Novogodišnja bajka

Mislili ste prošle godine da Beograd toliko blješti novogodišnjim sjajem da blještavije i okićenije ne može? Prevarili ste se. Može. Tvorci ovogodišnje novogodišnje rasvete kao da su se držali onog es-en-esovskog slogana: Brže, jače, bolje. Brže – jer je novogodišnja ulična rasveta postavljena još dok smo nosili šorceve i majce sa kratkim rukavima. Jače – mora se priznati da jače svetli. Bolje – primetan je novi kvalitet blještavila i ukrašenosti.

Da li ste videli onog belog medvedića sa mamom/tatom belim medvedom u Manježu? Razdraganog Sneška Belića sa sve plastičnom šargarepom umesto nosa? Predimenzionarene, zlatne ukrasne kugle za jelku? Zlatne irvase, komada četiri, koji vuku zlatne kočije? Zlatno-crveni mini autobus sa dedamrazovskom kapicom? Dvadeset i pet metara visokog, svetlećeg Vučića prekrivenog zlatnim šljokicama i purpurnim kaputom sa vrećom sa poklonima na leđima na kojoj velikim, fluorescentnim slovima u kurzivu piše: Za penzionere? Dobro, ovo sam izmislio, to će biti sledeće godine.

Kada ste već u Manježu otiđite do Slavije. Onaj plato preko puta kineske pevajuće disko-lajt-šou fontane ukrašen je nekolicinom nečeg bajkovitog što podseća na drveće iz nečije mašte. Naravno i tu su zlatne kočije ali u njih upregnut ne irvas, već zlatni konj.

A ako prolazite pored Cvetnog trga možete da sednete i da se fotografišete na zlatnim prestolima, komada dva, između kojih nonšalatno leži zlatni irvas ispod koga velikim zlatnim slovima u kurzivu piše Merry Christmas i manjim: From FDS Illumination. Može tu turista koji je došao da obiđe sve blještave znamenitosti Beograda i da se odmori i da popije pivo. Možda tu kada zahladni budu prodavali kuvanu rakiju koja se pije na prestolu.

Na Terazijama ona predimenzionirana bombonjera od prošle godine. Ali zato i na početku Knez Mihajlove i na Obilićevom vencu glanc novi ukrasi: Zlatna Trijumfalna kapija, pa opet neka kočija i neka velika crvena kugla kroz koju se prolazi; već neko vreme smo zadivljeni srpsko-trobojnim tunelom i zlatnim lavirintom. Ne znam zašto kasne sa postavljenjem one jelke od preko 80.000 evra, nije je bilo u četvrtak.

A kako sve to navedeno tek svetli u mraku. Svako bi trebalo da naparvi jednu dnevnu i jednu noćnu turu po centru, da se prošeta raskošno ukrašenim ulicama našminkanim novogodišjom rasvetom. Roditelji da se lepo obuku i da odvedu dečicu da se igraju sa medvedićima; parovi da se drže za ruke i ljube kraj nekog onog svetlećeg nečega; starije građanke i građani da kažu neku lepu reč o es-en-esovskoj gradskoj vlasti nekom reporteru Pinka.

Sve to najbolje odmah sada dok ne nagrnu Bugari i ne bude nesnosna gužva.

A na kraju svi kada se smrkne već oko pet popodne da odu u Tašmajdan koji se kada se upali sva sila onoga što tamo može da blješti pretvara u čarobnu šumu. Ili romanitačan park. Park ljubavi. I sreće. Park novodišnjih želja. Park nade. Samo da prođete one džipove, mečke i be-em-veje parkirane ispred Madere, to jest onog nečeg što nosi ime nekada dobre kafane.

Nije bitno koliko miliona čega su svi ti blještavi ukrasi, sva ta rasveta koštali. Važno je da nastavimo da živimo u bajci.