Ostavka glavne urednice Politike

U rešenju o prestanku radnog odnosa (bez pravnog leka) koji je Ljiljani Smajlović dostavljeno na kućnu adresu navodi se da ostavku koju je Ljuljana Smajlović podnela 4. jula, menadžment Politike novina I madazina tretira i kao izjavu o otkazu, javio je Sajt RTS 12 jula pod naslovom Ljiljana Smajlović dobila otkaz.

***

Ljiljana Smajlović za RTS: Jedan od vlasnika Politike je i država – sa udelom od 50 odsto. Prećutno, podržala je smenu mimo procedure.

Zašto je Ljiljana Smajlović otišla sa mesta glavne i odgovorne urednice Politike? Kaže, jer menadžeri ne podržavaju njeno novinarstvo.

„Da se njima ne sviđa moja uređivačka politika, i da oni mene maltretiraju zbog uređivačke politike i to sam htela da isteram na čistac, da vidimo šta žele vlasnici“, rekla je bivša glavna i odgovorna urednica „Politike“ Ljiljana Smajlović.

Šta su želeli vlasnici, kaže – sada je jasno. Ostavka se pretvorila u rešenje o otkazu. Važeće sa dva potpisa dve direktorke Politike.

„Ja sam ogorčena da taj menadžment ne smatra, da vlasnici ne smatraju da Skupština društva, tamo gde sede vlasnici da razmatraju moju ostavku, već da to prepuste direktorkama“, navela je Smajlovićeva…

Jedan od vlasnika Politike je i država – sa udelom od 50 odsro. Prećutno – kaže Smajlović-podržala je smenu mimo procedure.

„Nisam bila sigurna da država podržava takve menadžerke koje podrivaju svaki moj autoritet jer ne dozvoljavaju da budem glavni urednik koji vodi svoju uređivačku politiku, ali ja sad više ne mogu da se pravim da to ne vidim. One imaju podršku vlasnika, one su meni dale otkaz, one su rekle da redakcija treba da ćuti“, kaže Smajlovićeva.

Ćuti i vrh „Politike“.

Uprkos pozivima i mejlovima koje smo uputili tokom dana, ni direktorke koje su potpisale otkaz – Nina Samadrdžić i Mira Glišić Simić, kao ni novi v. d. glavnog i odgovornog urednika Žarko Rakić, nisu želeli da govore o ovoj temi.

Tema za Ljiljanu Smajlović, kako kaže, ostaje kako će „Politika“ izveštavati. Napominje da je rubrika „Odbranimo Politiku“ već ukinuta. U kom ćemo je trećem filmu sada gledati – ne otkriva.

( Slučaj Smajlović, od ostavke do otkaza, RTS, 13. jul 2016, 23:20 -> 23:45 )

***

Advokatska kancelarija Tomanović: Po važećim propisima direktorke Politike nisu ovlašćene da rade posao Skupštine koja smenjuje, razrešava i imenuje glavnog i odgovornog urednika, niti da tumače volju zaposlenog

Direktorke preduzeća Politika novine i magazini Mira Glišić Simić i Nina Samardžić odlučile su juče da daju otkaz Ljiljani Smajlović, glavnoj urednici Politike koja je ostavku na to mesto podnela pre osam dana. Dok se čekalo da se sastane Skupština Politike NM, koju čine predstavnici vlasnika među kojima je i država, da bi odlučivala o ostavci i razlozima glavne urednice da je podnese, direktorke su danas na kućnu adresu dostavile svoje rešenje Ljiljani Smajlović.

U rešenju o prestanku radnog odnosa konstatuje se da je Ljiljana Smajlović 4. jula pisanim putem dala ostavku na mesto glavne i odgovorne urednice lista Politika i da to „predstavlja izjavu o otkazu od strane zaposlenog“.

Obe direktorke potpisale su rešenje sa konstatacijom da je danom njegovog donošenja Ljiljani Smajlović prestao radni odnos na mestu glavnog urednika Politike i da joj se u skladu sa odredbom člana 178 Zakona o radu daje otkaz. Datum na rešenju direktorki Politike je jučerašnji.

Advokatska kancelarije Tomanović protumačila je rešenje o otkazu i utvrdila da ono protivno članu 185 Zakona o radu ne sadrži obrazloženje niti pouku o pravnom leku.

„Član 15 Ugovora o osnivanju Politike NM ne ovlašćuje direktorke da donesu rešenje o prestanku radnog odnosa, već da sprovode sve poslovne aktivnosti odobrene godišnjim poslovnim planom“, navode u kancelariji Tomanović i dodaju da je glavnog i odgovornog urednika imenovala Skupština PNM koja treba da odluči o smeni ili prestanku funkcije.

Među razlozima za nezakonitost ovakvog rešenja kancelarija Tomanović navodi da je prekršen član 178 Zakona o radu i Ugovor o radu jer su direktorke ostavku na mesto glavne urednice poistovetile sa otkazom Ugovora o radu, a da u ovom slučaju nema izjave zaposlenog o prestanku radnog odnosa, kao i da otkazni rok podrazumeva 30 dana od dana izjave o otkazu.

„Ako je izjava data 4. jula rešenje se ne može doneti pre isteka Zakonom i Ugovorom predviđenog roka od 30 dana“.

U advokatskoj kancelariji Tomanović izričiti su da po važećim propisima direktorke nisu ovlašćene da rade posao Skupštine koja smenjuje, razrešava i imenuje glavnog i odgovornog urednika, niti da tumače volju zaposlenog.

U trenutku uručenja rešenja koje su donele direktorke PNM Ljiljana Smajlović koristila je godišnji odmor. Rešenje joj je uručeno uz zahtev da prvo potpiše, pa zatim čuje o sadržaju pošiljke.

Inače UNS je juče, ne znajući za rešenje direktorki Politike NM, pozvao jednu od njih, Miru Glišić Simić, da prokomentariše peticiju „Sačuvajmo Politiku“ na kojoj se našlo i njeno ime. Ova direktorka PNM posle predstavljanja novinarke UNS-ovog sajta i pitanja ponovila je reč „halo“ nekoliko puta, zatim prekinula vezu i isključila telefon.

Rešenje direktorki usledilo je i nakon što je pre nedelju dana redakcija Politike zatražila od Skupštine da ne usvoje ostavku, kao i da utvrdi odgovornost menadžmenta, odnosno direktorki, za ostavku glavne urednice koja je kao razlog za svoj postupak navela „protest protiv menadžmenta koji sprečava glavnu urednicu u samostalnom rukovođenju redakcijom“.

( Skupština nije razmatrala ostavku, direktorke Politike dale otkaz Ljiljani Smajlović, UNS, 12 jula )

Savet za borbu protiv korupcije ustanovio je da je „nastavljena praksa partijske kontrole Politike i to ponovo kroz Nadzorni odbor izdavača tog lista, u kome je najmanje troje članova u profesionalnom smislu direktno vezano za SNS“.

Savet takođe primećuje da je Nina Samardžić, kao predstavnica Ist medija grupe, u oktobru 2014. pojačala menadžment, postavši direktorka zajedno sa dotadašnjom Mirom Glišić Simić, predstavnicom Politika AD.

„Nina Samardžić je“, piše u izveštaju Saveta, „supruga istoričara Nikole Samardžića koji je bio jedan od osnivača LDP-a… danas je saradnik Instituta za javnu politiku, čiji je direktor Vladimir Popović Beba. Prema pisanju medija, kancelarija Instituta za javnu politiku u Beogradu nalazi se u stanu biznismena Stanka Subotića Caneta.“

Ono što predstoji Politici, a za šta je već probijen zakonom određen rok, jeste privatizacija državnog dela PNM. Kakav je plan države, postoji li zainteresovan kupac, kada će otpočeti prodaja, nismo uspeli da saznamo od Saše Mirkovića, državnog sekretara za informisanje, koji se nije odazvao pozivu da govori za Cenzolovku.

„Samo onaj ko bude imao insajdersku informaciju, a to znači neko blizak vladajućoj političkoj i ekonomskoj eliti, moći će da je kupi. Pravi investitor teško, jer neće znati šta kupuje“, tvrdi Miroslava Milenović.
„Ne znate potraživanja, ima li ih FMG ili nema, da li su milionska ili nisu, ne znate da li preko puta vas sedi narkodiler ili sedi bivši ili sadašnji ili budući političar, ne znate ništa. Niko sa kredibilitetom u tu prljavu utakmicu ući neće…“

( Ko je, zapravo, vlasnik Politike (3): Prljava igra političara, biznismena i kriminalaca, cenzolovka.rs )

Premijer Srbije, pogotovo tako moćan kao što je Vučić, mora da nađe bolji način političke borbe od onog u kom će „Politiku“ provlačiti kroz blato, fingirajući da mu je ozbiljan politički protivnik. Njegovi neprijatelji bi to obožavali. Mnogim urednicima i novinarima bi možda u čaršiji godilo ili laskalo. Ali, to ruganje je preuzimanje destruktivnog načina razgovora. „Politika“ ne zaslužuje da bude ponižavana na taj način. Moj bi mu savet bio da radije promeni glavnu urednicu.

A što se Kineza i njihove meke moći tiče, ako kod njih ikada krene tranzicija, savetovala bih im da svoj NIN ne ustupaju Ringijeru.
A ako kojim slučajem imaju „Politiku“, neka je nipošto ne prodaju lokalnom „Kuriru“, a još manje bivšem šefu CIA.

( Reč glavne urednice: Meka moć „Politike“, Politika, subota, 18.06.2016. u 22:00)

Premijer Srbije, pogotovo tako moćan kao što je Vučić, mora da nađe bolji način političke borbe od onog u kom će „Politiku“ provlačiti kroz blato, fingirajući da mu je ozbiljan politički protivnik. Njegovi neprijatelji bi to obožavali. Mnogim urednicima i novinarima bi možda u čaršiji godilo ili laskalo. Ali, to ruganje je preuzimanje destruktivnog načina razgovora. „Politika“ ne zaslužuje da bude ponižavana na taj način. Moj bi mu savet bio da radije promeni glavnu urednicu.
A što se Kineza i njihove meke moći tiče, ako kod njih ikada krene tranzicija, savetovala bih im da svoj NIN ne ustupaju Ringijeru.
A ako kojim slučajem imaju „Politiku“, neka je nipošto ne prodaju lokalnom „Kuriru“, a još manje bivšem šefu CIA.
Neslaganje s menadžmentom i nemoć da sazna ko je vlasnik „Politike“, Ljiljana Smajlović je navela kao razlog za svoju ostavku. Skupština Politike se odavno ne sastaje, a nepoznati vlasnik se ne oglašava, pa ne znamo ko bi tu ostavku trebalo da prihvati.
Bojim se, da po običaju, niko ne zna ono što svi znaju. I to je ono što najviše zabrinjava.
Branite „Politiku“ od nevidljivih prstiju i bezimenog mraka.

( Branite politiku „Politike“, Politika, , 07.07.2016. u 21:49)

Za vršioca dužnosti glavnog i odgovornog urednika dnevnog lista „Politika“ imenovan je urednik spoljnopolitičke rubrike Žarko Rakić.

Menadžment PNM zahvalio je dosadašnjoj glavnoj i odgovornoj urednici Ljiljani Smajlović na dosadašnjem obavljanju te dužnosti.

Ljiljana Smajlović podnela je 4. jula ostavku na funkciju glavnog i odgovornog urednika „Politike“, uz obrazloženje da je to protest protiv menadžmenta koji sprečava glavnu urednicu u samostalnom rukovođenju redakcijom.

( Žarko Rakić v.d. glavnog i odgovornog urednika „Politike“, Politika, 12. jul 2016 )

Obraćamo se Skupštini „Politike PNM“ sa zahtevom da ne prihvati ostavku glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović i razmotri razloge koji su je primorali na ovaj čin.

Ljiljana Smajlović nije prvi glavni urednik „Politike“ koji ima problema sa menadžmentom i zbog toga zahtevamo od Skupštine da utvrdi odgovornost menadžmenta, odnosno direktora preduzeća, Mire Glišić Simić i Nine Samardžić, naglašava se u zahtevu redakcije „Politike“, koji je usvojen na sastanku održanom u utorak.

Novinari i zaposleni u listu traže da sednici Skupštine prisustvuju predstavnici redakcije i izražavaju zabrinutost za dalju sudbinu „Politike“ zbog nerazjašnjenih vlasničkih odnosa, kao i odnosa države, jednog od suvlasnika, prema kući „Politika“.

Redakcija je sa Ljiljanom Smajlović na čelu sprečila pokušaj neprijateljskog preuzimanja „Politike“ od vlasnika tabloida „Kurir“.

U situaciji kada je vlasnik dela „Politike“ nepoznat, kada imamo dva direktora, a glavni i odgovorni urednik je u ostavci, naša medijska kuća postaje brisan prostor za različite vrste mešetarenja.

Zahteve redakcije upućene Skupštini PNM podržala je ubedljiva većina prisutnih, uz jedan glas protiv i jedan uzdržan.

( ZAHTEV REDAKCIJE „POLITIKE“: Skupština da ne usvoji ostavku Ljiljane Smajlović, R(edakcija) P(olitike, utorak, 05.07.2016. u 17:55)

Nezavisno udruženje novinara Srbije i Nezavisno društvo novinara Vojvodine povodom ostavke glavne i odgovorne urednice Politike Ljiljane Smajlović naglašavaju da je veoma važno da uređivačka i upravljačka funkcija u medijima budu razdvojene. Ključna odrednica pri vođenju uređivačke politike treba da bude javni interes, a urednici su dužni da brane taj interes.

U slučaju lista Politika situacija je dodatno otežana činjenicom da vlasnička struktura nije transparentna, zbog čega u ovom trenutku javnost ne zna koje su to grupe ili centri moći koji su, sudeći prema obrazloženju ostavke koju je podnela Ljiljana Smajlović, vršili pritisak na uredništvo.
NUNS i NDNV podsećaju da su i ranije tražili da se objave tačni podaci o vlasništvu u Politici i Večernjim novostima, kao i da se stave na uvid podaci o poslovanju tih novinskih kuća, budući da je država u njima i dalje vlasnik značajnog dela kapitala.

Pozivamo koleginicu Smajlović da, ukoliko ima saznanja o pozadini pritisaka, ta saznanja javno saopšti i da doprinese obelodanjivanju podataka o vlasničkoj strukturi Politike.

( Javnost mora da zna ko su vlasnici „Politike“ Nezavisno udruženje novinara Srbije, Nezavisno društvo novinara Vojvodine, Beograd -Novi Sad: 5. juli 2016.,

Nijedan od članova upravnog organa kompanije nije mogao da kaže da li će i kada skupština razmatrati ostavku glavne i odgovorne urednice Ljiljane Smajlović i zahtev redakcije da se ostavka ne prihvati

Niko iz Skupštine „Politike NM“, u kojoj sede predstavnici osnivača našeg društva i koja je glavni organ upravljanja kompanije, nije želeo da odgovori na pitanje kada nameravaju da razmotre ostavku koju je glavna i odgovorna urednica Ljiljane Smajlović podnela pre tri dana.

Naši novinari kontaktirali su u toku dana šest članova ovog organa upravljanja koji se u proteklih godinu dana nijednom nije sastao, a sastoji se od predstavnika „Politike AD“ i firme „Ist medija grupa“, iza koje stoji Miroslav Bogićević. Niko do njih nije želeo da odgovara na naša pitanja, niti je mogao da kaže da li će i kada skupština zasedati povodom ostavke glavne urednice i zahteva redakcije da se ta ostavka ne usvoji.

Predsednik Skupštine PNM-a konstituisane još u februaru 2013. godine je ekonomista Mita Katić , nekadašnji direktor novosadske Kulske banke.

Katić u Skupštini „Politike“ zastupa „Ist medija grupu“ koja je vlasnik polovine naše kuće.

Potpredsednik je Kosta Sandić , jedan od rukovodilaca u Narodnoj banci Srbije koji u skupštini predstavlja „Politiku AD“.

Osim Katića „Ist medija grupu“ predstavljaju direktor ove firme Uroš Stefanović i kardiohirurg Boško Đukanović doskorašnji direktor Instituta „Dedinje“.

U skupštini državni kapital zastupa Jasmina Mitrović Marić, savetnica Tomislava Nikolića i predsednica Komisije za spomenike, nazive ulica i trgova grada Beograda, kao i specijalni savetnik Aleksandra Vučića Nemanja Stevanović. On je i član Nadzornog odbora „RTB Bor“ i predsednik Nadzornog odbora „FAP Priboj“.

Nezvanično smo saznali da ne postoji inicijativa za sazivanje naredne sednice skupštine.

Nejasno je kako funkcioniše menadžment „Politike“, budući da nije poznato da li je skupštini podnosio izveštaj.

Ukoliko poslovodstvo „Politike“ ne sazove sednicu skupštine to mogu da urade i suvlasnici – direktno ili da daju mandat svojim delegatima u skupštini.

Ovo telo trebalo bi da zaseda najmanje jednom godišnje, radi usvajanja završnog računa. Mandat članova skupštine traje dve godine i, kako nezvanično saznajemo, u februaru 2015. je obnovljen.

Skupština u ovom sastavu je u junu 2013. godine, posle razrešenja Dragana Bujoševića, jednoglasno donela odluku o imenovanju Ljiljane Smajlović za glavnog i odgovornog urednika lista „Politika“.

( Skupština „Politike“ se nije sastala duže od godinu dana, R(edakcija) P(olitike), sreda, 06.07.2016. u 20:46 )

***

Kosta Sandić, je zamenik generalnog direktora Sektora za kontrolu poslovanja banaka, u Upravi za nadzor nad finansijskim institucijama u Narodnoj banci Srbije, ranije je radio u Komercijalnoj banci AD Beograd, u Saveznoj komisiji za sprečavanje pranja novca i u Službi javnih prihoda Republike Srbije.

Novu Skupštinu „Politika novine i magazini d. o. o.“ (PNM) juče (28. 2. 2013.) su konstituisali „Politika AD“, koja ima 50 odsto udela u PNM-u, i „Ist medija grup“, novi vlasnik ranijeg udela „Vaca“ u PNM-u, od takođe 50 odsto.

Za predsednika Skupštine PNM-a izabran je Mita Katić iz redova novog vlasnika, a za zamenika Kosta Sandić, član Nadzornog odbora „Politika AD“.

„Razgovaralo se o unapređenju poslovanja, modernizaciji štamparskog procesa, digitalizaciji izdanja, ali i načinima koji bi doprineli povećanju tiraža novina i magazina“, saopšteno je juče.

Na skupštini se razgovaralo o nameri „Ist medija grup“ da u dogledno vreme deo svog vlasništva ustupi „Politici AD“, što bi uvećalo udeo države Srbije u vlasništvu PNM-a, navodi se u saopštenju.

( Konstituisana Skupština PNM-a , Politika, sreda, 27.02.2013. u 17:00 )

Kako će se ispostaviti, Bogićević jeste kupio Politiku, ali na rate, o čemu su pisali čak i novinari Politike, pokušavajući da raščivijaju ko je u stvari njihov poslodavac. Pošto se krajem 2014. Bogićević našao u pritvoru zbog kredita koje je uzimao Farmakom, došao je u situaciju da jednu ratu ne može da plati na vreme.

Prema odredbama ugovora o prodaji, ako Bogićević ne bude u stanju da plaća rate, ugovor se raskida, a sav do tada plaćeni iznos ostaje WAZ-u kao ugovorna kazna. Drukčije rečeno, Bogićeviću je pretilo da izgubi milione evra koje je do sada dao za Politiku, a WAZ-u da ponovo postane vlasnik tih novina, što mu nije cilj.

Zbog toga je WAZ sklopio „rezervni“ sporazum, takozvani krovni ugovor, sa Adrija medija grupom – medijskim kompleksom Aleksandra Rodića, vlasnika Kurira. Prema tom ugovoru, ako Bogićević prestane da plaća rate za Politiku, na njegovo mesto automatski dolazi Rodić. Tako bi vlasnik lista koji je paradigma tabloidnog postao vlasnik lista koji je paradigma novinarskog. Ma šta neki mislili o Politici i bez obzira na sve kritike koje joj se mogu uputiti.

Do toga, za sada, nije došlo.

Nezvanično, stvar je ozbiljno pretila da završi baš po opisanom scenariju, ali je u poslednjem trenutku napravljen dogovor koji je familiju Rodić ostavio ispred vrata zgrade u Makedonskoj ulici.

WAZ, koji je u međuvremenu nestao, a njegov pravni naslednik je postala druga nemačka grupacija Funke, pristao je da Bogićevića pričeka za novac i da odloži aktiviranje klauzule po kojoj bi ugovor bio raskinut, čime je Politika „spašena od kuririzacije“.

Pitanje je kako je do ovoga došlo. Opet nezvanično, Funke je dugo praktično odbijao da razgovara o ugovoru, što je dovelo do čitave medijske gungule u kojoj je uredništvo Politike na čelu sa Smajlovićevom, može se reći, panično pokušavalo da spreči da ih preuzme Kurir, dok su Rodići skoro pa proglasili Politiku svojim vlasništvom.

Onda je došlo do poznatog (mada kratkotrajnog) okršaja Kurira sa Vladom Srbije i premijerom Vučićem, koji je na kraju izglađen, ali je Funke promenio mišljenje i ostavio Bogićevića u vlasništvu.

Da li je Funke ostavio Rodiće „na ledu“ pre njihovog sukoba sa Vučićem ili posle, nije sasvim jasno, ali je epilog isti: Politika je ostala van domašaja Kurira. Za sada.

Ali, ni tu nije kraj priči. Naime, kako za Danas kaže sagovornik dobro upućen u čitavu transakciju, taj posao prvobitno uopšte nije bio namenjen Bogićeviću, već upravo Kuriru, koji je trebalo da kupi Politiku od WAZ-a.

Problem je nastao jer je tu transakciju blokirao Tadić, koji nije hteo Rodiće. Onda je tražio da umesto Kurira kao kupac bude Bogićević, koji je prosto preuzeo ugovor koji je već bio spreman i čitav posao je urađen „na brzinu“.

Još zanimljivije je to što je Politika samo deo medijskog „paketa“ koji još čine Novosti i Dnevnik i kojim se već godinama trguje „đuture“. Taj paket je, po svemu sudeći, a i uz potvrdu ljudi upućenih u ove transakcije, sada takođe Bogićevićev, iako je originalno trebalo da bude Rodićev. „Krovni ugovor“ takođe važi za sva tri lista.

Kako je pisala i sama Politika, WAZ, koji je bio vlasnik Politike, Novosti i Dnevnika, prodao je svoja potraživanja prema Politici (što je posao nezavistan od od prodaje udela u Politici) of-šor firmi koja se povezuje sa Bogićevićem.

Istog dana, WAZ je prodao i svoja potraživanja prema nekolicini drugih of-šor firmi, kiparskom preduzeću Venetoko, koje nezvanično, takođe pripada vlasniku Farmakoma.

Ta nekolicina of-šor firmi je imala svoja potraživanja prema drugim sličnim firmama za koje je utvrđeno da su u vlasništvu Milana Beka. To su firme Trimaks, Ardost i Karamat, koje su za ove dugove garantovale svojim udelom u Novostima, koji ukupno iznosi 62 odsto. Tako je na kraju Bogićević postao i vlasnik ovih medijskih kuća.

Kako je Beko postao vlasnik Novosti i Dnevnika je takođe nejasno.
Sam Beko je izjavio da ga „niko ne zove za dug od 20 miliona evra“, a da i sam ne zna kome on sada duguje taj novac. Naime, navodno je WAZ svojevremeno pozajmio Beku novac (pomenutih 20 miliona evra) da kupi Novosti, pa on sada ne zna da li pare duguje Funkeu ili Bogićeviću. Ali, novi zaplet je u tome što postoji spekulacija da je taj novac u stvari dao Stanko Subotić, kojeg je tako Beko ostavio bez 20 miliona evra i da je to sve urađeno kao deo transakcije namenjene da WAZ postane vlasnik ove dve medijske kuće.

Tako je navodno, WAZ hteo da kupi Dnevnik i Novosti, ali su u Vladi Srbije insistirali da sav posao bude urađen preko Beka i Miškovića, a „posredovao“ je Cane Subotić, kojeg je angažovao WAZ.

Onda je Beko na ovaj način postao vlasnik ova dva medija, da bi kasnije WAZ dao novac za kupovinu Subotiću koji je onda isplatio Beka i Miškovića. Sam Beko je jednom prilikom potvrdio da je sa vlasnikom Delte imao „ekonomski dogovor“ oko ovog aranžmana, ali je demantovao da je novac za Novosti pozajmio od Caneta.

Dve direktorke i jedna urednica

U svojoj ostavci, Ljiljana Smajlović je kao razlog navela to što joj dve direktorke Politke ne dozvoljavaju da samostalno vodi redakciju.

U jučerašnjem intervjuu za sajt Udruženja novinara Srbije, na čijem je takođe čelu, Smajlovićeva je pojasnila da joj je uprava branila da bira svoj tim i da joj je pravila birokratske prepreke, izdvojivši kao primer slučaj kada direktorke nisu htele da odobre da novinar kupi benzin za svoj auto kako bi se odvezao na Mećavnik da intervjuiše bivšeg urugvajskog predsednika Hosea Muhiku. Među novinarima Politike se inače prepričava i to da se Smajlovićeva mesecima borila sa direktorkama da bi jednog čoveka postavila na uredničko mesto na koje je htela, a nedavno su direktorke pravile problem i oko zapošljavanja novinara koji nedostaju redakciji.

Smajlovićeva je ocenila da je birokratizacija upravljanja Politikom sprovedena još za vreme Borisa Tadića i to namerno kako bi se stvarno upravljanje sa redakcije prebacilo na menadžment i da se premalo stvari poboljšalo od tada.

( Više u tekstu: Bogićević zadržao Politiku, Rodić na stend-baju, Danas, sreda, 06. jul 2016. 22:48 )