Ništa od ovoga nije moralo da se desi

Srpska Vlada koja je raspisivanjem parlamentarnih izbora prošle nedelje dobila status tehničke, budućoj Vladi preneće u amanet izbor čelnika Narodnog muzeja u Beogradu i Narodne biblioteke Srbije. Čini se da je izbor direktora Narodnog muzeja mogla i sama da obavi, ali da nije bila u poziciji da to učimi.

Procedura nalaže da budući ministar kulture i informisanja razmotriti kandidate koje je predložio njegov prethodnik Vladan Vukosavljević, i da odluči da li će ih prihvatiti ili će odlučiti da upravni odbori tih ustanova raspišu nove konkurse. Vrlo je verovatno da će budući ministar kulture, poput njegovih prethodnika, raspisati nove konkurse kako bi sarađivao sa ljudima koji mu lično odgovaraju. To znači da će Narodni muzej i Narodna biblioteka imati odlazeće upravnike u najboljem slučaju do septembra (saberite vreme koje je potrebno da se nakon izbora izabere nova Vlada, plus godišnji odmori, plus biranje novih Upravnih odbora Narodnog muzeja i Biblioteke koji će raspisati konkurse, plus raspisivanje i sprovođenje konkursa), kao i da su do sada utrošene pare namenjene za konkurs bačene (u slučaju Narodne biblioteke ovo će biti drugi poništeni konkurs), da o nervima ni ne govorimo.

Najstrašnije, najsramnije, najnedostojnije od svega je što ništa od ovoga nije moralo da se desi da je Ministarstvo kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića sledilo opšte, a ne lične interese.

Da objasnim: Vladan Vukosavljević je za novog upravnika Narodne biblioteke Srbije predložio Vladi Vuka Vukićevića, trenutnog direktora Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka Srbije, posebnog savetnika ministra kulture koji je bio koordinator izrade nacrta Strategije razvoja kulture Srbije 2017-2027. (To je ona verzija koja je odbijena, kako je zvanično objašnjeno, na javnoj raspravi.) Vlada nije stavila na dnevni red ni jedne od redovnih sednica ovaj predlog ministra Vukosavljevića, moguće zato što je imala neizostavnija posla, a moguće i zato što je u argumentima javnosti (čitaj: Dejana Ristića, jednog od kandidata konkursa) videla znak da treba da razmisli da li upravnik Narodne biblioteke treba da bude ministrov kandidat.

E, sad sledi začudni deo priče: stovremeno, završen je konkurs za direktora Narodnog muzeja. Između Milana Paroškog i Bojane Borić Brešković tamošnji Upravni odbor opredelio se za Bojanu Borić Brešković, sadašnju direktorku Narodnog muzeja. Trebalo je još samo da Ministarstvo usvoji taj predlog, i da ministar Vukosavljević potpiše akt kojim Bojanu Borić Brešković predlaže Vladi na usvajanje.Međutim, ministar Vladan Vukosavljević to nije učinio. Zašto nije – ne zna se. Da je ministar Vukosavljević uradio svoj deo posla u ovoj proceduri, Narodni muzej bi vrlo moguće sada imao direktora, Ministartsvo kulture (čitaj ministar Vukosavljević) bi zbog okončanog posla imalo plus u karijeri, a kultura Srbije i buduća Vlada jedan problem manje.

Šta je Ministarstvu i njegovom ministru bilo preče od toga? Da li je ministar hteo da Vlada prvo imenujeVuka Vukićevića? Ako je tako, zašto mu je to bilo bitno? Nikad se neće saznati. Šta god da je pitanju, nepovoljno je po Narodnu biblioteku i Narodni muzej, i po kulturu, a istini za volju, ovo je loša slika za završetak mandata Ministarstva kulture i informisanja Vladana Vukosavljevića.