Novi Sad: Tragedija i posledice
DOKUMENT: Stavovi Akademije inženjerskih nauka Srbije o posledicama prodaje Telekoma; Pismo Inicijativnog odbora TELEKOM JE NAŠ poslanicima Narodne skupštine Republike Srbije; Saopštenje grupe stručnjaka u vezi sa Odlukom Vlade republike Srbije o prodaji «Telekom Srbija AD», 208 poptisa akademika profesora inženjera, novinara... VLASNIČKA STRUKTURA I ISTORIJAT TELEKOMA Tabela sa uporednim pokazateljima poslovnih rezultata za Telekom Srbija, Hrvatski telekom, Telekom Slovenije, Telekom Mađarske
Privatizacioni savetnik za prodaju Telekoma – Lazard, obavestio je 12. avgusta vladinu komisiju da postoji osam ponuda koje ispunjavaju uslove za privatizaciju te kompanije, a odluka o tome koje od tih kompanija ulaze u uži izbor za privatizaciju Telekoma biće doneta do ponedeljka 17. avgusta, izjavio je potpredsednik Vlade i ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Rasim Ljajić. On je objasnio da će onima koji budu ušli u uži izbor biti upućeno pismo i oni u roku od 14 dana treba da otkupe dokumentaciju i posle toga imaju pravo da ostvare uvid u kompletno poslovanje Telekoma, ali da isto tako i druge kompanije, koje ispunjavaju uslove, mogu da podnesu zahtev vladinoj Komisiji u daljem toku procesa privatizacije. Rasim Ljajić rekao je da će otvaranje obavezujućih ponuda za privatizaciju Telekoma biti sredinom novembra sa ciljem da se ceo proces okonča do kraja godine ako se dobije odgovarajuća ponuda.Pod naslovom Neuradno: Telekom Slovenije še v tekmi za srbskega tekmeca
Na redovnoj sednici održanoj 23. februara 2015. Predsedništvo AINS je prihvatilo stavove Odeljenja elektrotehničkih nauka u tekstu kako sledi. Predsedništvo je odlučilo da ove stavove prosledi Vladi Republike Srbije i relevantnim ministarstvima, upozna javnost i postavi na veb sajt AINS.
Odeljenje elektrotehničkih nauka Akademije inženjerskih nauka Srbije na svom sastanku od 12.2.2015. godine, na bazi pisanih materijala i usmenog izjašnjavanja i diskusije članova Odeljenja, donelo je zaključak da jednim sažetim saopštenjem definiše najbitnije stavove o nameri Vlade Republike Srbije da proda Telekom. Od više razmatranih aspekata odlučeno je da se istaknu samo četiri grupe pitanja:
– strateški značaj Telekoma,
– ekonomske posledice prodaje Telekoma,
– uticaj prodaje na razvoj telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija (IKT) u Srbiji,
– zakonska validnost prodaje Telekoma.
I. STRATEŠKI ZNAČAJ TELEKOMA
1. Infrastruktura – Telekom poseduje kompletnu telekomunikacionu infrastrukturu koja obuhvata sve telekomunikacione tehnologije: centrale sa transportnim komutatorima i ruterima u kojima se razmenjuju velike količine podataka, optička vlakna koja ih povezuju i optičke digitalne sisteme, preko 3 miliona konekcija do korisnika koji se koriste za fiksnu telefoniju i brzi Internet, mrežu za mobilnu telefoniju i mrežu za prenos Internet saobraćaja mobilnim putem. Kroz ovu mrežu se prenosi saobraćaj mobilne telefonije i Interneta drugih operatora, Telenora i VIP-a. SBB i Orion, posle Telekoma najveći fiksni operatori takođe iznajmljuju kapacitete fiksne mreže Telekoma. Na tržištu fiksne telefonije posluju i Telenor, IKOM, Invest Inženjering, itd.
Ova telekomunikaciona infrastruktura je građena i unapređivana decenijama, počev od puštanja u rad prvog telefona 1883. godine i kao takva u tržišnim uslovima teško može dobiti ravnopravnog konkurenta jer su potrebne izuzetno velike investicije da se izgradi takva telekomunikaciona infrastruktura. Ukupne investicije Telekom Srbija Grupe su iznosile 18,8 milijardi dinara samo u 2013.godini, od toga 5,25 milijardi dinara u infrastrukturu a preostalo su tehničke investicije.
2. Regionalni lider – Preduzeće za telekomunikacije „Telekom Srbija“ Grupa osim matične kompanije u Republici Srbiji ima učešće u kapitalu sledećih zavisnih privrednih društava: 1) 65% Telekoma Srpske u Republici Srpskoj; 2) 83% Mobilnog operatora u Crnoj Gori Mtel; 3) 100% Društva za telekomunikacije „FiberNet“ DOO, Podgorica, Crna Gora; 4) 100% Privrednog društva za održavanje i obezbeđivanje objekata i imovine „Telus“ akcionarsko društvo, Beograd, Srbija; 5) 100% kompanije TS:NET B.V., Amsterdam, Holandija; i 6) 51% Društva za telekomunikacije „HD-WIN“ d.o.o. Krajem 2014. Telekom je kupio većinski paket akcija Dunav banke u iznosu od 55,78% za 9,5 miliona evra u cilju realizacije usluge mobilnog plaćanja, odnosno bankarskih poslova, koja se smatra budućom veoma profitabilnom uslugom mobilnih operatora.
Ne treba zaboraviti ni imovinu, usluge i korisnike Telekom-a na Kosovu i Metohiji, pri čemu je samo u periodu 2000-2007. godine procenjena šteta iznosila 1,4 milijarde dolara.
3. Zaštita tajnosti telekomunikacionog saobraćaja i nacionalna bezbednost -Ukoliko se Telekom proda stranom kupcu, sav telekomunikacioni saobraćaj će prolaziti isključivo kroz mreže stranih kompanija (SBB, Telenor, VIP su 100% u vlasništvu stranih lica). Ovaj saobraćaj uključuje komunikaciju građana Srbije, državne uprave, preduzeća, vojske i policije. Nadzor i praćenje saobraćaja se najefikasnije može da obavi u velikim čvorištima fiksne mreže koju upravo Telekom poseduje. Prepuštanje kompletne telekomunikacione infrastrukture strancima ugrožava vitalne interese države, jer će saobraćaj korisnika biti teško zaštititi. I obrnuto, ukoliko se Telekom ne proda, korisnici za koje je važna tajnost podataka mogu komunicirati preko Telekomove mreže s obzirom na njenu kompletnost.
4. Cene, nivo investicija i kvalitet usluga – Iz iskustava drugih zemalja i prirode telekomunikacija u Srbiji ne možemo očekivati više od 3-4 mrežna operatora sa značajnom infrastrukturom. Naime, fiksna mreža zahteva velika ulaganja koja su neisplativa većem broju kompanija a broj frekvencijskih opsega koji su na raspolaganju mobilnim operatorima je ograničen na tipično tri opsega za svaku tehnologiju (mobilna telefonija, mobilni Internet). Kartelizacija tržišta se lako uspostavlja kada dominira mali broj kompanija pri čemu se te kompanije po pravilu dogovaraju o cenama, nivou investicija i kvalitetu usluga. Nerealno je očekivati da država Srbija može da utiče na cene, nivo investicija i kvalitet usluga ukoliko proda Telekom a time i na zaštitu građana.
5. Pristupačnost telekomunikacionih usluga – Ukoliko se Telekom proda, operatori će u tom slučaju biti vođeni samo profitom, te za njih uspostavljanje naprimer brzog Interneta u siromašnim opštinama i selima nema ekonomskog smisla. Za državu ima smisla i u svim planovima se predviđa razvoj siromašnih krajeva i sela ulaganjem u njihovu telekomunikacionu infrastrukturu. Takođe, za državu ima smisla da zadrži veći broj zaposlenih koji će učestvovati u razvoju infrastrukture i obezbeđenju kvalitetnijih usluga, jer se država ne vodi isključivo profitom. S obzirom da država ima i važnu socijalnu ulogu u društvu ona politikom cena Telekoma može da obezbedi pristupačnost onih usluga koje su važne za građane. Pošto Telekom ima dominantnu fiksnu infrastrukturu (zgrade, kanalizaciju, namenske objekte za izdvojene stepene, komutacione uređaje, rutere, komutatore, optičke i bakarne kablove, itd.) i kompletnu mobilnu mrežu (licence za frekvencijske opsege, bazne stanice, antenske sisteme, itd.) koji obezbeđuju veliki prihod, Republika Srbija kroz Telekom može da razvija telekomunikacionu infrastrukturu i prati svetske trendove, kao i da utiče na politiku cena s obzirom da ima kapacitete da opsluži sve korisnike u Srbiji.
6. IPTV – Telekom poseduje dominantnu fiksnu infrastrukturu i ubrzano razvija svoju televizijsku mrežu preko Interneta (IPTV), u kojoj se građanima preko telefonskih parica dostavljaju televizijski programi. Telekom je jedina kompanija koja pored SBB-a može da obezbedi simultani prenos velikog broja televizijskih kanala jer fiksna mreža ima značajno veće kapacitete od mobilne mreže, a video saobraćaj zahteva velike kapacitete. Preko svoje infrastrukture Telekom zapravo može veliki broj televizijskih kanala da dostavi gotovo svim stanovnicima Srbije. Ako se Telekom proda, država neće moći da spreči potpunu kontrolu medijskog sadržaja od strane interesnih grupa koje poseduju strane telekomunikacione operatore a čiji se interesi ne poklapaju sa interesima građana Srbije, a nekad su i direktno suprotstavljeni, posebno u situaciji kad je novim zakonskim rešenjima u Srbiji omogućeno da proizvođač medijskog sadržaja može posedovati .i telekomunikacionu infrastrukturu za njegov prenos (slučaj SBB).
Dodajmo da je Telekom Srbija Grupa preko zavisnog privrednog društva „HD-WIN“ nosilac prava emitovanja sportskih TV kanala ARENA SPORT kablovskom mrežom na teritorijama Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske.
7. Učešće domaće proizvodnje i usluga kao podrška – S obzirom da su za funkcionisanje Telekomove mreže potrebne usluge, softver i hardver, veliki broj domaćih dobavljača, proizvođača i podizvođača radi za Telekom. Kroz angažovanje domaćih firmi Telekom može pozitivno da utiče na razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i IKT sektora u celini.
II. EKONOMSKE POSLEDICE PRODAJE TELEKOMA
1. Rang Telekoma u srpskim i evropskim okvirima – Telekom Srbija je jedna od najvećih kompanija u Srbiji. Prema podacima Agencije za privredne registre Republike Srbije Telekom je po prihodu na 4. mestu privrednih društava u Srbiji u 2013. godini (86,5 milijardi dinara bez zavisnih društava), a po neto dobiti je na 2. mestu (15,3 milijarde dinara). Prihod Telekom Grupe iznosi oko 12% prihoda u Budžetu Republike Srbije.
Analizom podataka agencije Deloitte objavljenim u TOP 500 za 2012., Telekom je u Centralnoj Evropi (17 zemalja) na 6. mestu po neto dobiti u oblasti tehnologija, medija i telekomunikacija.
Na Dunavskom biznis forumu je proglašen za najvećeg regionalnog investitora 2014.godine
2. Telekomunikaciono tržište u Srbiji – Prihod od telekomunikacionog tržišta je oko 190 milijardi dinara u 2013.godini prema izveštaju RATEL-a. Prihodi najvećih mrežnih operatora u Srbiji, Telekoma, SBB-a, Telenora i VIP-a, su prikazani u tabeli i vidimo da je njihov ukupni prihod 166 milijardi dinara. Iz ove činjenice je jasno da ako se proda Telekom, gotovo celokupno telekomunikaciono tržište (87%) će biti u rukama četiri inostrana operatora, čime će država Srbija, i njeni građani u potpunosti izgubiti uticaj na telekomunikaciono tržište. Potrošnja građana na telekomunikacione usluge je 10% njihovih neto primanja, što govori o nivou sredstava koja se daju na upravljanje inostranim firmama.
| x1000 rsd | Matični Telekom | Telenor | VIP | SBB |
| Prihod | 86.512.658 | 42.379.958 | 22.616.128 | 14.199.427 |
| Neto dobit | 15.329.136 | 11.114.039 | 0 | 0 |
| Investicije | 13.259.836 | 3.302.772 | 2.289.300 | 5.421.985 |
3. Neto dobit Telekoma – Iz tabele se jasno vidi da je neto dobit Telekoma najveća. Ona će se još povećati 2015.-te godine kada se isplati kredit kojim je plaćeno 20% Telekoma koji su bili u vlasništvu grčke telekomunikacione kompanije OTE, zajedno sa reprogramiranim kreditima. Tako se očekuje povećanje dobiti Telekoma u 2015-toj za 23 milijarde dinara, odnosno ona će iznositi oko 37 milijardi dinara. Profit od 37 milijardi dinara jeste približno jednak budžetskom nedostatku od 40 milijardi koji je popunjen smanjenjem plata i penzija.
4. Višestruka šteta od prodaje – Prodaja Telekoma znači odlivanje velikih sredstava iz Srbije, čije će posledice biti: dalje smanjenje broja radnih mesta i/ili smanjenje plata i penzija, povećanje budžetskog deficita, i povećanje spoljno-trgovinskog deficita. Izvesno je da bi došlo do značajnog smanjenja domaće proizvodnje i uvoza inostranih IKT proizvoda i usluga, odnosno na makroekonomskom planu do pogoršanja spoljnotrgovinskog bilansa Republike Srbije.
5. Telekom-najveći regionalni investitor – Iz gornje tabele vidimo i da je nivo investicija Telekoma značajno veći od investicija konkurentnih operatora. Investicije Telekoma su više nego četvorostruko veće od investicija Telenora i VIP-a, a 2,5 puta veća nego investicije SBB-a. Ovo govori da izjave u medijima da Telekom ne može da investira jednostavno nemaju osnovu. Osim toga, cena telekomunikacione opreme je značajno pala u poslednjoj deceniji, tako da se postojeća mreža može unaprediti u okviru redovnih investicija, bez dizanja kredita. Pored toga, ne treba zaboraviti ostala ulaganja Telekoma u Srbiji i to u: 1) zdravstvo, 2) kulturu i umetnost, 3) očuvanje kulturne baštine, 4) nauku, 5) podršku deci, 6) projekte na polju obrazovanja, 7) preduzetništvo mladih, 8) pomoć učenicima i studentima, 9) sport (prema konsolidovanom izveštaju o poslovanju Telekoma za 2013.godinu).
6. Superiornost Telekoma – Naredna tabela takođe jasno prikazuje dominaciju Telekoma Srbija na telekomunikacionom tržištu Srbije, i dobijena je iz RATEL-ovog izveštaja za 2013-tu godinu. Izveštaj ne sadrži podatke za fiksnu telefoniju, ali u ovoj oblasti Telekom Srbija je izrazito dominantan, jer ima fiksne linije do više od 3 miliona domaćinstava, dok SBB ima kablovski pristup do oko 500 hiljada korisnika. Takođe su podaci za brzi Internet aproksimativni jer nisu jasno razdvojeni po operatorima u RATEL-ovom izveštaju.
Iz tabele se jasno vidi da Telekom dominira u svim vrstama usluga osim u slučaju distribucije medijskih sadržaja u čemu dominira SBB. Međutim, broj korisnika Telekomove IPTV usluge za distribuciju medijskog sadržaja preko telefonskih žica izuzetno brzo raste iz godine u godinu. Takođe, možemo primetiti da je pokrivanje Telekoma mobilnim Internetom najbolje. Na kraju se može zaključiti da jedino Telekom nudi sve vrste usluga preko raznorodne, a integrisane infrastrukture koju poseduje i koja mu daje superiornost u odnosu na konkurenciju. S obzirom da Telekom Srbija ima nekoliko puta veće investicije od svih konkurenata, izvesno je da će se ovakav trend nastaviti. Treba napomenuti i da je Telekom Srbija bio pod velikim pritiskom regulatora, odnosno RATEL-a, koji mu je naložio da diže cene fiksne telefonije i da izdaje infrastrukturu inostranim konkurentima po niskim cenama. Ovi pritisci će biti sve manji s obzirom na razvoj konkurencije, koja je postala značajna u svim telekomunikacionim oblastima. Takođe se od regulatora očekuje da donosi mere koje su u interesu građana Srbije, jer smanjenje prihoda Telekoma regulatornim merama obično znači odlivanje sredstava iz Srbije.
| Telekom | Telenor | VIP | SBB | Ostali | |
| Korisnici mobilne telefonije | 45% | 33% | 21% | 0 | 0 |
| Pokrivenost teritorije mobilnom telefonijom | 90% | 90% | 84% | 0 | 0 |
| Pokrivenost korisnika mobilnom telefonijom | 100% | 99% | 98% | 0 | 0 |
| Pokrivenost teritorije mobilnim Internetom | 81% | 62% | 33% | 0 | 0 |
| Pokrivenost korisnika mobilnim Internetom | 96% | 82% | 72% | 0 | 0 |
| Korisnici brzog Interneta | 64% | 0 | 0 | 24% | 12% |
| Korisnici medijskih sadržaja | 14% | 0 | 0 | 53% | 33% |
III. UTICAJ PRODAJE TELEKOMA NA RAZVOJ IKT INDUSTRIJE
1. Broj zaposlenih i otpuštanja – Prodaja Telekoma će izuzetno negativno uticati na razvoj IKT industrije u Srbiji. Kupovina telekomunikacionih operatora po pravilu znači velika otpuštanja. Pri prodaji telekomunikacionih operatora u regionu, tipično je otpušteno 50% zaposlenih. U matičnom Telekomu radi 9088 zaposlenih, od toga oko 3000 inženjera, uglavnom elektroinženjera i mašinskih inženjera, i 4500 tehničara. U kompanijama koje Telekom poseduje radi još 4150 zaposlenih. Takođe će veliki broj inženjera i tehničara koji rade za dobavljače i podizvođače Telekoma gubiti poslove koje će novi vlasnik prebacivati u inostranstvo. Strani kupac može nesmetano izvlačiti novac iz Telekoma kroz inostrane podizvođače i dobavljače da bi smanjio izdatke za poreze. Ne samo da će ovaj broj radnika biti otpušten pri kupovini Telekoma, nego će proporcionalno biti smanjen i broj radnika koji će biti priman u budućnosti. Plate u IKT oblasti su relativno velike, pa i porezi koji se za ove zaposlene uplaćuju, tako da će smanjenje broja zaposlenih u oblasti telekomunikacija značiti nove gubitke u budžetu.
2. Povezanost investicija i razvoja domaće IKT industrije – Investicije Telekoma su bile preko 13 milijardi u 2013.-toj godini, a obrtna sredstva 26 milijardi dinara. Sa ovim sredstvima može da se angažuje veliki broj firmi u Srbiji i podstakne otvaranje radnih mesta. Firme koje proizvode softver i hardver za Telekom, prodajom svojih proizvoda Telekomu dobijaju važne reference koje im pomažu da prodaju zatim te proizvode i drugim firmama u inostranstvu. I obrnuto, bez takvih referenci, domaćim firmama je teško da nađu kupce van zemlje. Na ovaj način Telekom može da podstiče razvoj IKT industrije u Srbiji, i pomogne značajnom smanjenju spoljno-trgovinskog deficita. Nažalost, Telekom Srbija nije maksimalno koristio ovu mogućnost i neretko tenderi Telekoma uključuju uslove, koji bezrazložno isključuju domaće proizvođače. Država bi trebalo da uvede regulativu koja bi onemogućila ovakvu praksu.
3. Srpska telekomunikaciona industrija (nekad i sad) – Domaća industrija je proizvodila gotovo sve tipove telekomunikacionih uređaja i softverskih rešenja, kao što su: digitalne telefonske centrale (DKTS), optički digitalni sistemi, VF i VVF/ UVF radio-uređaji, primopredajnici za digitalne radio-relejne veze, mobilni višenamenski TV sistemi, analogni TV predajnici i antenski multiplekseri, antenski sistemi, senzori… Istraživačko-razvojni instituti, proizvođači i podizvođači su tako pokazali da imaju kapacitete i mogućnosti da osvajaju nove tehnologije svake sledeće generacije, a elektrotehnički fakulteti su pokazali da mogu da obrazuju vrsne stručnjake i uključe se u naučno-istraživački rad. Ovakve potencijale Srbija treba da iskoristi upravo na razvoju telekomunikacione infrastrukture Telekoma i tako omogući da mladi stručnjaci ostaju u zemlji umesto što je napuštaju. I danas se kod nas razvijaju i proizvode optički digitalni sistemi za 2,5 Gbit/s i 10 Gbit/s, kao i namenski softverski definisani radio-sistemi i uređaji, sistemi za upravljanje i nadzor optičkih mreža, multi-senzorske mreže, neprekidna napajanja, senzori, itd.
4. Smanjenje razvoja i proizvodnje i degradacija obrazovanja u slučaju prodaje – Ukoliko se Telekom proda možemo očekivati i značajno smanjenje nivoa razvoja i proizvodnje u IKT oblasti. Sa gubitkom poluge razvoja kao što je Telekom, u Srbiji će nestajati mogućnosti da se steknu praktična iskustva, pa se samim tim može očekivati i degradacija kvaliteta obrazovanja, što će dalje umanjiti mogućnosti Srbije da privuče investicije u ovoj profitabilnoj oblasti. Prodajom Telekoma, funkcije praćenja novih tehnologija, planiranja i projektovanja telekomunikacionih mreža i izbora opreme se potpuno sele u inostranstvo. Time se smanjuje nivo znanja domaćih stručnjaka, a oni najbolji će odlaziti u inostranstvo, jer će nivo posla ovde biti vezan samo za tehničku podršku.
IV. ZAKONSKA VALIDNOST PRODAJE TELEKOMA
Po Ustavu i Zakonu o privatizaciji nije moguće prodavati dobra u opštoj upotrebi, a to je svakako infrastruktura Telekoma, te je prodaja Telekoma time nezakonita. Na osnovu prethodno izloženih argumenata jasno je da prodaja Telekoma nije u interesu građana Srbije, pa bi i promena regulative u cilju prodaje Telekoma bila nezakonita, jer je Vlada Srbije dužna da radi u interesu građana.
Prodaja Telekoma je takođe u suprotnosti i s Zakonom o elektronskim komunikacijama, jer ne obezbeđuje razvoj telekomunikacija i informaciono-komunikacionih tehnologija u Srbiji. Uz to, ona suštinski odudara od Strategije razvoja elektronskih komunikacija u Republici Srbiji od 2010. do 2020. godine i od Strategije povećanja učešća domaće industrije u razvoju telekomunikacija u Republici Srbiji, koje je donela Vlada Republike Srbije.
Naglasimo da su informaciono-komunikacione tehnologije jedan od prioriteta Strategije naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije 2010-2015.
Takođe, i prodaja manjinskog paketa akcija Telekoma uz većinska upravljačka prava stranog partnera nije u skladu s zakonima Republike Srbije, a u praktičnom smislu ne predstavlja manje štetno rešenje od prodaje većinskog paketa akcija Telekoma.
V. ZAKLjUČAK
Na osnovu izloženog zaključujemo da Telekom Srbija nikako ne treba da se proda iz sledećih razloga:
1. Telekom Srbija je od strateškog značaja za Republiku Srbiju
2. Ekonomske posledice prodaje Telekoma Srbija će biti izuzetno negativne za građane Srbije
3. Posledice prodaje Telekoma Srbije će negativno uticati na razvoj telekomunikacione industrije u Srbiji
4. Prodaja ili privatizacija Telekoma Srbije je nezakonita.
Stručna javnost Srbije je uverena da Telekom mora i može da odgovori izazovu koji se pred njim postavlja. Pri tome se ima u vidu:
– da je brz razvoj telekomunikacija i IKT veoma značajan za Republiku Srbiju,
– da je ispravno definisanje ciljeva razvoja elektronskih komunikacija od posebnog državnog interesa, pre svega zbog ekonomskog oporavka i rasta,
– da postoje veliki i dokazani potencijali elektrotehničkih fakulteta u zemlji (Beograd, Niš, Novi Sad, Čačak, Kosovska Mitrovica) da obrazuju i stvaraju nove vrsne kadrove u IKT industriji,
– da postoje dokazani potencijali naučno-istraživačkih i istraživačko-razvojnih instituta, inovacionih centara, domaćih proizvođača, dobavljača, kao i podizvođača izgradnje telekomunikacione infrastrukture, koji su zajedno omogućili da Telekom Srbija bude ono što danas jeste, jedna od tri najuspešnije srpske kompanije. Naši inženjeri i naučnici su garant daljeg razvoja telekomunikaciionih usluga i servisa koje bi pružao Telekom.
Akademija inženjerskih nauka Srbije je spremna kao kompetentno savetodavno telo da pomogne svojom stručnošću i znanjem Telekomu Srbija u kontinualnoj izgradnji i modernizaciji telekomunikacione infrastrukture i pripadajućih usluga. Akademija je takođe spremna da pruži usluge i Vladi Srbije u određivanju strateških pravaca razvoja informaciono komunikacione industrije, i donošenju adekvatnih odluka koje bi doprinele pozitivno ovom razvoju.
Predsednik AINS
prof. dr Branko Kovačević
redovni član
( Stavovi Akademije inženjerskih nauka Srbije o posledicama prodaje telekoma Akademija inženjerskih nauka Srbije )
sajt RTV Slovenije pozivajući se na Radio Slovenije ) javlja da bi po nezvaničnim podacima konkurenti za kupovinu Telekoma Srbije mogli biti i Deutsche Telekom, Telekom Slovenije, Mobile TeleSystems PJC, EBRD, Advent International, Apollo, Mid Europa Partners, CVC Capital Partners in Novator Partners. „Telekom Austrije“ i „Amerika movil“ nisu među osam kompanija koje su predale svoju ponudu za kupovinu većinskog dela „Telekoma Srbija“, konstatuje bečki list Prese pod naslovom Expansion: Telekom lässt die Finger von Serbien
„Telekom Austrije“ „Amerika movilu“ služi inače kao platforma za širenje u Evropi, pre svega na istok. „Amerika movil“ , jedna od četiri najveće telekomunikacione kompanije i jedna od najvećih korporacija na svetu je meksička telekomunikaciona kompanija na čijem je čelu Karlos Slim Elu, jedan od najbogatijih ljudi na svetu.
Među interesentima List prese pominje Deutschen Telekom, Telekom Slovenije, najvećeg ruskog mobilnog operatera MTS i red fondova (Advent, Apollo, Mid Europa Partners, CVC)
„Telekom Austrije“ već prisutan na tržištu Srbije sa trećim operaterom „Vip mobajl“,nameravao je da kupi srpski „Telekom“ u 2011. godini, međutim nije uspeo zbog cene – dok je kompanija ponudila 1,1 milijardi evra za 51 odsto, Beograd je zahtevao 1,4 milijardi evra, a sada se tvrdi da će se tražiti više.Pre dve godine bilo je reči o tome da austrijski teleoperater uđe u Srbija Broadband (SBB) deo najveće svetske mreže kablovske televiziji i broadband interneta, za šta je trebalo da plati i do milijardu evra. Prese piše da predstavnici austrijskog operatera procenjuju da im nova cena ne odgovara… List piše da premijer Srbije Vučić pod pritiskom Međunarodnog monetarnog fonda privatizacijom želi da rehabilituje budžet i da povrati poverenje investitora, dok zemlji preti četvrta recesiju od 2009. godine…
***
Poštovani poslaniče Narodne skupštine Republike Srbije,
Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) je ukazala na štetnost i neprihvatljivost prodaje Telekoma Srbije 25. februara 2015. i Stavovi Akademije su poslati Predsedniku Vlade i Vladi Republike Srbije, kao i resornim ministarstvima. Slične zaključke je donelo i najstarije Društvo za ETRAN (Elektroniku, Telekomunikacije, Računarstvo, Automatiku i Nuklearnu tehniku) na 59. Konferenciji na Srebrnom jezeru 8-11. juna 2015 (www.etran.rs).
Otvoreno pismo stručnjaka iz Srbije i 11 zemalja je takođe poslato Predsedniku Vlade i Vladi Republike Srbije, resornim ministarstvima i Predsedniku Republike krajem juna 2015. kojim su se naši vrhunski stručnjaci iz inostranstva pridružili prethodnim apelima javnosti da se Telekom ne prodaje. Pismo su za samo 10 dana u junu potpisali 24 akademika, 60 profesora univerziteta, 46 doktora nauka, 23 magistra i mastera, 57 inženjera, ekonomista, pravnika, advokata, novinara.
Pozivamo vas da kao direktni predstavnici naroda:
– proučite dostavljene stručne analize i stavove,
– postavite i otvorite pitanje negativnih posledica prodaje Telekoma u Skupštini i relevantnim skupštinskim odborima,
– utičete na Vladu, i rukovodioce vaših partija, da obustave sve aktivnosti vezane za prodaju Telekoma, i drugih infrastrukturnih preduzeća, jer bi prodaja infrastrukturnih preduzeća imala izuzetno negativne posledice po ekonomiju Srbije i njenu budućnost.
Prodaja Telekoma će omogućiti stranom kupcu da izvlači ogromna novčana sredstva iz Srbije što će dovesti do destabilizacije zemlje. Kako je prodaja Telekoma u suprotnosti sa više zakona, sprečavanje prodaje Telekoma je i Vaša obaveza.
Prilažemo Stavove Akademije inženjerskih nauka Srbije na http://www.ains.rs/stranica.php?id=23, i Otvoreno pismo stručnjaka, koji detaljno obrazlažu štetnost posledica prodaje Telekoma. Očekujemo vaše angažovanje u sprečavanju prodaje kroz skupštinske i druge aktivnosti.
Inicijativni odbor TELEKOM JE NAŠ
Prof. dr Jasmina Vujić
Đorđe Vukadinović
Prof. dr Jovan Dušanić
Slavoljub Kačarević
Bratislav Lazić
Branko Pavlović
Dr Predrag Petrović, nauč. sav.
Prof. dr Aleksandra Smiljanić i drugi)
( Inicijativni odbor za odbranu Telekoma: Pismo poslanicima Skupštine Srbije,
(NSPM), petak, 14. avgust 2015. )
Pored „Telekom Srbija“ a.d. Beograd kao matičnog privrednog društva, deo grupacije čine sledeća povezana pravna lica: Telekom Srpske a.d. Banja Luka (i/ili Mtel a.d. Banja Luka), mtel DOO Podgorica, Telus a.d. Beograd, FiberNet DOO Podgorica,TS:NET B.V. Amsterdam, HD-WIN d.o.o. Beograd (TV Arena Sport), DIMEDIA GROUP S.A. Ženeva i mts banka a.d. Beograd.
Učešće „Telekom Srbija“ a.d. Beograd u kapitalu povezanih pravnih lica:
• „Telekom Srpske“ a.d., Banja Luka 65%
• „m:tel“ d.o.o., Podgorica 51%
• „Telus“ a.d., Beograd 100%
• „FiberNet“ d.o.o., Podgorica 100%
• TS:NET BV, Amsterdam 100%
• HD-WIN d.o.o., Beograd 51%
• DIMEDIA GROUP S.A. Ženeva 50%
• mts banka a.d. Beograd.
Mtel A.D., BANJA LUKA
Telekomunikacije Republike Srpske a.d. ( Telekom Srpske a.d. Banja Luka i/ili Mtel a.d. Banja Luka), sa sedištem u Banja Luci, pravni je sledbenik JODP-a za telekomunikacije RS od novembra 2002. godine. Naime, u toku 2002. godine, na osnovu Zakona o privatizaciji u Republici Srpskoj i Odluke Vlade Republike Srpske, 20% državnog kapitala povezanog pravnog lica je privatizovano. Rešenjem Osnovnog suda u Banja Luci od 12. decembra 2002. godine upisana je promena imena u Telekomunikacije RS a.d., Banja Luka i statusna promena prodajom dela državnog kapitala. Dana 18. juna 2007. godine, kupovinom 65% državnog kapitala, Telekom Srbija a.d. Beograd zvanično postaje većinski vlasnik povezanog pravnog lica Telekom Srpske a.d. Banja Luka.
Mtel a.d. Banja Luka je 1. februara 2010. godine potpisao Ugovor o kupovini 49% udela u privrednom društvu Mtel d.o.o., Podgorica i zaključno sa martom iste godine je po tom osnovu uplatilo celokupan ugovoreni iznos.
Vlasnička struktura je sledeća:
Telekom Srbija a.d. Beograd 65%
Fond penziono-invalidskog osiguranja Republike Srpske 10%
ZIF Zepter fond, Banja Luka 5%
Fond za restituciju Republike Srpske 5%
Ostali akcionari 15%
Osnovna delatnost je pružanje telekomunikacionih usluga u oblasti fiksne i mobilne telefonije u domaćem i međunarodnom saobraćaju, Interneta, kao i multimedijalnih usluga. Privredno društvo je registrovano i za pružanje ostalih telekomunikacionih usluga, uključujući ostale fiksne telefonske usluge, prenos podataka, zakup linija, privatne vodove, usluge na celom mrežnom području, dodatne usluge u oblasti mobilne telefonije i dodatne usluge.
mtel DOO, PODGORICA
U konzorcijumu sa Ogalar B.V., Amsterdam, Matičnom privrednom društvu Telekom Srbija a.d. Beograd je u 2007. godini dodeljena posebna licenca za građenje, posedovanje i eksploatisanje mobilne javne telekomunikacione mreže i pružanje mobilnih javnih telekomunikacionih usluga, kao i licenca za pružanje javnih telekomunikacionih servisa putem fiksnog bežičnog pristupa (WiMax) u Crnoj Gori. U tom cilju, 4. aprila 2007. godine osnovano je novo pravno lice mtel DOO, u kome je Matično privredno društvo većinski osnivač sa 51% kapitala.
Dana 1. februara 2010. godine potpisan je Ugovor o prodaji manjinskog udela u povezanom pravnom licu između Ogalar B.V. i Telekom Srpske a.d., Banja Luka. Centralni registar Privrednog suda u Podgorici je 16. februara 2010. godine dostavio Potvrdu o promeni osnivača u kojoj je registrovana vlasnička transformacija u privrednom društvu mtel DOO, Podgorica.
Vlasnička struktura kapitala navedenog povezanog pravnog lica po osnovu dokapitalizacije je sledeća:
Telekom Srbija a.d. Beograd 51%
Mtel a.d. Banja Luka 49%.
Osnovna delatnost je pružanje telekomunikacionih usluga u oblasti mobilne i fiksne bežične telefonije, kao i Internet usluga.
TELUS A.D., BEOGRAD
Privredno društvo za održavanje i obezbeđivanje objekata, imovine i druge usluge Telus a.d., Beograd, osnovano je Odlukom o izdvajanju poslova higijene, redovnog održavanja poslovnog prostora i fizičkog obezbeđenja, koju je Upravni odbor Telekom Srbija a.d. Beograd doneo dana 31. marta 2005. godine.
Povezano pravno lice Telus a.d. je osnovano kao zatvoreno akcionarsko društvo i Telekom Srbija a.d. Beograd je jedini osnivač.
Osnovna delatnost je pružanje usluga održavanja i obezbeđivanja objekata i imovine, kao i druge povezane pomoćne usluge.
FiberNet DOO, PODGORICA
Dana 8. jula 2008. godine, Matično privredno društvo Telekom Srbija a.d. Beograd je sa Željeznicom Crne Gore zaključilo Ugovor o zajedničkom ulaganju za postavljanje, eksploataciju i održavanje optičkog i energetskog kabla duž pruge Bar-Vrbnica. Shodno tome, Upravni odbor Matičnog privrednog društva je dana 3. decembra 2008. godine doneo Odluku o osnivanju povezanog pravnog lica FiberNet d.o.o., Podgorica.
FiberNet je osnovan kao društvo sa ograničenom odgovornošću i Matično privredno društvo je jedini osnivač i vlasnik.
Osnovna delatnost je izgradnja, posedovanje, eksploatacija i održavanje transportne i telekomunikacione mreže, kao i pružanje telekomunikacionih servisa.
TS:NET B.V., AMSTERDAM
Dana 5. februara 2010. godine registrovano je povezano pravno lice TS:NET B.V. sa sedištem u Amsterdamu, Holandija, u kome je Matično privredno društvo Telekom Srbija a.d. Beograd jedini akcionar. Pomenuto povezano pravno lice je osnovano u formi zatvorenog akcionarskog društva sa ograničenom odgovornošću.
Osnovna delatnost je iznajmljivanje telekomunikacione opreme i obavljanje drugih pratećih delatnosti u cilju stvaranja uslova za izgradnju i eksploataciju međunarodne transportne mreže Matičnog privrednog društva.
HD-WIN d.o.o., BEOGRAD
Dana 13. jula 2011. godine, Upravni odbor Matičnog privrednog društva Telekom Srbija a.d. Beograd doneo je Odluku o pristupanju Društvu za telekomunikacije HD-WIN d.o.o., Beograd.
Dana 2. avgusta 2011. godine, Matično privredno društvo je izvršilo dokapitalizaciju navedenog društva i time steklo vlasništvo nad 51% kapitala povezanog pravnog lica, kao i upravljačka prava, tako da je nakon dokapitalizacije i promene jednog od manjinskih vlasnika koja je usledila 2014. godine, vlasnička struktura sledeća:
Telekom Srbija a.d. Beograd 51%
Goran Đaković 40%
Myd Sports SA, Ženeva, Švajcarska 9% .
HD-WIN d.o.o. se bavi kablovskim telekomunikacijama preko TV kanala „Arena Sport“ i nosilac je prava za emitovanje sportskih kanala na teritoriji Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Makedonije i Hrvatske.
DIMEDIA GROUP S.A., ŽENEVA
DIMEDIA GROUP S.A., Ženeva, Švajcarska bavi se aktivnostima u oblasti telekomunikacija i multimedije, uključujući prodaju i proizvodnju softvera, kao i ulaganje i učestvovanje u svim kompanijama, švajcarskim i inostranim, aktivnim u istoj oblasti.
Matično privredno društvo Telekom Srbija a.d. Beograd je, po osnovu zaključenog ugovora o prodaji akcija, marta 2014. godine steklo vlasništvo na 50% akcija kompanije DIMEDIA GROUP S.A., u cilju obezbeđivanja efikasnog pristupa potencijalnim tržištima radi povećanja broja korisnika najsavremenijih vrsta telekomunikacionih usluga.
mts banka a.d., BEOGRAD
mts banka a.d. Beograd (ranije Dunav banka a.d. Beograd) bavi se bankarskim poslovima – ostalim monetarnim posredovanjem.
Matično privredno društvo Telekom Srbija a.d. Beograd je, nakon sprovedenog postupka istovremenog smanjenja i povećanja osnovnog kapitala tadašnje Dunav banke od strane Skupštine navedene banke, na osnovu Ugovora o upisu, zaključenog decembra 2014. godine sa kompanijama Dunav osiguranje i Dunav RE i nakon izvršene uplate u postupku povećanja osnovnog kapitala, steklo vlasništvo nad 57,89% akcija mts banke. Na opisani način stvoreni su preduslovi za započinjanje pružanja usluga mobilnog bankarstva korisnicima telekomunikacionih usluga Telekom Srbija a.d. Beograd. Profil grupacije Telekom Srbija
Telekomunikacioni pokazatelji Srbije, 2012–2013.
| 2012 | 2013 | |
| Fiksna mreža | ||
| Broj iskorišćenih glavnih linija | 2 986 544 | 2 919 198 |
| Broj instaliranih priključaka | 3 866 321 | 4 299 042 |
| Pretplatnici fiksne telefonije | 2 841 578 | 2 782 885 |
| Procenat glavnih telefonskih linija u fiksnoj mreži priključenih na digitalne centrale | 99 | 99 |
| Procenat rezidencijalnih glavnih telefonskih linija | 90 | 90 |
| Broj javnih telefonskih govornica | 9 051 | 7 962 |
| Mobilna mreža | ||
| Pretplatnici mobilne telefonije, broj (postpejd + pripejd) | 9 137 890 | 9 198 717 |
| Pripejd pretplatnici mobilne telefonije, broj | 5 407 066 | 5 058 467 |
| Ukupan broj pretplatnika mobilne telefonije sa sporom i srednje brzom mrežom | 7 793 604 | 5 771 599 |
| Broj pretplatnika na IMT-2000 (3G) najbržu mrežu | 2 849 061 | 5 019 299 |
| Procenat pokrivenosti teritorije mobilnom mrežom | 90 | 91 |
| Procenat pokrivenosti stanovnika mobilnom mrežom | 99 | 99 |
| Internet | ||
| Broj internet pretplatnika | 1 364 822 | 1 475 670 |
| „Dial-up“ internet pretplatnici | 20 440 | 10 640 |
| Broj internet pretplatnika „širokog“ opsega (broadband) | 967 375 | 1 068 973 |
| Internet pretplatnici – modem (preko kablovske mreže) | 307 497 | 375 328 |
| Internet pretplatnici – DSL | 659 878 | 693 645 |
| Ostali internet pretplatnici „širokog“ opsega | 372 882 | 393 242 |
| Internet pretplatnici sa iznajmljenim linijama | 4 125 | 2 815 |
| Procena internet korisnika | 2 916 647 | 3 219 263 |
| PWLAN lokacije | 145 | 195 |
| Broj ISDN pretplatnika | 75 119 | 69 307 |
| Sa baznim ISDN pristupom | 72 808 | 67 097 |
| Sa primarnim ISDN pristupom | 2 311 | 2 210 |
| Širina opsega međunarodnog interneta, Mb/s | 334 000 | 432 000 |
Istorijat kompanije Telekom Srbija
| 1997. | U procesu strukturne i vlasničke transformacije PTT sistema Srbije, osnovana je kompanija „Telekom Srbija“ a.d. kao jednočlano akcionarsko društvo, a od juna iste godine u vlasništvu je tri akcionara: JP PTT saobraćaja „Srbija“, OTE Grčka i Telecom Italia (posredstvom Telecom Italia International). | |||
| 1998. | Počeli smo sa pružanjem usluga mobilne telefonije. | |||
| 2003. | PTT postaje vlasnik 80% udela, otkupom akcija od Telecom Italia. | |||
| 2006. | Uvodimo 3G tehnologije i pružanje usluga ADSL Interneta. | |||
| 2007. | Regionalno smo se proširili u BiH i Crnoj Gori. | |||
| 2008. | Sproveli smo reorganizaciju u skladu sa primenom koncepta konvergencije servisa | |||
| 2009. | Ostvarili smo rekordnu dobit od pokretanja multimedijalnih servisa (IPTV) | |||
| 2010. | U aprilu, „Telekom Srpske“ a.d. postaje vlasnik 49% udela u „m:tel“ d.o.o. Podgorica. | |||
| Vlada Republike Srbije, u septembru iste godine, stiče vlasništvo nad 80% akcija „Telekom Srbija“ a.d. | ||||
| „Telekom Srpske“ a.d. je postao tržišni lider u mobilnoj telefoniji u BiH | ||||
| 2011. | U avgustu smo postali vlasnici HD WIN (4 TV kanala Arena Sport), dok smo u decembru iste godine stekli vlasništvo nad 20% akcija osnovnog kapitala, koje su bile u vlasništvu O.T.E. | |||
| 2012. | Građani, zaposleni i bivši zaposleni Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“, saglasno odredbama Zakona o pravu na besplatne akcije i novčanu naknadu koju građani ostvaruju u postupku privatizacije („Službeni glasnik RS“, br. 123/2007 i 30/2010) i Odluke Vlade Republike Srbije o prenosu akcija bez naknade građanima – nosiocima prava, zaposlenima i bivšim zaposlenima Preduzeća za telekomunikacije „Telekom Srbija“ a.d. („Službeni glasnik RS“, br.41/2012), postali su vlasnici 21,89% akcija, izdatih bez nominalne vrednosti. |
(Izvor: Saobraćaj i telekomunikacije u Republici Srbiji, 2013. Bilten Republičkog zavoda za statistiku *594/2015 )
Akademija inženjerskih nauka Srbije (AINS) je naučna inženjerska institucija koja okuplja odabrane istaknute inženjere i naučnike iz oblasti inženjerskih nauka sa ciljem razvoja tehničkih nauka i njihove primene u privredi i stavljanje u funkciju rešavanja društvenih prioriteta i izazova.
Osnovni zadatak Akademije je da u okvirima inženjerske delatnosti podstiče i usmerava osnovna i tehnološka istraživanja, razvija inovativni duh i ostale oblike naučnog i stručnog stvaralaštva, da usmerava razvoj sistema obrazovanja inženjera i širenja znanja u svim inženjerskim oblastima.
Akademija inženjerskih nauka Srbije je osnovana 1998. godine u Beogradu, pod imenom Inženjerska akademija Jugoslavije a od oktobra 2006. godine nosi današnje ime.
Akademija inženjerskih nauka Srbije ima danas (2013. godina) 108 redovnih, 74 dopisna, 6 počasnih i 15 počasnih članova – savetnika, kao i 65 inostranih članova. Svi članovi Akademije su izabrani u članstvo po visokim naučnim i stručnim kriterijumima, tajnim glasanjem na izbornim sednicama Skupštine Akademije.
Akademija deluje preko Odeljenja koja su matična za osnovne grupe naučnih i inženjerskih oblasti.
Za pitanje multidisciplinarnog karaktera osnovaju se međuodeljenski odbori. U sklopu odeljenja se organizuju odeljenski odbori za važnije oblasti delovanja odeljenja.
Kao i 2010. godine, želimo ponovo da izrazimo svoju zabrinutost zbor odluke naše vlade da proda„Telekom Srbija“ koja, prema našim informacijama, ponovo nije bila propraćena neophodnom analizom i adekvatnim obrazloženjem. Nije jasno po kom osnovu naša vlast, posle svega što se dogodilo od 2001. godine, još uvek veruje da će dalje privatizacije doneti boljitak Srbiji, kada naša prethodna iskustva i iskustva drugih zemalja pokazuju suprotno. Prodaja, ili privatizacija „Telekom Srbija“ ili nekog njegovog dela, i generalno infrastrukture koju je gradila država, narodu Srbije će napraviti neprocenjivu i nenadoknadivu štetu. Prema podacima iz aprilskog istraživanja javnog mnjenja, slično misli i preko 65 odsto građana Srbije.
Članovi ove grupe su međunarodno afirmisani stručnjaci u oblastima informacionih tehnologija, komunikacija, elektronike, fizike, računarskih nauka, energetike, ekonomije i srodnih oblasti. U grupi su i profesori srpskih i inostranih univerziteta, stručnjaci koji rade u istraživačkim laboratorijama ili telekomunikacionim kompanijama u Srbiji i svetu, uključujući i Silicijumsku dolinu, od kojih su mnogi vlasnici patenata u oblastima telekomunikacija i razvojnih softverskih programa, autori udžbenika i knjiga, kao i vlasnici kompanija.
Naša grupa polazi sa stanovišta da se radi o veoma složenom pitanju, koje se mora sa svakog aspekta stručno razmotriti, a dugoročne posledice eventualne prodaje na razvoj ove važne oblasti se moraju detaljno analizirati. Infrastruktura „Telekom Srbija“ kao i druge (energetska, vodovodna, itd), građene su decenijama, a neke i više od sto godina. Vrednost ovakve infrastrukture je neprocenjiva, a javna preduzeća koja tom infrastrukturom upravljaju imaju prirodan monopol, jer je takva infrastruktura zahtevala velika ulaganja.
Na globalnom, ali regionalnom i državnom nivou, trenutno ne postoji atraktivniji segment za investiranje od oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija, a posebno u segmentu mobinih telekomunikacija i pripadajućih usluga. Smatramo da ne postoji investicija u privrednom, poljoprivrednom ili u samouslužnom sektoru, koja bi mogla da donese višu i bržu dobit od one koju donose investicije u usluge telekomunikacionih operatora. Upravo zbog toga, kao i zbog svoje infrastrukture i njene velike vrednosti, i Telekom Srbija lako može doći do kredita, i lako ih otplaćivati.
Podsećamo da je „Telekom Srbija“ krenuo u regionalnu ekspanziju 2006. da bi sledeće 2007, godine, kupovinom većinskog paketa Telekoma Republike Srpske i osnivanjem trećeg telekomunikacionog operatora m:tel u Crnoj Gori, 2010. godine, zaokružio tržište u znatnom delu nekadašnje Jugoslavije. Upravo ove dve akvizicije su dokaz da „Telekom Srbija“ sa svojim postojećim stručnim i kadrovskim potencijalom može da ostvaruje!zavidne poslovne rezultate. Primera radi, u slučaju m:tel-a Crna Gora stručnjaci Telekom Srbija su u rekordno kratkom roku uspeli da izgrade kompletnu mrežu mobilne telefonije, osposobe prodajne kanale i razrade marketinško prodajnu strategiju, što je omogućilo da m:tel na veoma zasićenom i konkurentnom telekomunikacionom tržištu Crne Gore u roku od samo 6 meseci osvoji 26% tržišnog učešća najznačajnije ulaganje „Telekom Srbija“ posle prethodno pomenutih regionalnih investicija je kupovina većinskog dela (51%) kompanije HD WIN (Arena sport), čime ulazi u oblast proizvodnje multimedijalnog sadržaja. Ova kompanija je vlasnik prava i emitovanje sportskih kanala na teritoriji Republike Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Hrvatske. Konačno, u januaru 2012. godine, „Telekom Srbija“ otkupljuje 20% deonica manjinskog paketa OTE-a, nakon čega država Srbija postaje stoprocentni vlasnik Telekom Srbija.
Čak i ako strana kompanija kupi Telekom Srbija po realnoj ceni ona može kroz „Telekom Srbija“da izvlači ogromna sredstva iz Srbije.„Telekom Srbija“ je i dalje najprofitabilnije preduzeće u vlasništvu države, i trenutno ima neto dobit od 140 miliona evra, pri čemu je ove godine 190 miliona evra iskorišćeno za otplatu kredita za kupovinu 20% deonica od grčke firme OTE i reprogram starih dugova. Kada se za dve godine otplati ovaj kredit, realno je očekivati da će profit značajno skočiti, na preko 550 miliona evra, jer su prihodi „Telekom Srbija“ stabilni. Drugim rečima, za 4 do 6 godina, „Telekom Srbija“ će zaraditi onoliko
koliko bi se sada – i to u najpovoljnijim projekcijama – za njega mog’o dobiti od stranih kupaca, a u isto vreme Telekom Srbija bi ostao u rukama države kao najprofitabilnije preduzeće.
Mora se takođe naglasiti da su realistični prihodi „Telekom Srbija“ moguće smanjeni lošim upravljanjem partokratskih struktura, kao i raznim manipulacijama, gde se infrastruktura „Telekom Srbija“ nelegalno koristi na štetu ovog preduzeća. Godinama se pokreće pitanje taksovane „kanalizacije“ i naplate potraživanja od firmi koje nelegalno koriste tu infrastrukturu.
Činjenica je da su u mnogim zemljama prodati značajni delovi telekomunikacionih operatora, kao i druga preduzeće od opšteg interesa. Ali upravo u takvim odlukama vlada ovih zemalja treba tražiti uzroke globalne krize i sve dramatičnijih razlika u imovini i prihodima malobrojnih bogatih i mnogobrojnih siromašnih. Naime, veliki i sigurni profiti koje ostvaruju telekomunikacioni operatori pospe privatizacije odlaze u investicione fondove, čiji su menadžeri i dominantni vlasnici iz redova 1% najbogatijih.
Takođe treba naglasiti da su velike i bogate države generalno zadržale značajne procente svojih operatora (Norveška, Nemačka, Britanija, Francuska, Švedska…) koji uključuju i veliki broj otkupljenih operatora manjih, siromašnih zemalja, te još uvek mogu da kontrolišu svoju telekomunikacionu infrastrukturu i prihode koju donose. Bogate države verovatno nisu izgubile prihode od svojih operatora iako su prodale dobar deo svojih akcija, jer su ukupni prihodi povećani kupovinom drugih operatora.
S obzirom na to da je srednja godišnja bruto plata u Srbiji oko 5500 evra, možemo da kažemo da bi godišnje strani kupac iz Srbije izvlačio bar 60000 godišnjih srpskih plata. Konkretno, ovo znači da bi vlada Srbije prodajom Telekom Srbija ukinula bar 60000 radnih mesta ne računajući otpuštanja u „Telekom Srbija“.
Kao stručnjaci upoznati sa situacijom u oblasti telekomunikacija ne samo u Srbiji nego i svetu, naročito smo zabrinuti za budućnost informaciono-komunikacione (IKT) industrije i istraživačkog razvoja, kao i obrazovanja budućih generacija u ovoj oblasti. Budućnost elektrotehničkih i elektronskih fakulteta u Srbiji i Republici Srpskoj bi bila dovedena u pitanje prodajom „Telekom Srbija“. Ovi fakulteti su priznati i poznati svuda u svetu, uključujući i SAD, koje predstavljaju jednu od najrazvijenijih visokotehnopoških zemalja.
Naime, ako se proda „Telekom Srbija“ verovatnoća da tržište telekomunikacija bude monopolizovano ili kartelizovano nije mala, a novi strani vlasnik će najverovatnije otpustiti veliki broj radnika radi postizanja što većeg profita, za šta postoje primeri u susednim zemljama. Imajući u vidu da su zainteresovani kupci uglavnom operatori pod kontrolom vlada drugih zemalja, može se očekivati da bi Telekom Srbija ako bude prodat, bio preusmeren na dobavljače iz zemlje operatora kupca, kao što je praksa kod drugih operatora sa sličnom vlasničkom strukturom. Na taj način će dugoročno biti ugrožena srpska IKT industrija i strateška sposobnost Srbije da ima nezavisnu proizvodnju i razvoj u IKT oblasti.
Zato pitamo kako vlada planira da obezbedi budući strategijski razvoj telekomunikacija i telekomunikacione industrije, pošto otuđi telekomunikacionu infrastrukturu – nacionalni resurs od neprocenjive vrednosti, i telekomunikaciono tržište koje obuhvata gotovo sve građane Srbije, preduzeća, državnu upravu, vojsku, policiju, i ostale institucije od javnog značaja. Prodajom „Telekom Srbija“ će se značajno smanjivati obim domaće telekomunikacione industrije, a i mogućnost da se mladi zaposle u zemlji. Time će se smanjivati zainteresovanost studenata za elektrotehnički i druge tehničke fakultete, koji su do sada pružali najkvalitetniju nastavu i obuku u Srbiji i u Republici Srpskoj. Takođe, bez praktičnih iskustava i aktivnog učestvovanja u razvoju, profesori na elektrotehničkim fakultetima neće moći više da obezbede kvalitetnu nastavu i obuku stručnjaka u ovoj oblasti na nivou na kojem je postojala do sada.
Iako se u ovom trenutku ne može predvideti pravna forma nameravane prodaje, upozoravamo da je Ustavom Republike Srbije jasno određeno da su dobra od opšteg interesa u državnoj svojini i da se samo pojedina prava na dobrima u opštoj
upotrebi mogu otuđiti privatnim licima. Svaki budući kupac Telekom Srbija treba da zna će sudovi poništiti prodaju koja je suprotna Ustavu i zakonu. Takođe, prodaja tako značajne kompanije kakva je „Telekom Srbija“ ugrožava trajne interese Republike Srbije na teritoriji njene južne pokrajine Kosovo i Metohija, s obzirom na brojnu infrastrukturu, frekvencijski opseg i druga legitimna prava države na teritoriji pod privremenom upravom UN.
Zbog svega navedenog apelujemo na vladu da odgovorno preispita svoju nameru da proda „Telekom Srbija“ analizirajući iskustva drugih zemalja i sve moguće posledice po privredu, ekonomiju, obrazovanje i razvoj Srbije, i da obustavi proces prodaje Telekom Srbija“
Ukoliko postoje problemi u efikasnoj organizaciji „Telekom Srbija“ članovi ove grupe i ostale kolege stoje na raspolaganju da pomognu stručnim savetima i svojim međunarodnim iskustvom.
POTPISNICI:
AKADEMICI (23):
1. PROF. DR JASMINA VUJIĆ, redovni profesor, Department of Nuclear Engineering, University of California at Berkeley, Berkeley, SA USA. Inostrani član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Inosrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (DNURSj. Berkeley, SA, USA
2. PROF. DR BPAHKO KOVAČEVIĆ, redovni profesori dekan Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu. Predsednik Akademije inženjerskih nauka Srbije (DINS) bivši Rektor Beogradskog univerziteta. Beograd Srbija
3. DR PREDRAG PETROVIĆ, naučni savetnik, Institut IRITEL, Beograd Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (DINS). Beograd Srbija
4. PROF. DR ZOJA POPOVIĆ, Distinguished Professor, Hudson Moore Jr. Endowed Chair, Dept. of Electrial, Computer and Energu Engineering University of Colorado, Boulder, CO, USA. Inostrani član Srpske akademije nauka i umegaosti (SANU). Boulder, SO, USA
5. PROF. DR MILOŠ D. ERCEGOVAC, redovni profesor, Computer Science Department, Nengu Samuell School of Engineering and Applied Science, University of California at Los Angeles, CA, USA. Inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU).
6. PROF. DR DEJAN POPOVIĆ, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU). Beograd, Srbija
7. PROF. DR ALEKSANDAR SEDMAK, dipl. inž. mašinstva, redovni profesor Mašinskog faulteta Univerziteta u Beogradu, bivši pomoćnik ministra u Vladi Republike Srbije zadužen za tehnološki razvoj i inovacionu delatnost u Ministarstvu za nauku i zaštatu životne sredine. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd Srbija
8. PROF. DR GORDANA VUNjAK-NOVAKOVIĆ, Mikati Foundation Professor of Biomedical Engineering Professor of Medical Sciences (in Medicine), Director, Laboratory for Stem Cells and Tissue Engineering, Columbia University, New York, NY, USA Member of USA National Academy of Engineering, National Academy of Medicine, inostrani član Srpske akademije nauka i umetnosgi (SANU). Član (iz Srbije) Academia Europea.
9. DR MILOJBUB SMIMNIĆ, Institut za hemiju, tehnologiju i metalurju. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd Srbija
10. PROF. DR BRATISLAV MILOVANOVIĆ, Singidunum univerzitet. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), Beograd Srbija
11. PROF.DR MARIJA S.TODOROVIĆ, ASHRAE Fellow, REHVA Fellow, Member of world Academy of Art and Science, visiting professor of Southeast University, School of Energu and Environment, China. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), Beograd, Srbija
12. PROF. DR GRADIMIR V. MILOVANOVIĆ, Matematički institut SANU, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosta (SANU) i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Beograd Srbija
13. MAGISTAR DRAGOLjUB ANTIĆ, magistar elektrotehničkih nauka, dipl. inž. elektrotehnike, redovni član Petrovske akademije nauka i umetnosti (PANI), Beograd Srbija
14. PROF. DR MIROSLAV BENISEK, redovni profesor, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (SANU). Beograd, Srbija
15. PROF. DR BORISAV STOJKOV, Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS).
16. PROF. DR VASKRSIJA JANjIĆ, redovni profesor i naučni savetnik, redoeni član i potpredsednik Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske (ANURS), Banja Luka, Republika Srpska
17. PROF. DR GORAN JANKES, profesor Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), Beograd Srbija
18. PROF. DR SLOBODAN REMETIĆ, redovni profesor Univerziteta u Nišu u penziji, redovni član i član Predsjedništva Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske ANURS).
19. PROF. DR BRANKO LETIĆ, profesor emeritus Univerziteta u Istočnom Sarajevu i dopisni član Akademije nauka i umjetnosta Republike Srpske (ANURS), Istočno Sarajevo, Republika Srpska
20. PROF. DR KOSTA ČAVOŠKI, profesor Pravnog fakulteta Univerzitetau Beogradu u penziji, dopisni član Srpske akademije nauka i umEtnosta (SANU), Beograd Srbija
21. PROF. DR MIRKO VUJOŠEVIĆ, fakultet organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu. Redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), Beograd Srbija
22. PROF. DR BRANKO DOKIĆ, dekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luki, bivši ministar za saobraćaj i veze u Vladi Republike Srpske, i za komunikacije i transporg u Savjetu ministara Bosne i Hercegovine. Inosgrani član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS). Banja Luka, Republika Srpska
23. PROF. DR SLOBODAN KRČEVINAC, redovni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu u penziji. Trenutno je u radnom odnosu sa Ekonomskim institutom u Beogradu. Dopisni član Akademije inženjerskih nauka Srbije (AINS), Beograd, Srbija
PROFESORI UNVERZITETA
koji nisu akademici (61):
24. PROF. DRJOZO DUJMOVIĆ, redovni profesor Elektrotehničkog fakulgeta u Beograduu penziji, San Franasco, SA USA
25. PROF. DR ALEKSANDRA SMILJANIĆ, redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, bivša Ministarka za telekomunikacije i informaciono društvo, Beograd Srbija
26. PROF. DR DRAGAN MAKSIMOVIĆ, ESEE Department, University of Colorado, Boulder, CO. USA
27. PROF. DR VLADIMIR M. STOJANOVIĆ, vanredni profesor, Department of Electrical Engineering and Computer Saence, University of California at Berkeley, Berkeley, CA USA.
28. PROF. DR VLAJKO KOCIĆ, redovni profesor, Department of Mathematics, Xavier University of Louisiana, New Orleans, LA USA
29. PROF. DR SRBIJANKA TURAJLIĆ, profesor Elektrotehničkog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji, Beograd Srbija
30. PROF. DR JERNEJ POLAJNAR, Associate Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada
31. PROF. DR MILORAD JEREMIĆ, profesor fizičkog fakulteta za fizičku hemiju u penziji, Beograd, Srbija
32. PROF. DR ZORICA V. ĐORĐEVIĆ, Ph.D, UMASS, Boston, NA USA
33. PROF. DR MILICA BAKIĆ-NAUDEN, University of Pittsburgh, Pittsburgh, PA USA
34. PROF. DR LJUBISA ADAMOVIĆ, dekan međunarodih poslediplomskih studija Evropskog centra za mir i razvoj (ECPD), Univerziteta za mir UN
35. PROF. DR PETAR KOČOVIĆ, dipl. inž. mašinstva, zastupnik konsultantske Kompnanije“Gartner“ Beograd, Srbija
36. PROF. DR SVETLANA AVRAMOV-ZAMUROVIĆ, Ph.D, Professor of Systems Engineering, US Naval Academy, USA
37. PROF. DR JELICA PROTIĆ, vanredni profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd Srbija
38. PROF. DR DUŠAN STIPANOVIĆ, Ph.D. in Electrical Engineering Associated Professor in Industrial and Enterprise Systems Engineering, University of lllinois, Urbana-Champaign, IL, USA
39. PROF. DR LJILJANA TRAJKOVIĆ, redovni profesor, School of Engineering Sdences, Simon Fraser University,Vancouver, BC, Canada
40. PROF. DR OLIVERA STANOJLOVIĆ, MD, PhD, Institute of Medical Physiology Richard Buriar; Faculty of Medicine, University of Belgrade, Belgrade, Serbia
41. PROF. DR JASMINKA NINKOVIC, Assoaate Professor, Economics Department, History and Social Sciences Division, Oxford College of Emoru University, GA USA
42. PROF. DR HELENA LONČAR-STEVANOVIĆ, Institut za fiziologiju Medicpnskog fakulteta, Univerzitet u Beogradu, Beograd Srbija
43. PROF. DR DRAGAN RADENOVIĆ, vajar i predsednik Kulturnog kluba udruženja SRPSKI KRIVAK
44. PROF. DR VLADANA LIKAR SMILJANIĆ, profesor Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji. Direktor Računarskog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu u penziji, Beograd Srbija
45 PROF. DRJOVAN FILIPOVIĆ, Ph.D. ME i Ph.D.RA redovni profesor FON-a, Univerzitet u Beogradu, Beograd Srbija
46. PROF. MICHAEL PRAVICA, Ph.D, Associate Professor of Physics, Department of Physics& Astronomy, University of Nevada, Las Vegas, NV, USA
47 DOC.DR CTOJAH ŠTUKA, Istočno Sarajevo, Republika Srpska
48 PROF. DR MILOŠ DOROSLOVAČKI, vanredni profesor, Odsek za elektrotehniku i računarsku tehniku,Univerzitet Džordža Vašingtona. Washington, D.C., USA
49 PROF. DR DRAGOLjUB J. KEČKIĆ, vanredni profesor Univerziet u Beogradu – Matematički fakultet, Beograd Srbija
59 PROF. DR ALEKSANDAR LIPKOVSKI, redovni profesor, Univerzitetu Beogradu – Matematički fakultet, Beograd Srbija
51. PROF. DR MILOŠ POPOVIĆ, Assistant Professor, Department of Electrical, Computer and Energu Engineering University of Colorado, Boulder, CO, USA
52 DOCENT DR BRANISLAV PRVULOVIĆ, Univerzitet u Beogradu- Matematički fakultet, Beograd, Srbija
53 PROF, DR SINIŠA RANĐIĆ, Fakultet tehničkih nauka, Čačak, Srbija
54 PROF. DR BLAGOJE BABIĆ,profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji
55 PROF. DR MLAĐEN KOVAČEVIĆ, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Beograd Srbija
56. PROF. DR VLADIMIR GREČIĆ, profesor Ekonomskog fakulteta Beogradskog univerziteta u penziji. Beograd Srbija
57 PROF. DR ĐORTjE BEK-UZAROV, profesor uiverziteta u penziji, Beograd Srbija
58 PROF. DR DANKO JOCIĆ, redovni profesor Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
59 DOCENT DR MILICA RANČIĆ,profesf Šumarskog fakultetaUniverziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
60. PROF. DR DRAGANA MITROVIĆ, redovni profesor fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, direktorka Centra za azijske studije, član Odbora za ekonomske nauke SANU. Beograd, Srbija
61. PROF. DR JOVAN B. DUŠANIĆ, šef Katedre za ekonomiju, Beogradska poslovna škola, profesor na Ekonomskim fakultetima u Beogradu, Banja Luci i Srpskom Sarajevu. Beograd, Srbija.
62 PROF, DR BLAGOJE S. BABIĆ, profesor ekonomije, Beograd Srbija
63 PROF.DR IVAN DOJČINOVIĆ, Fizički fakultet Univerziteta u Beogradu, prodekan, predsednik Društva fizičara Srbije, Beograd Srbija
64 PROF. DR. BRATISLAV OBRADOVIĆ, vanredni profesor fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd Srbija
65. PROF. DR ALEKSANDARJOVOVIĆ, profesor, Mašinski fakultet Beogradskog univerziteta, Beograd Srbija
66 DOC. DR RADIVOJE ĐURIĆ, profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
67 PROF, DR DUŠAN VUČIĆEVIĆ, M.D. J.D., Professor Emeritus, Rush University. Advokat u aktivnoj praksi u državi Ilinois Chicago, lllinois, USA
68 DOC. DR BRANKO DRLjAČA, Univerzitet u Prištini, Kragujevac Srbija
69 PROF. DR MILKA DREZGIĆ, Beograd Srbija
70. PROF. DR SLOBODAN ANTONIĆ, profesor Filosofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd Srbija
71 PROF. DR DEJAN RAKOVIĆ, redovni profesor Eelektrotehničkog fakuletata Univerziteta u Beogradu, Beograd Srbija
72 DOC. DR ZORAN ČVOROVIĆ, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac, Srbija
73 PROF. DR VIŠESLAV HADžI-TANOVIĆ, predsednik Udruženja „Privatni lekari Srbije“ Beograd, Srbija
74 PROF. DR MILORAD KURAICA, redovni profesor Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd Srbija
75. PROF. DR MILORAD BOŽIĆ, redovni profesor Univerziteta u Banjoj Luci, dekan Elektrotehničkog fakulteta u Banjoj Luci za period 2002-2008. godine, Banja Luka, Republika Srpska
76 PROF. DR BRANKO BLANUŠA, prodekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luki, Banja Luka, Republika Srpska
77 PROF. DR ZORAN ĐURIĆ, prodekan Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Banjoj Luki, Banja Luka, Republika Srpska
78 PROF. DR MOMIR ĆELIĆ, profesor Elektrotehničkog fakužeta Univerziteta u Banjoj Luki, Banja Luka, Republika Srpska
79. DOCENT DR JOVANA GOJANOVIĆ, Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd Srbija
80. DOCENT DR ĐORĐE ČANTRAK, dipl.inž.maš., Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
81. PROF. DR SLOBODAN ĆUK, a full-time Professor of Electrical Engineering at the California Institute of Technology until Jaanuaru 1, 2000. In 1979, Dr. Ćuk founded TESLAco. Irvine, CA. USA
82. PROF.DR. MIROSLAV TRAJANOVIĆ, Mašinski fakultet Univerziteta u Nišu, Niš,Srbija
83. PROF.DR NENAD P. CAKIĆ, redovi profesor Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
84 PROF. DR MILAN MERKLE, redovni profesor Elektrotehničkig fakulteta Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
DOKTORI NAUKA
koji nisu profesori univerziteta i akademici i48i:
85. DR DESANKA POLAJNAR, dipl. ing. EE, Adjunct Professor, Department of Computer Science, University of Northern British Columbia, BC, Canada
86. DR SVETISLAV ĐURIĆ, Ph.D. EE, San Ramon, CA, USA
87 DR MIRJANA PETROVIĆ, Ph.D. EE, San Diego, CA USA
88. DR RADE PETROVIĆ, Ph.D. EE, San Diego, CA. USA
89. DR ĐORĐE TOMAŠEVIĆ, Ph.D, specialist scientist, South African Nuclear Energu Corporation (NECSA), Pretoria, South Africa
90. DR RUŽICA NIKOLIĆ, naučni savetnik u penziji, Beograd Srbija
91. DR MILOŠ JORGOVANOVIĆ, Ph.D. EECS, Systems Architect, Amazon Labl26, Silicon Valley, CA, USA
92. DR. ENG. MIOMIR B. ĐORĐEVIĆ, menadžer istraživačkih projekata u penziji, ITW Inc, Center for Innovations, Wheeling lllinois, USA
93. DR ZORAN ĐORĐEVIĆ, ph.D„NTTDATA Inc. Boston, MA, USA
94. DR SONjA KOTLICA, Ph.D, J.D, Washington D.C., USA
95. DR VOJIN JOKSIMOVIĆ, Ph,D, NE, Consultant, Escondido, CA, USA
96. DR BOJANA PAHKOB PETROVIĆ, saradnik u nastavi, Institut za medicinsku fiziologiju, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd Srbija
97. DR LAZAR SUPIĆ, Ph,D, MSEE, Dipllng. EE, Postdoctoral Fellow, Department of Nudear Engineering & Radiological Sdences, University of Michigan, Ann Arbor, Ml, USA
98. DR VLADIMIR MILOSAVLjEVIĆ, Ph.D. in EE, Postdoctoral Fellow, Department of Electrical Engineering and Computer Science, University of California at Berkeley, Berkeley, CA, USA
99. DR ZORAN STARČEVIĆ,Zlatibor, Srbija
100. DR RADOJKA SMITH, Dr. Sa, Carlsbad, CA, USA
101. DR ZORKA VUKMIROVIĆ, naučni savetnik u penziji, Beograd Srbija
102. DR RADMILO BOŽINOVIĆ, Ph.D, San Jose, SA, USA
103. DR DRAGO INĐIĆ, Ph.D. London Business School, Partner, Sunningdale Capital, London, UK
104. DR JELENA GOđEVAC, Ženeva, Švajcarska
105. DR DUŠAN ĆOSO, Ph.D. Mechanical Engineering San Franasco, CA USA
106. DR, ZORAN POPOVIĆ, Ph.D.M. EnG Dipl. lng. ResearCH Fellow Hegoh Corporation (u penziji)
107. DR ZORICA MILANOVIĆ, dipl. inž saobraćaja, profesor strukovnih studija, Viša železnička škola strukovnih studija, Beograd Srbija
108. DR TAMARA POLAJNER, Research Assodate, Computer Laboratory, University of Cambridge, UK
109. DR BOGDAN KOSANOVIĆ, Ph.D. EE, Manager,Texas Instruments, Inc, Bethesda, Maryland, USA
110. DR JASMINA PAVLIN, Manager, Intel Co, Santa Clara, USA
111. DR IGOR PAVLIN, Director of Data Architecture, Santa Clara, USA
112 DR NIKOLA MILIVOJEVIĆ, VP of Engineering at Bright Energu, Boulder, CO, USA
113. DR MIŠA ĐURKOVIĆ, viši naučni saradnik, Institut za evropske studije, Beotrad Srbija
114. DR BRANISLAV RADAK, Ph.D. University of Maryland, Director at Citigroup, New York, USA,
115. DR DIMITAR ALTIPARMAKOV, reaktorski fizičar u penziji, Canada
116. DR IRA KONVALINKA, Ph.D. EE, Founder and Chief Consultant at DSP Omnia lnc,Toronto, ON, Canada
117. DR JELENA KOVAČEVIĆ DOJČINOVIĆ, Astronomska opservatorija, Beograd Srbija
118. DR IVAN RADOVIĆ, viši naučni saradnik, Institut za nuklearne nauke „Vinča“ Beograd, Srbija
119. DR RADOVAN D. ILIĆ, Institut za nuklearne nauke „Vinča“ Laboratorija za fiziku, Beograd Srbija
120. DR TANjA MAKSIN, Institut za nuklearne nauke „Vinča“ Beograd Srbija
121. DR MILOŠ HADžIDREZGIĆ, Beograd Srbija
122 DR SNEŽANA SPASIĆ, Ph.D, Senior Research Associate (Associate Research Professor) Insgatut za hemiju, tehnologiju, i metalurgiju – Centar za hemiju, Laboratorija za biotehnologiju, Fakultet za hemiju, Beograd Srbija
123. DR SRĐAN MILETIĆ, dipl. biohemičar, naučni saradnik, Inaitut za hemiju, tehnologiju i metalurgiju (IŠ), Beograd Srbija
124. DR DUŠANKA STOJANOVIĆ, viši naučni saradnik, Institut za fiziku, Beograd Srbija
125. DRJOVICA RIZNIĆ,Technical Specialist, Ottawa, Ontario, Canada
126. DR SLOBODAN JANKOVIĆ, naučni saradnik, Institut za međunarodnu politiku i privredu, Beograd Srbija
127. DR SVETISLAV MARIĆ, Qualcomm, Inc, San Diego, CA, USA
128. DR MILOŠ DREZGIĆ, Beikeley, CA, USA
129. DR PETAR VUCA, Kikinda, Srbija
130. DR SVETLANA MARIĆ, San Diego, SA, USA
MAGISTRI-MASTERI (23):
131 MAGISTAR KATARINA DUJMOVIĆ, MSEE, Dipl. Ing. EE, San Francisco, SD USA
132. BRANISLAV JOVANOVIĆ, MSEE, Sensing Design Engineer, Apple, Inc, Cupertino, CA USA
131. MARIJA PAVLOVIĆ, MS, dipl. inž tehnologiJe, Google, Silicon Valley, CA USA
134. JOBAH MARJANOVIĆ, MSEE, CEO,Tier One Analytics, lnc„ Reston,Virginia, US
135. MAGISTAR SRBOLjUB STANKOVIĆ, magistar elektrotehničkih nauka, Institut za nuklearne nauke „VINČA“ Beograd Srbija
136. MAGISTAR ZORAN VIDANOVIĆ, MScEE, MVA, Akamai, Boston, MA USA
137. MAGISTAR NIKOLA DOKMANOVIĆ, dipl. inž, preduzetnik, Srbija
138. MAGISTAR ŽAKLINA KOČOVIĆ, ekonomista, direktor MONG doo, Beograd Srbija
139. MAGISTAR BOŠKO TELENTA, M.Sci, Dipl Ing. EE, ARCADIS CANADA IncToronto, Ontario, Canada
140. MAGISTAR DRAGAN SRETENOVIĆ, Principal Software Architect, Oki Data Americas, NJ. USA
141. MILAN PAHKOB, MSc, Appointed actuary at Merkur osiguranje Beograd, Srbija
142. MAGISTAR LjUBICA PEČARSKI BUBA, akademski slikar, Srbija
143. JADRANKA RIZONIKO-POPOVIC, M.Eng Dipl, ing, P.Eng.Technical Training Officer, Atomic Energu of Canada Limited (u penziji), Canada
144. MAGISTAR JELENA SENIĆ, MSc. EE, Research Assodate, National Institute of Standards and Technology, Boulder, CO, USA
145 MILOVAN BLAGOJEVIĆ, doctorant a MSEP Paris/Digital VLSI Design, master i dipl. inž. elektrotehničkih nauka. Grenoble, France
146. DAJANA DANILOVIĆ, doctorante a MSEP Paris/RF Design, master i dipl. inž. elektrotehničkih nauka, Grenoble, France
147. NEVENKA GRUBOR, MSEE, dipl. ing, Irvine, CA, USA
148. MARIJA DREZGIĆ, M.S, Berkeley, CA, USA
149. MAGISTAR RADOJKA CICMIL-REMETIĆ, srednjoškolski profesor u penziji, Beograd, Srbija
150. SELENA BAKIĆ, dipl. inž mašinstva – master, student doktorskih sudija, istraživač pripravnik, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu, Beograd, Srbija
151. RADOŠ PETROVIĆ, dipl. građevinski inženjer – master, odgovorni projektant, Zemun, Srbija
152. SMILjANA KOTUR, dipl, građevinski inženjer – master, doktorant, asistent, Fakultet za graditeljski menadžment, Univerzitet Union Nikola Tesla, Beograd Srbija
153. MILKA JAKOVLjEVIĆ, dil. inž. elektrotehnike-master, istraživač saradnik, Institut za fiziku, Beograd Srbija
INŽENjERI, PRAVNICI, EKONOMISTI, NOVINARI (57):
154. LjUBOMIR SAMARDžIĆ, Senior Softmare Engineer, NVIDIA, CA, USA
155. BRANIMIR BAJIĆ, Svetska banka,Washington, D.C, USA
156. NENAD VUJIĆ, Dipl, Ing Jele communiations, Berkeley, CA, USA
157. MIROSLAV RISTIĆ, Software Engineer, San Jose, CA USA
158. BOJANA MILORADOVIC, Director of Analytics, Big data, Dipl.Ing. elektrotehnike, Berkeley, CA. USA
159. MINČE KRSTIĆ, Dipl Ing. EE, bivši direktor fabrike telefonskih kablova i računara „Novkabel“ Novi Sad i šef sektora za investicije, razvoj i projektovanje preduzeća PTT saobraćaja, Osijek, Hrvatska, Mountain View, SA, USA
160. ILIJA RISTIĆ, dipl. mat, softver inženjer, Direkcija za IT podršku i ICT servise, Telekom Srbija, Beograd Srbija
161. DRAGANA CULjKOBIĆ, Optoelectronics Engineer, Comell Untversity and Stanford University alum, Silicon Valley, USA
162. SUZANA POPOVIĆ, RN.BSN, U.S. Department of Vetterans Affair, Palo Alto, CA, USA
163. LUKA ĐORĐEVIĆ, B.A Applled Mathematio, Berkeley, CA, USA
164. NIKOLA ŽIVKOVIĆ, publicista i novinar, Berlin-Beograd
165. SLAVICA BERIĆ, novinar lista Politika, Beograd Srbija
166. CTAHKO STOJILjKOVIĆ, novinar i publicista, Beograd Srbija
167. MIRJANA PANTIĆ, dipl. inž. elektrotehnike Telekom Srbija, Beograd Srbija
168. RANKO ĐUKIĆ, dipl. inž. elektrotehnike, Telekom Srbija, Beograd, Srbija
169. ARCH. BRAHKO NOVAKOVlĆ New York, Ny, USA
170. RADOJE ĐUKIĆ, dipl. inž. aerokošotehnike, Beograd Srbija
171. ĐORĐE JOVANOVIĆ, World Bank, ret, Bethesda, MD, USA
172. MIROSLAVA JOVANOVIĆ, RAS International, Washington, DC, USA
173. ANNA JEKICH PULLINGER, Walnut Creek, CA, USA
174. MOMIR ĐOKOVIĆ, profesor filosofije i prevodilac sa nemačkog, Beograd Srbija
175. VESNA ARSENIĆ, novinar Politike u penziji, Beograd Srbija
176. ŽIVORAD LAZIĆ, predsednik UO udruženja SRPSKI KRIVAK, Beograd Srbija
177. DRAGOLjUB SELAKOVIĆ, diplomirani ekonomista, Novi Sad Srbija
178. BRANISLAV GEČIĆ, dipl.ecc. Beograd Srbija
179. NADA MAKSIMOVIĆ, računovođa, Beograd, Srbija
180. MARKO DUČIĆ, Silicon Valley, SA USA
181. ZLATA GORNIK JOVANOVIĆ, Senior Systems Analyst, Fannie Mae, Washington, DC, USA
182. ALEKSANDAR SIMONOVIĆ, diplomirani ekonomista, Čačak, Srbija 183. VLADIMIR KLEUT, dipl. inž. elektrotehnike, Start Computers, Čačak, Srbija
184. SLAVOLjUB KAČAREVIĆ, Balkan magazin.net, glavni urednik, Beograd Srbija
185. SLADIMIR ILIĆ, dip.inž, SILIMAX d.o.o Kraljevo, SrbiJa 186. 186. ALEKSANDAR POPOVIĆ, P.Eng, Emirates Nuclear Energu Sorr. (ENEC), Abu Dhabi,The United Arab Emirates
187. VLADIMIR FIDLER, dipl. inž, elektrotehnike, šef Iotitne laboratorije, RTS, BeogradSrbija
188. MARINA MILjKOVIĆ DABIĆ, novinar, Kraljevo, Srbija
189. ZORAN BADNjEVIĆ, dipl, inž. arhitekture, Beograd, Srbija
190. JASMINA MILOJEVIĆ, Beograd Srbija
191. IŠTVAN KOVAČ, dipl.ecc. pensioner, Novi Sad, Srbija
192. DRAGAN IVANOVIĆ, Jagodina, Srbija
193. ALEKSANDAR STOJIĆ, struk. inž. elektrotehnike i računarstva, AD. AlfaPlam Vranje, Servis Čačak, Srbija
194. ALEKSANDAR VELIČKOVIĆ, dipl. inž, Niš, Srbija.
195. ZORAN BELOŠEVIĆ, Čačak, Srbija
196. ZORICA BELOŠEVIĆ, Čačak, Srbija
197. ZORAN DžUNIĆ, Beograd Srbija
198. ĐORĐIJA PETRIĆ-SAVIĆ, diplomirana pravnica, Ekonomski fakultet Univeziteta u Novom Sadu, Subotica, Srbija.
199. BILjANA SIMIĆ, dipl. inž, glavni projektantu računarskom centru PTT Srbija u penziji, Beograd, Srbija
200. MIŠA PETROVIĆ, Director „EUROTRUST’, Australia
201. ONDREJ SLIVKA, saobraćajn i tehn ičar, Padina, Srbija MIRJANA 202. MIŠIĆ, diplomirani pravnik, San Francisco, SA, USA
203. MIOMIRA PROVIDžALO, ekonomista u penziji, Zrenjanin, Srbija 204. IVAN MARIĆ, B.S. Mechanical Engineering Product Design Engineer, Apple Inc, Cupertino, CA USA
205. BILJANA VUJIN, diplomirani geograf (master geograf), prof. geografije u osnovnom i sednjem obrazovanju, Beograd Srbija
204. VLADIMIR ĐURIĆ, direktor firme GIMELNET d.o.o, (cela firma je protiv prodaje Telekoma) Banatsko Karađorđevo, Srbija
205. MIHAJLO VUJASINOVIĆ, dipl. inž elektrotehnike, IT menadžer, JAT Tehnika, Beograd Srbija
206. ĐOPĐE VUKADINOVIĆ, Nova fpska politička misao (NSPM), Beograd Srbija
207. RAJKO RADIČEVIĆ, Dipl. Ing. Telecommunications, Prague, Chech Republic
208. ALEKSANDAR SIMIĆ, LL.M. advokat, nekadašnji sudija Saveznog ustavnog suda, Beograd, Srbija
( Saopštenje grupe stručnjaka u vezi sa Odlukom Vlade republike Srbije o prodaji «Telekom Srbija AD» Sajt Samostalnog sindikata Telekoma )
| 2014. godina | Telekom Srbija | Hrvatski telekom | Telekom Slovenije | Telekom Mađarske |
| Br. Mob. Korisnika | 5,9 mln | 2,25 mln | 2,3 mln | 4,96 mln |
| Poslovni prihodi | 1 mlrd EUR | 905 mln | 756,5 mln | 1.98 mlrd |
| EBITDA | 384,75 mln EUR | 365 mln | 170,1 mln | 574,3 mln |
| % EBITDA | 38% | 38,1% | 22,5% | 29% |
| EBIT | 174,5 mln EUR | 159,7 mln | 11,4 mln | 165,3 mln |
| %EBIT | 17,2% | 17,7% | 1,5% | 8,3% |
| Neto dobit | 147 mln EUR | 149 mln | 1,6 mln | 101,5 mln |
| % neto dobiti | 14,5% | 16,5% | 0,2% | 5,1% |
| Imovina | 1,98 mlrd EUR | 1,67 mlrd | 1,34 mlrd | 3,8 mlrd |
| Ukupne obaveze | 891 mln EUR | 339,4 mln | 650 mln | 2,1 mlrd |
| Dugoročne | 324,9 mln EUR | 92,8 mln | 444.6 mln | 933,3 mln |
| Kratkoročne | 566 mln EUR | 246,6 mln | 204.9 mln | 1,1 mlrd |
| Krediti | 500,2 mln EUR | 54,7 mln | 369 mln | 1,1 mlrd |
| Neto dug | 322 mln EUR | 53,3 mln | 344 mln | 1,4 mlrd |
| Neto dug/EBITDA | 0,84 | 0,15 | ||
| 2 | 2,44 | |||
| obavez/EBITDA | 2,32 | 0,99 | 3,82 | 3,66 |
| Troškovi rada | 170,7 mln EUR | 147,2 mln | 138,9 mln | 300,3 mln |
| Br. zaposlenih | 13.044 | 5.340 | 4.431 | 10.883 |
| Investicije | 161 mln EUR | 140 mln | 176,5 mln | 584,3 mln |
| ROE | 13,34% | 10,4% | 0,2% | 5,72% |
( DA LI PRIVATIZACIJA UNAPREĐUJE TELEKOM SRBIJA?Balkan magazin )
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
