Obamin oproštajni pozdrav Putinu

Na izjavu Samante Pauer, stalne predstavnice SAD u UN da je Kremlj inicirao informacioni rat, zbog koga na finansiranje TV kanala RT troši milione i čak milijarde dolara, kao i na dokument Komiteta za odbranu Britanskog parlamenta, u kome se tvrdi da TV RT troši na «propagandu» od 600 miliona do milijardu (funti), ruska tv RT odgovara da u 2017. budžet RT iznosi 18,7 milijardi rubalja (oko 300 miliona dolara), a da je američki Savet za upravljanje pitanjima emitera (BBG – Broadcasting Board of Governors, nezavisna agencija vlade SAD koja je između ostalog supervizor Glasa Amerike – Voice of America (VOA), Radija Slobodna Evropa – Radio Free Europe/Radio Liberty, Radio Marti – Radio y Television Marti, Radio Slobodna Azija – Radio Free Asia, i bliskoistočna mreža – Middle East Broadcast Networks) za 2017. od vlasti SAD dobila 777 miliona dolara, a da za emitovanje na ruskom jeziku BBG u 2014. bilo dodeljeno 22,6 miliona dolara.

Po RT, britanska Svetska služba BBC sada dobija 245 miliona funti, a u 2016. finansiranje BBC je bilo uvećano za 34 miliona funti, pa je BBC dobio 279 miliona funti, kao i još 330 miliona funti od britanske vlade.

Uz to, kaže se u prilogu RT, u okviru Strategije nacionalne bezbednosti Velike Britanije BBC je za 2013/14. dobio 4,7 milijardi funti, pri čemu se Svetski servis BBC (BBC World Service) finansira nezavisno od britanskog kanala svetskih vesti (BBC World News, čiji je budžet nepoznat) i BBC News (čiji se budžet procenjuje na 430 miliona godišnje).

Sve tri organizacije — BBC News, BBC World Service i TV kanal BBC World News — koristi resurse Međunarodnog odeljenja BBC (BBC International Service) — globalne organizacije, koja se bavi sakupljanjem vesti (a čiji je budžet nepoznat).

U cilju suprotstavljanja «ruskoj propagandi», kako tvrdi RT, u Nemačkoj je 2016. za više od 2 odsto bilo uvećano finansiranje Deutsche Welle čiji se budžet uvećao na 294 miliona evra (332 miliona dolara)…

( Космические миллиарды: как Саманта Пауэр в три раза переоценила бюджет RT, russian.rt.com, 18 января 2017, 16:45)

Ruska TV RT posebnu pažnju daje tome da je Džejms Klaper na salušanju pred senatskim odborom između ostalog optužio i ovu rusku državnu medijsku kuću da potkopava politički sistem u SAD, da RT aktivno promoviše određenu tačku gledišta, da pokazuje nepoštovanje za SAD, proglašavajući postojanje dvostrukih standarda u oblasti ljudskih prava i koristi šta god nađe u američkoim sistemu. Uz aktivnosti RT kanala, Rusi se po njemu služe širenjem lažnih vesti korišćenjem društvenih mreža koje su postale rusko oružje za uticaj na ishod američkih izbora i potkopavanje sistema.
(V: «Я обеспокоен»: директор Нацразведки обвинил RT в подрыве политической системы США RT 5 января 2017)

Tvrdeći da obaveštajci nisu naveli dokaze koji potkrepljuju optužbe na račun RT i ruske sterne, RT u tom kontekstu navodi da je u decembru 2016. godine britanski diplomata Kreg Marej (bivši ambasador Velike Britanije u Avganistanu koji je podne ostavku – RT ga često citira) rekao da su informacije iz e-pošte šefa izbornog štaba Hilari Klinton, Džona Podeste, objavljenih na Vikiliksu iscurele zahvaljujući izvoru u američkoj Demokratskoj stranci, da je Krejgu Mareju koji se, po RT, između ostalog bavi zaštitom ljudskih prava, neke od spornih dokumenata u Vašingtonu lično dao neki izvor Demokratske stranke SAD.

RT tvrdi da su nezavisni novinari i mediji (koje ne identifikuje) sugerisali da je i Vikiliksu i Mareju te dokumente dao dvadesetsedmogodišnji Set Rič, zaposlen kao stručnjak za kompjutersko glasanje u izbornom štabu Hilari Klinton, koji je ubijen u rano jutro 10. jula 2016. godine u blizini svoje kuće u mestu Blumingel u okrugu Vašington. Neki mediji su javljali da policija sumnja da je posredi bila pljačka, međutim, prema Njusviku, oni koju su ga ubili nisu uzeli njegov novčanik, kreditne kartice niti telefon. Trampove pristalice su preko Tvitera za smrt Sema Ričija optuživale Hilari Klinton…

Džulijan Asanž je nudio nagradu od 20.000 dolara za informacije o okolnostima u kojima je Set Rič ubijen, a onda je iz Vikiliksa saopšteno da on nije bio izvor dokumenata koji su objavljeni. U ranoj fazi istrage saopšteno je da Ričijeva smrt nema veze s hakerskim napadom na server Demokratske stranke, koji je navodno bio meta napada iz velike daljine, navodi Njusvik…

Pew Research Center objavio je istraživanje u kome je učestvovalo preko hiljadu odraslih Amerikanaca sa različitim političkim stavovima iz koga proizilazi da 32 odsto Amerikanaca priznaje da su često koriste nepouzdane medije, a više od polovine ispitanika smatra da novinari često objavljuju „netačne“ iskrivljene činjenice i materijale.

Skoro dve trećine ispitanika – 64 odsto – veruje da lažne vesti utiču da građani formiraju pristrasne procene svetskih događaja, a 23 odsto Amerikanaca priznaje da i oni sami šire takve materijale bez obzira da li znaju ili ne znaju da oni ne odgovaraju stvarnosti. Većina ispitanika veruje da je sposobna da prepozna lažne vesti.

U isto vreme 45 odsto odraslog stanovništva Amerike smatra da je američka vlada odgovorna za sprečavanje širenja nekorektnih web-vesti.

( Many Americans Believe Fake News Is Sowing Confusion , PEW, DECEMBER 15, 2016)

Istorijska paralela: Votergejt afera – «duboka istina» o «dubokom grlu»

Votergejt afera, nastala 1972. posle upada u Nacionalni štab demokratske stranke od strane prikrivenih agenaca CIA, koja je dovela do ostavke predsednika Niksona 1974. dugo je opisivana kao podvig dva mlada novinara Boba Vudvorta i Marka Bernštajna i kao svetli primer kako novinarstvo u službi demokratije otkriva istine koje moćnici žele da prikriju. Međutim ispostavilo se da je njihovo «duboko grlo» bio Mark Felt, jedan od direktora FBI (zapravo 3. u hijerarhiji FBI, koji se nadao da će naslediti Edgara Huvera i koji je kada je Nikson postavljanjem autsajdera Patrika Greja za šefa FBI faktički kontrolisao rad FBI). Felt je preko Vudvorta i Bernštajna obezbedio Vašington postu uvid u Votergejt aferu, u okviru borbe protiv pokušaja Niksona da uspostavi političku kontrolu nad ovom službom. FBI je zapravo špijunirao Niksona u nameri da ga politički uništi. Dva mlada novinara, Vudvort i Bernštajn, možda su bili naivni i nisu znali pozadinu, koju je svakako znao njihov iskusni kolega urednik Vašington posta Ben Bredli, koji je tačno znao da nisu mladi novinari provalili aferu već Mark Felt. Bredli je pustio dva mlada novinara da odigraju ulogu koju im je Felt namenio i kasnije je štitio i novinare i Felta kao izvor, sve dok ovaj 2005. u dubokoj starosti (umro 2008. u 95. godini života) nije sam otkrio da je on bio «duboko grlo».

( The deeper truth about Deep Throat/ , George Friedman, CEO of Stratfor Dec 23 2008 |)

Tokom saslušanja u senatskom komitetu za odbranu ( Senate Armed Services Committee hearing ), kojim je predsedavao senator Džon Mekejn, direktor Nacionalne obaveštajne agencije Džejms Klaper, podsekretar odeljenja ministarstva odbrane za obaveštajna pitanja Marsel Letr i direktor Nacionalne bezbednosne agencije admiral Majkl Rodžers ponovili su 5. januara da su uvereni da ruski hakerski napadi predstavljaju ozbiljnu pretnju američkoj bezbednosti i ostali su iza ranije saopštene procene da je ruski politički vrh, odnosno ruski predsednik Putin lično stajao iza hakerskih napada na servere demokratske stranke radi uticaja na američke izbore, ali su odbili da iznesu detalje koju podržavaju taj zaključak, pravdajući to potrebom da zaštite svoje ljude koji rizikujući živote rade na terenu. Oni su takođe rekli da ne znaju u kojoj meri hakovanje uticalo na opredeljenje američkih birača, ali su ponovili ocenu da je namera Rusa bila da utiču na rezultat američkih izbora. Većina senatora koja je postavljala pitanja interesovala se za moguće neproprcionalne osvetničke odgovore… Svi senatori su zahvaljivali pripadnicima obaveštajnih službi na požrtvovanom radu, a pojedini senatori su takođe naglašavali da novoizabrani predsednik treba da veruje svojim bezbednosnim službama, a ne Asanžu.

RT , 6. januara pozivajući se na profesora ruske Akademije vojnih nauka Sergeja Sudakova senatore Lindsija Grem i Džona Mekejna opisuje kao političare koji zauzimaju krajnje rusofobsku poziciju i imaju veoma dobre odnose vojnimi klanovma, vojnim snabdevačima, proizvođačima oružja, od kojih dobijaju mnogo novca za zakonske projekte. Oni su, javlja RT upriličili prednovogodišnje posete Ukraini i Gruziju. Oni ponose zakonski predlog za produženje sankcija kako bi zadržali inicijativu pre nego što Tramp promeni šefove u odbrambenom sektoru.
Po oceni, glavnogo naučnog saradnika ruskog Instituta za SAD i Kanadu Vladimir Vasiljev procenjuje njihova delatnost može biti od koristi Trampu da zauzme čvršću poziciju u pregovorima s Rusijom Međutim po rčima Sudakova, više od 90 odsto lica, koja donose odluke u SAD nije zainteresovano za produženje ograničitenih mera prema Rusiji jer one nemaju efekte i otvaraju prostor za nastup Kine na ruskom tržištu, a i da slična većina prosečnih Amerikanaca smatra da produženje sankcija protiv Rusije ne vodi ničem dobrom…

Senatsko saslušanje se odvijalo dan pre nego što će Donald Tramp saslušati detaljan izveštaj obaveštajnih službi o ruskoj sajberaktivnosti…
(V: U.S. intelligence chiefs answer questions on Russian hacking of the 2016 election, La Times, 5. 1. 2017 )

RT iznova i iznova prenosi da je Tramp obaveštajcima zamerio što nisu pregledali servere Demokratske partije, a i to što je ekspertiza prepuštena privatnoj firmi CrowdStrike koja je obezbeđivala servere demokrata. Citira i predsednika Putina koji je u novogodišnjem intervjuu rekao: «Možda su se (hakeri) nalazili u nekoj drugoj zemlji, a ne u Rusiji. Možda je to uradio neko ležeći na divanu, ili krevetu…“

( «Что происходит?»: Трамп возмущён методами расследования спецслужб в отношении России, russian.rt.com, 6 января 2017, 07:56)

Tramp je u međuvremenu saopštio da je na mesto šefa Nacionalne obaveštajne agencije, koje je držao Džejms Klaper, izabrao Dana Koutsa, 71 godišnjeg bivšeg konzervativnog senatora iz Indijane i američkog ambasadora u Nemačkoj u vreme Držordža Buša. Rojters citira neimenovane pripadnike obaveštajnih službi koji veruju da bi Kouts mogao da isposluje pomirenje između obaveštajne zajednice i Trampa koji je javno pokazivao nepoverenje prema tim službama…
(V: « Trump picks former U.S. Senator Coats as director of national intelligence Reuters 5. 1. 2017)

Ruska TV RT na svom sajtu podseća da je Kouts na spisku ličnosti kojima je u okviru ruskog odgovora na američke sankcije zabranjen ulazak u Rusiju. Na tu zabranu on je sarkastično poručio da mu je žao što ne može letovati u Subiru… ( В списке значится: новому главе американской разведки запрещён въезд в Россию
russian.rt.com, 6 января 2017, 11:55 )

U zajedničkoj izjavi Džejms Klaper i Majkl Rodžers su senatore obavestili da je oko 30 zemalja razvilo sredstva za agresivne sajber napade, a pored Rusije, koju su okarakterisali kao najveću opasnost po interese SAD pomenuli su Kinu, Severnu Koreju, Iran, terorističke organizacije i podzemlje…
( ( Joint Statemement for Record Senate Armed Services Committee Forign Cyber Threats to United States Senate Armed Services Committee, 5. 1. 2017 )

Tim Kejn senator iz Virdžinije blizak Hilari Klinton je poredio rusko hakovanje Votergejt aferom iz 1974. I pozvao Kongres da se ujedini protiv izbornih subverzija. Republikansko rukovodstvo Kongresa se protivi demokratskoj težnji da se formira posebna komisija koja treba istraži upad, što bi objektivno dovelo u pitanje legitimnost predsedničkih izbora…

Tokom senatskog saslušanja, jedino je republikanski senator Tom Tajlis nastojao da umanji značaj ruskih hakerskih akcija, pozivajući se na studiju Karnegi Melon univerziteta koja je pokazala da su SAD od Drugog svetskog rata mešale u 81 stranih izbora (ne računajući pučeve ili tzv. promene režima), dok se Sovjetski Savez (ili Rusija) umešao u 36. U 59 odsto slučajeva kandidat kome su SAD „asistirale“ je pobedio.

(V: Russia hacking: US intelligence chief hits back at Donald Trump’s ‘disparagement’
theguardian.com 5. 1. 2017)

(Videti takođe: US Interfered In Foreign Presidential Elections At Least 81 Times In 54 Years trueactivist.com 5. 1. 2017)

I Los Anđeles tajms citira pomenutu studiju politikologa Dova Levina (Carnegie Mellon University) i konstatuje da su se dve dominantne sile posle Drugog svetskog rata u proseku umešale u jedan od devet izbora u drugim zemljama.

Mešanje u tuđe izbore ne uključuje promene režima, kao na primer u Iranu, Gvatemali i Čileu, piše LA tajms, pa navodi konkretne primere:

Američka pomoć italijanskim Hrišćanskim demokratama da pobede komuniste u Italiji data je ne samo 1948. već u sedam uzastopnih izbora.

U izborima u Nikaragvi 1990. CIA je puštala da do nemačkih listova «prcure» informacije o navodnoj korupciji marksističkih sandinista, koje su njihovi protivnici posle koristiti protiv Daniela Ortege koji je izgubio od opozicionog kandidata Violete Čamoro.

U Čehoslovačkoj 1990. SAD su obezbedile trening i fondove za kampanju Vaclava Havela.

U Haitiju 1986. nakon obaranja američkog čoveka Žan-Kloda („Baby Doc“) Duvalijea, CIA je obezbdedila potkopavanje Žan-Bertranda Aristida, katoličkog sveštenika s liberalnom ideologijom.

U Rusiji 1996. predsednik SAD Klinton je, piše LAT odobrio kredit od 10,2 miliajrde dolara preko MMF-a za reformu i privatizaciju, trgovinsku liberalizaciju, plate i penzije što je Borisu Jelcinu pomoglo da pobedi.

Na Bliskom istoku Izraelsko-Palestinski mirovni proces koji je bio zaostavština ubijenog Jicaka Rabina, Klinton je 1996. otvoreno podržao Šimona Peresa.

Los Anđeles piše da u Srbiji 2000. bez američke milione dolara vredne pomoći opoziciji za kampanju i medijima za emitovanje i opremu Vojislav Koštinica ne bi pobedio Slobodana Miloševića, koga su, konstatuje LAT SAD godinama pokušavale da svrgnu pomoću sankcija i vojnih akcija…

Takođe, Ishan Taro piše u Vašingtonpostu ( The long history of the U.S. interfering with elections elsewhere,
By Ishaan Tharoor washingtonpost.com October 13, 2016 ) o tome da SAD imaju dugu dokumentovanu istoriju mešanja pa i rušenja funkcionišućih demokratija – one su okupirale ili vojno intervenisale naročito u karipskim i južoameričkim zemljama i aranžirale pučeve protiv izabranih populista, pomogle su svrgavanje iranskog premijera Mohameda Mosadeha 1953, koji je zamenjen autoritarnom monarhijom favorizovanom od strane Vašingtona, povezivane su sa atentatom na kongoanskog lidera Patrisa Lumumbe 1961, sa nasilnim svrgavanjem čileanskog socijalističkog predsednika Salvadora Aljendea 1973. od strane okrutnog nenerala Augusta Pinočea, pre toga gvatemalskog levičarskog predsednika Jakoba Arbenca koji je zakomima ugrozio interese komapanije United Fruit Co., a da u novije vreme kritičari govore o američkoj ulozi u smenjivanju vladajućih garnitura od Hondurasa do Venecuele i Ukrajine gde su pomogle svrgavanje predsednika Viktora Janukoviča…

Jedan autorski tekst na sajtu RT u kome je citiran taj tekst, a koji nosi naslov: «Šta bi rekao Frojd o vašintonskoj hakerskoj hiteriji» se kaže kako SAD svoju sramnu istoriju mešanja u unutrašnje stvari suverenih država sada projektuju na Rusiju…

( On Washington’s hacking hysteria: What would Freud say? , rt.com, 7. 1.)
U emisiji RT «Watching hawks» («Posmatrajući jastrebove») naglašava se a SAD drže specijalce u preko 130 zemalja sveta (70 odsto savremenih država), a vreme Obaminog predsednikovanja ironično nazivaju «comando time»…

Takođe: Dov H. Levin: The Effects of Great Power Electoral Interventions on Election Results , International Studies Quarterly, 60(2) (2016):189-202
)

Iz Moskve je došlo malo odgovora na deklasifikovani izveštaj američkih obaveštajnih agencija, između ostalog i zbog toga što je materijal američkih službi objavljen na Badnje veče ( Putin je dočekao božić u Spaskom saboru Svetojujevskog manastira u Velikom Novgorodu). Putinov Portparol je u toku kongresnog saslušanja poručio da je Rusija umorna od optužbi na njen račun i da Amerikanci treba da nađu drugog neprijatelja, te da je Moskva svojevremeno predlagali zajedničku borbu protiv sajber kriminala, ali da je Vašington to odbio.. Među pripadnicima ruskog establišmenta uglavnom je najviše tvitovao Aleksej Puškov, predsednik spoljnopolitičkog komiteta Dume.

Raša tudej i na ruskom i na engleskom je široko ( govor tela prezentera je govorio da to čine sa zadovoljstvom) izveštavala o deklasifikovanom papiru američke obaveštajne zajednice.

RIA Novosti objavljuje pismo Margarite Simonjan glavnog redaktora RT: «Draga CIA! Ovo što ste napisali, potpuni je promašaj. Tema nije rasvetljena, izvori nisu imenovani, inteligencija je zastarela i/ili nepravilna, referat je učenički. Kod nas u školi za obaveštajce vas bi prutom išibali za takvo smeće…»

U pismu Margarite Simonjan se između ostalog upućuje linkom na humoristički prilog RT u kome penzioneri Obama i Keri godine 2035. sede ispred kuće, pa uz staru izbornu parolu „Yes, we can!“ odluče da popiju pivo, pa Obama odlazi po pivo i na uključenom televizoru čuje vest na RT o nekoj odluci predsednika SAD Edvarda Snoudena, (američki obaveštajac koji je objavio podatke o masovnom nadgledanju elektronske komunikacije građana, pa dobio azil u Rusiji, prim. red) u vezi CIA, isključuju televizor iz komentar da mu je dosta te propagande…

( Маргарита Симоньян, главный редактор МИА „Россия сегодня“ и телеканала RT
„Дорогое ЦРУ! Тема не раскрыта“, ria.ru, 6 Jan, 2017 )

Ruski list «Izvestija» i RT donose tekst o tome da je Vikiliks ismejao američki izveštaj , pa na svojim sajtovima prenose niz tvitova («LOL All Russia laugh at this buffoonery right now», «They expect us to believe this shit?», «The @CIA really do have a sense of humour!», itd) među kojima je i onaj na kome su prikazane strane donacije za kampanju Hilari Klinton – Saudi Arabija 25 miliona dolara, Norveška 25, Kuvajt 10…

( RT stars in ODNI report on ‘Russian activities and intentions’ in US presidential election, rt.com 6 Jan, 2017 20:54)

( WikiLeaks высмеяла источники авторов доклада о «влиянии России» на исход выборов в США, russian.rt.com, 7 января 2017, 10:58 )

Tokom prve konferencije za štampu 11. januara Donald Tramp je nazvao bolesnim i lažnim, pisanje levičarsko bloga BuzzFeed i izveštavanje CNN o jednoj poverljivoj belešci napravljenoj 20. jula 2016. koja mu je pokazana prilikom brifinga sa obaveštajnim službama, pa misteriozno iscurila, tome da su njegovi saradnici u kampanji imali kontakte sa Rusima i o navodnom kompromitujućem materijalu, napravljenom u hotelu Ric Karlton u Moskvi, koji o njemu, imaju Rusi kako bi ga ucenjivali. Tramp je tu belešku okarakterisao kao lažnu vest čije curenje bezbednosne službe nisu smele da dozvole, zbog čijeg objavljivanja čak nije hteo da dozvoli izveštaču CNN da postavi pitanje, rekavši da ta kuća objavljuje lažne vesti.

Ruski list Vzgljad piše da je pomenuti kompromitujući materijal pripremala londonska agencija Business Intelligence Ltd, odnosno Kristofer Stil bivši saradnik britanskog M-6 koji je radio u Moskvi od 2011. do 2015, sa kojim je s njim radio agent ruskih tajnih službi Aleksandar Litvinjenko, koji je navodno otrovan polonijumom, što britanska strana stavlja na teret ruskim službama, te da je u Parizu pomagao razotkrivanje korupcionaške afere i FIFA. Prema britanskom listu Daily Mail, je nedavno zbog bojazni za svoj život na brzinu napustio svoju 1,5 miliona funti vrednu kuću u Sureju u južnoj Engleskoj u kojoj je ostavio upaljena svetla i – mačku, zamolivši komšiju da je pričuva…

Foks njuz tvrdi da je autor 35-stranica dug dosije prošle godine sačinila londonska firma Orbis Business Intelligence koja je za Trampove konkurente na primarnim izborima prikupljala kompromitujuće informacije o tajkunu Trampu.

FBI i američki obaveštajci su uključili sažetak tog dosijea u prezentaciju saznanja o ruskoj umešanosti u izbore. Listovi the New York Times i the Washington Post, su imali uvod u taj materijal, ali ga nisu objavili zato što tvrdnje iznete u njemu nisu mogle da budu potvrđene.

Kristofer Dejvid Stil (52) je rodinama radio kao tajni agent britanske tajne službe MI-6 u Rusiji, Londonu i Francuskoj, a kad je napustio službu postao je direktor u privatnoj firmi Business Intelligence Ltd, koju je formirao 2009. u Londonu zajedno sa Kristoferom Parkerom-Barovsom, bivšim savetnikom britanskih diplomatskih predstavništava u Briselu i Delhiju. Ta obaveštajna privatna agencija bavila se prikupljanjem kompromitujućih materijala o ljudima iz oblasti biznisa i politike.
To prenosi TV Foks njuz, koji navodi da je Stil, pre nego što je angažovan da prikupi materijale o Trampu, bio angažovan na prikupljanju materijala o bivšoj potpredsednici Evropske komisije bugarskoj političarki Kristalini Georgijevoj, kada je ona na predlog bugarskog premijera Bojka Borisova postala kandidat za generalnog sekretara UN. Prema navodima sajta, EurActiv.com Stil je ispitivao da li ona ima veze sa bugarskom organizovanom kriminalnom grupom poznatom pod imenom Multigroup, tajnovite biznis imperije koju je vodio Ilija Pavlov koji je ubijen u Sofiju 2003. a u kojoj je bila zaposlenja njena ćerka. Nakon što je izgubila trku sa mesto generalnog sekretara UN Georgijeva je prošlog oktobra podnela ostavku u Evropskoj komisiji da bi preuzela „utešni“ posao u Svetskoj banci… Eruaktiv inače javlja da je njena ostavka u Evropskoj komisiji možda povezana i sa njenim neslaganjem sa Žanom Klodom Junkerom..

Stilovu operaciju prikupljanja komromitujućih materijala o Trampu, po tvrdnji na sajtu EurActiv.com, finansirao je neki bogati republikanac koji se protivio da Donald Tramp bude predsednički kandidat…

EurActiv.com, pozivajući se na Njujork tajms, javlja Stil koga neki vide kao „vrhunskog eksperta MI6 za Rusiju“, nije bio u poziciji da putuje u Moskvu da istražuje Trampove veze tamo, već je unajmio neke saradnike koji govore ruski kao maternji da zovu informatore u Rusiji i obnovio svoje stare veze u Rusiji…

( Ex-spy goes back undercover amid Trump dossier controversy, FoxNews.com, 12, 2017 )

( British spy behind Trump’s ‘kompromat’ also investigated EU’s Georgieva, euractiv.com)

( Trump brands claims of compromising material ‘sick and phoney, bbc.com , 11. 1. 2012)

( Kremlin ridicules reports of dossier of compromising material on Trump, theguardian.com, 11. 1. 2012)

( Donald Trump in angry exchange with CNN reporter after President-elect refuses question, independent.co.uk 11. 1. 2012)

( Donald Trump says he is a ‘germaphobe’ in apparent response to dossier sex allegations, independent.co.uk 11. 1. 2012)

( Donald Trump’s big press conference transcript: Annotating everything the president-elect said,
washingtonpost.com, January 11 at 1:03 PM)

( «Вы ужасная организация и публикуете фейки»: Трамп не стал отвечать на вопрос CNN RT, 11 января 2017, 21:20 )

( СМИ: Автор доклада о «компромате» на Трампа работал в Москве на МИ-6, vz.ru 12 января 2017, 17:33)

( Ex-MI6 man Steele hired for England World Cup bid, BBC, 13. 1. 2016)

Obnovljeno: 13. 1. 2016.