Obmana i olupavanje o glavu

Odličan, pravi, komentar Ranka Pivljanina povodom Vučić-Hoti sporazuma u Vašingtonu na portalu Nova S. Otvara još jedan pogled na obmanu i zloupotrebu, dakle na nama svima iskustveno dobro znane teme, ali nažalost nepresušne.

Ispada da je Vučić bio kod Trampa zbog sasvim druge stvari od one zbog koje je izjavio da ide, a da smo se mi ponadali da će ovog puta biti dosledan. Jedni zato što ga vole pa mu samim tim i veruju, a drugi zato što očekuju se sa nekim stvarima, kao što je obnavljanje odnosa sa Kosovom i to pod mentorstvom SAD, niko ne igra. I zato, kad se među poslaganim informacijama o Vučićevoj poseti Vašingtonu pojavi i ona zbog koje se pomisli – aha! i njega (Vučića) je neko zloupotrebio (Tramp zbog pridobijanja jevrejskih glasova za novembarske izbore), ljudski je što se pojavi osećaj satisfakcije. Ali samo za tren. Dok ga ne potre spoznaja kako postoje realne šanse da će nam se Trampova poklonjena pažnja olupati o glavu. Ko je pročitao Pivljaninov komentar, zna o čemu pričam.

Iz iste serije obmana i olupavanja o glavu je i vest o povećanju penzija.

Neposredno pre nego što će otputovati za Ameriku a potom i za Brisel, predsednik Aleksandar Vučić je obnarodovao penzionerima radosnu vest o novom povećanju penzija, a zatim je ministar finansija Siniša Mali izjavio da penzionere naredne godine očekuje „značajno povećanje penzija“ u skladu sa takozvanom „švajcarskom formulom“, kako bi do 2025. godine dostigle projektovani nivo u proseku od 430 do 440 evra. Da je predizborna kampanja za predsedničke izbore 2022. već počela, kao što zvanično nije, podtekst, odnosno poruka ovog obećanja bi bila: dragi penzioneri, glasajte za mene! U tom slučaju, još bi se i moglo razumeti zašto predsednik i njegovi saradnici vide u penzionerima nekog koga je moguće, a pre svega potrebno, obrlatiti u cilju postizanja sopstvene koristi, odnosno dobijanja glasova. Ali ovo nije kampanja, i zato je činjenicu da predsednik obećava penzionerima nešto nije realno moguće tumačiti samo kao zloupotrebu i obmanjivanje (o čemu će biti opširnije u novom broju „Vremena“).

Naime, prema MMF-u takvo povećanje je nemoguće. Naša Vlada zna za ovu njihovu ocenu, pa ipak su predsednik države i ministar finansija obećali penzionerima 440 evra. Zatim, prema mišljenju Fiskalnog saveta, penzije u kriznim vremenima kakvo je sadašnje rastu nešto sporije, dok u periodima privredne ekspanzije rastu nešto brže kako bi bolje pratile rast zarada. To znači da bi uz krizu taj rast trebalo da bude oko tri odsto. Obećanje od 440 evra podrazumeva rast od 13 odsto. „Niko nikada nije uspeo da penzije mogu da rastu brže nego što raste privreda. A privreda u najboljem slučaju može prosečno da raste oko pet odsto“ objasnio je Milojko Arsić profesor Ekonomskog fakulteta za „Novu ekonomiju“.

Ako se išta treba priznati Aleksandru Vučiću, to su self marketing i manipulacija koju marketing podrazumeva. Na primer, seti se penzionera pred svake izbore i slične manifestacije. Podsetila bih na one iz 2016. i izjavu Milana Krkobabića, predsednika Partije ujedinjenih penzionera i Vučićevog koalicionog partnera, koji je upozoravao da će penzioneri džabe čekati poštara ako pobedi opozicija. Ili kad je onomad predsednik zamrzao penzije i zahvaljivao se penzionerima što su se žrtvovali za dobrobit i spas države, a sad za vreme vanrednog stanja zbog korone im je zahvaljivao što su se dobrovoljno zatvorili i spasli zdravstvo. Zašto li je baš pred put najavio povećanje penzija, nije to vest koja ne može da sačeka nekoliko dana? Šta je pretpostavljao da će se desiti u Vašingtonu i Briselu što bi moglo da utiče na odanost njegovih glasača?