-1945. održana je u trenutku kada su nemačke snage bile na samo trideset kilometara od centra Moskve, koja je u tom trenutku bila delimično evakuisana.
O nameri da će 7. novembra 1941. organizovati paradu u čast 24. godišnjice OKtobarske revolucije, Staljin je saopštio dan ranije, 6. novembra 1941, na svečanom zasedanju Moskovskog gradskog sovjeta, Mossovjeta, koje је umesto po tradiciju u Boljšom teatru, održano u stanici metroa Majakovski. Parada je trebalo da podigne moral sovjetskih ljudi i imala je veliki odjek u SSSR-u i u svetu.
Vojnici koji su učestvovali u paradi obavešteni su o učešću na paradi око 23 sata 6. novembra – rečeno im je da Moskovljani žele da vide smotru jedinica koje kreću na front. Pozvani predstavnici radnika koji će prisustvovati paradi na Crvenom trgu obavešteni su o tome oko pet sati ujutro 7. novembra. U noći 7. novembra s Lenjinovog mauzoleja je skinuta zaštita i zvezde na kremaljskim tornjevima su otkrivene osvetljene.
Vreme parade je u poslednjem trenutku pomereno sa 10 časova ujutru na 8 časova. Da bi se nemačka avijacija sprečila da tokom parade bombarduje Crveni trg sovjetska avijacija je 5. novembra bombardovala nemačke aerodrome u širm okruženju Moskve. Popodne 6. novembra vojni meteorolozi su procenili da će 7. novembra biti veliki sneg i mećavu, što je smanjilo bojazan od neprijateljskih aviona. Za odbranu Crvenog trga angažovano je u tom trenutku 550 sovjetskih aviona, od kojih su neki dovezeni s drugih frontova. Osoblje nije tačno znalo zbog čega je angažovano. U okolini Moskve toga dana su oborena 34 nemačka aviona. Na frontu oko Moskve je delovala protivavionska artiljerija i na čitavom frontu je pucano da bi Nemci bili navedeni na pomisao o sovjetskoj ratnoj inicijativi. Maršal Žukov je ostao na frontu.
U 7 sati i 50 minuta na platformi mauzoleja su se pojavili Staljin i članovi sovjetske vlade koji su ostali u Moskvi.
U 8 sati ujutro sa svih zvučnika, koji je u to vreme inače nisu isključivani ni, danju ili noću, čuo se svečani glas spikera koji je najavio početak prenosa Radija Sovjetskog Saveza parade dela sovjetskih jedinica u čast proslave 24. godišnjice Oktobarske revolucije.
U 8 časova iz kapija Spaske bašnje Kremlja na konju je izašao maršal Sovjetskog saveza Semjon Buđoni. Nakon obilaska postrojenih jedinica učesnicima parade se obratio Josif Staljin tada u funkciji predsednika Državnog komiteta odbrane, Vrhovnog glavnokomandućeg i narodnog komesara odbrane SSSR. Da bi se pokazalo da rukovodstvo nije napustilo Moskvu uz Staljina su na Lenjinovom mauzoleju stajali članovi sovjetske vlade.
Staljinov govor na paradi je najpre bio snimljen bez zvuka, jer zbog pomeranja vremena početka prenosa i mećave, možda i zbog toga što su u brzini zaboravili da ih obaveste, operatori nisu uspeli da stigni na početak. Snimatelji su posle navodno odvedeni u Ljubjanku, gde im je predočeno da Staljin insistira da snimak parade bude što autentičniji.
Posle parade u Velikom kremaljskom dvorcu napravili su dekoraciju koja je podsećala na tribinu na Lenjinovom mauzoleju. Filmski snimak reči Staljina, koji je pokazan javnosti, napravljen je na toj specijalno izgrađenoj dekoraciji. Staljin je ponovio čitav govor (navodno to je bio jedini slučaj da je ponavljao govor). Da bi bilo autentičnije, da bi mu izlazila para iz usta zbog hladnoće, svi prozori su bili otvoreni.
Snimatelji koji su zakasnili su zaista propustili poentu. U prvoj rečenici tog ratnog govora Staljin je prvi put upotrebio reči «braćo i sestre»: «Drugovi crvenoarmejci, crveni mornari, komandanti i politički radnici, radnici i radnice, kolhoznici i kolhoznice, radnici intelektualnog rada, braćo i sestre u pozadini naših neprijatelja koja je privremeno pala pod jarmom nemačkih razbojnika, naši slavni partizani i partizanke koji uništavate pozadinu naših neprijatelja!»
Staljin je govor završio istorijskim apelom: «Neka vas u ovom ratu inspiriše čojstvo naših velikih predaka – Aleksandra Nevskog, Dimitrija Donskog, Kuzme Minjina, Dimitrija Požarskog, Aleksandra Suvorov, Mihaila Kutuzova! Neka vas zaseni nepobediva zastava velikog Lenjina!
Oni koji su kasnije analizirali sovjetsku ratnu propagandu zapažali su kasnije da je on data prvi put pomenuo imena slavnih ruskih vojskovođa:
Jedan preživeli sovjetski vojnik, učesnik parade je kasnije pričao kako je njegov drug u stroju odmah reagovao: «Konačno pomenuše Suvorova…»
U paradi je učastvovalo okolo 28.000 vojnika. Pripadnici NKVD su činili više od polovine učesnika parade. Pored kursanata na artiljerijskoj akademiji, učestvovali su i bataljoni jedinica odbrane Moskve u civilnim odelima.
Oružje pokazano na paradi bilo je napunjeno, uključujući tenkove i drugu tešku tehniku, ali nesrećnih slučajeva nije bilo. Na toj paradi su pokazani i sovjetski tenkovi T-34 i KV-1. Cvenim trgom je prošlo 160 tenkova (neki od težih tenkova su dovučeni s fronta) 140 artiljerijskih oruđa, itd. a zbog lošeg vremena i ograničene vidljivosti nije učestvovala avijacija.
Neke jedinice su pravo s parade upućene na front.
Osim u Moskvi parada je održana i u Kujbiševu (Samara) i u Voronježu.
Na Crvenom krugu u Moskvi je 7. novembra 2016. održana parada koja predstavlja rekonstrukciju parade iz 1941. u okviru obeležavanja dana vojničke slave Rusije. To se praktikuje od 2004. kada je 7. novembar proglašen za Dan ruske vojničke slave. Od tada su na taj dan organizovane delimične rekonstrukcije te istorijske parade 1941. a 2006, povodom 65. godišnjice legendarne parade, organizovana je potpuna rekonstrukcija.
Prema podacima ruskog istorijskog društva, parade na Crvenom trgu održavane su u vreme bojarskih kapa i dugih brada U vreme Petra Velikog priređena je parada 11. novembra 1702. posle zauzimanja Oreška (Noteburga), ali vojska nije marširala preko Crvenog trga nego Mjesničkom ulicom, koja je za tu priliku bila zastrta crvenim suknom. Za paradom su vukli ratne zastave poraženih Šveđana. (1945. na paradi na Crvenom trgu nemačke ratne zastave su bačene na zemlju, a iza «parade» nemačkih zarobljenika» šmrkovima su prane ulice).
Crveni trg je postao mesto parada početkom XIX veka – godine 1818. tamo je organizovana parada garde posvećena otkrivanju spomenika Mininu i Požarskom (koji su 1931. pomereni bliže hramu Vasilija Blaženog, jer su vlasti procenile da spomenici smetaju vojnim paradama). Smotru svoje vojske na Crvenom trgu je 1917. uspela da organizuje i Privremena vlada Kerenskog (u paradi su učestvovali čak i aeroplani!), a godinu dana kasnije nova sovjetska vlast je pokazala na Crvenom trgu svoje bajonete.
Na godišnjicu Oktobrske revolucije, 7. novembra 1918. raport na paradi je na rekonstruisanom Crvenom trgu primio Vladimir Uljanov-Lenjin. U sovjetsko vreme «bok uz bok» sa naoružanim vojnicima i tenkovima i topovima išli su i civilni manifestanti – kretali su se ne od hrama Vladimira Blaženog ka Istorijskom muzeju, već obrnutim smerom.
Godine 1925. paradu konjice na tom trgu je organizovao Mihail Frunze, a 1 maja 1925. parada je predstavljala manifestacije i pokazivanje vojne tehnike.
Parada 7. novembra 1957. ostala je zapamćeno po tome što su na njoj prikazane rakete (i balističke) što je posle bila tradicija, a avijacija se 1957. nije pojavila zbog lošeg vremena. Avijacija nije učestvovala u paradama do 2005, a proširila se priča o tome da se pred prvomajsku paradu po pravilu „antigradnim sredstvima“ razbijaju oblaci.
Pedeseta godišnjica sovjetske vlasti je bila karakteristična po tome što su Crvenim trgom prvo prošli vojnici u šinjelima iz Građanskog rata, a posle su pokazane i međukontinentalne balističke rakete, ali u nekim godinama (1975. i 1976) one nisu pokazivane.
Poslednja parada sovjetske vlasti bila je 7. novembra 1990. Gorbačov je govorio s tribine mauzoleja, što je bio drugi slučaj posle Staljina 1941. u kome je na paradi 7. novembra govorio šef države..
Od 1991. parade na Crvenom trgu nisu održavane, a 7. novembra 2000. organizovan je svečani marš veterana novembarskog marša 1941, što je sledećih godina ponavljano. Godine 2012. u program je uključeno u obeležavanje 200. godišnjice Borodinske bitke 1812. Godine 2013. prikazana je vojna tehnika iz vremena Velikog otadžbinskog rata 1941-45, a među počasnim učesnicima marša bilo je 28 učesnika legendarne parade 1941…
( Видео 360: реконструкция легендарного военного парада 1941 года в Москве, Короткая ссылка 7 ноября 2016, 16:12)
( Военный парад на Красной площади в Москве 7 ноября 1941 года, РИАН, 07.11.2016)
Выступление на параде на Красной площади, souz.info, 7 ноября 1941 года)
( Календарь: 7 ноября 1941 года – парад войск в Москве – день воинской славы России, Российское историческое общество)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
