O partijskoj podobnosti je reč

Nema razloga za bojazan, uveravaju premijerka države Ana Brnabić i savetnik za normativne poslove u Ministarstvu kulture i informisanja Vladimir Nedeljković sve one koji su u predlogu izmena Zakona o kulturi pročitali da će se nacionalne penzije ubuduće dodeljivati na osnovu političke podobnosti i da će ih Vlada oduzimati onima koji su se pokazali kao nepodobni. Ne, kažu Brnabić i Nedeljković, to je samo predlog izmena Zakona o kulturi, njegova radna verzija, uopšte ne znači da će biti onako kako piše! I baš je dobro što ljudi reaguju, jer je to pravi put do Zakona koji će garantovati pravično odlučivanje ko zaslužuje a ko ne zaslužuje nacionalnu penziju! Uostalom ovaj predlog još nije stigao do javne rasprave, a to je, zar ne, institucija gde se kreira konačna verzija svakog našeg zakona!

Neću da mračim, ali zaista znam šta je javna rasprava u praksi. I na šta to liči. Govore samo oni sa unapred spremnim mišljenjima i ocenama, naoko kritičkim, a u stvari pohvalnim. Sve je izrežirano i strogo kontrolisano. Pro forme. Zato ne verujem da će baš ova javna rasprava biti drugačija, mada želim. Da svako ko bi nešto da predloži kaže šta ima, pa da se sve to uzme u obzir prilikom pisanja konačne verzije Zakona. Ali, o tom potom.

Pre nekoliko dana, upitana kakva to moralna podobnost smeta kulturnoj javnosti, premijerka Brnabić je odgovorila da ne zna zato što nije videla predlog, a Vladimir Nedeljković je rekao da se radi o nesrećnoj formulaciji zato što se pre svega mislilo na umetničke vrednosti a ne na političku podobnost budućih dobitnika. Rekao je i da se već dodeljene nacionalne penzije neće oduzimati s obzirom da je to stečeno pravo.

Citiraću sporne detalje iz predloga za one koji ga nisu pročitali, ili nisu protumačili onako kako su napisani:

„Ukoliko nosilac priznanja svojim ponašanjem ili učešćem u aktivnostima u oblasti kulture šteti ugledu kulture, i na taj način, ugledu Republike Srbije, Vlada može, na predlog ministarstva, rešenjem odlučiti da ne dodeli odnosno ukine priznanje.“ Kao i da se od kandidata za nacionalnu penziju traži „da poseduje visoke moralne kvalitete/kontinuirani doprinos afirmaciji profesionalnih i etičkih vrednosti.“

Moram priznati da sam evo kol’ko do juče bila ubeđena da visoki moralni kvalitet poseduje svako ko je izabran da dobije neko priznanje, i da ga zato ne treba ni svrstati među kriterijume. Zato što se podrazmeva. Mislila sam da je to pleonazam. Kao i da na svetu celom nema tog žirija/komisije koji bi nagradili nekog ko je nemoralan, znači ne nekog ko nema visoke moralne kvalitete kao što piše, nego nekog ko je samo nemoralan. Onako obično, ko recimo laže, ili jedno priča a drugo radi.

U praksi će se dokazati da li je utisak da sastavljači predloga izmena Zakona o kulturi pod moralom ne podrazumevaju poštovanje dobrog, ispravnog i pravednog, što moral jeste, već članstvo u partiji. Kao u vreme Tita.

Neobično je zašto se baš sad vraćaju nacionalne penzije? Pre šest godina ukinuo ih je tada aktuelni ministar kulture Ivan Tasovac ne bi li time podstakao uspostavljanje dostojnih kriterijuma za njihovo određivanje. Da li to znači da su sad ovi kriterijumi, iz predloga, oni pravi?

Koji će biti moralni kvaliteti članova komisije koja će proveravati moralnu podobnost pisaca, glumaca, muzičara, slikara, baletskih i ostalih umetnika, neću ni da pitam.

Bljak – što bi rekli klinci.