Koliko je birača, ko nije prošao kod RIK-a, šta je vlada bez Ljajića, na šta su ponosni socijalisti
6,7 miliona birača
RIK je objavila da će na parlamentarnim izborima u Srbiji pravo glasa imati 6.737.808 birača. Predsednik RIK-a Dejan Đurđević rekao je da su to podaci Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu. Đurđević je kazao da je taj broj manji za nešto više od 30.000 u odnosu na izbore održane u 2014. godini. Pokrajinska izborna komisija (PIK) saopštila utvrdila je ukupan broj birača u AP Vojvodini i taj broj 1.729.201.
Jedinstvena ruska stranka falsifikovala potpise
RIK je objavila da je Jedinstvena ruska stranka falsifikovala potpise za izbornu listu, odnosno da je MUP utvrdio da su na 4.834 izjave birača otisci overe napravljeni komjuterskim štampačem. RIK je, u skladu sa zakonom, predložila toj stranci da ispravi pomenuti nedostatak za izbornu listu „Jedinstvena ruska stranka – Zoran Marić“, iako je reč o krivičnom delu i, kako su članovi RIK-a kazali, „velikoj sramoti“. Naloženo je da ta lista dostavi najmanje 5.475 valjano overenih izjava birača.
„Mađarski pokret“ bez dovoljno potpisa
Član predsedništva SVM Balint Pastor rekao je da lista Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara i Demokratske zajednice Hrvata pod nazivom „Mađarski pokret“ nema dovoljan broj potpisa podrške građana za predstojeće republičke izbore. Članovi SVM-a delegirani u republičku izbornu komisiju uvidom u dokumentaciju liste Mađarski pokret utvrdili su da je tu listu svojim potpisom podržao 9.821 građanin, što je, kako je rekao, nedovoljno da bi se lista proglasila. „Toj listi nedostaje 179 potpisa, a na njoj se nalazi i 310 potpisa građana koji nisu upisani u birački spisak. Tako se ispostavlja tačnim ono što su funkcioneri SVM pričali poslednjih nedelja da je naša lista jedina lista mađarske nacionalne zajednice na predstojećim republičkim izborima“, rekao je Pastor.
„Bez mene u vladi u Sandžaku bi danas bila džamahirija“
Lider SDPS Rasim Ljajić izjavio je da oni koji mu lepe epitet „večnog ministra“ treba da znaju da bi u Sandžaku danas bila džamahirija da nije bilo njega u vladi. „Zahvaljujući mom prisustvu u Vladi, uticaju koji sam imao, razvoju infrastrukture, poboljšanju kvaliteta života, otvorio sam proces vraćanja poverenja tog naroda u državu u kojoj žive“, rekao je Ljajić i dodao da bi zbog toga „trebalo da dobije orden.“ Govoreći o Muameru Zukorliću on je rekao da ne veruje u njegovu politiku pomirenja, kao i da takve stvari priča da bi ušao u vladu. „Sada imate Zukorlića bez uniforme, do sada ste imali sa uniformom i nikakve druge razlike nema. On se i tada više bavio politikom nego verom, ali je sada suočen sa pritiskom iz Sarajeva da se opredeli“, kazao je Ljajić.
„Ponosni smo na našu prošlost“
Predsednik SPS-a Ivica Dačić ocenio je u Beogradu da levicu u Srbiji predstavlja samo ova stranka i niko drugi. Dačić je kazao da je ta partija u prethodnom periodu podnela najveće žrtve, ali i da su socijalisti prvi priznali greške i počeli da se menjaju. „Ponosni smo na našu prošlost, uvek smo bili tu za Srbiju i nijedan socijalista nikad nije izdao svoju zemlju. Donosili smo pogrešne odluke, ali nikada nismo prodavali fabrike, ostavljali radnike na ulici, nismo otimali i pljačkali, za razliku od onih koji su došli na vlast 5. oktobra“, rekao je Dačić.
Crnogorska liberalna stranka podržala SNS
Na predstojećim izborima Crnogorska liberalna stranka (CLS) daće punu podršku SNS-u i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću, izjavila je u Gračanici osnivačica ove stranke Snežana Karadžić. Ona je navela da CLS iskreno ceni politiku saradnje, politiku jedinstva i politiku pomirenja u regionu, za šta se zalaže SNS i njen predsednik Aleksandar Vučić. „Danas, ovde u Gračanici, u srcu srpskog i crnogorskog naroda na KiM dajemo podršku SNS i njenom predsedniku Aleksandru Vučiću. Zašto? Jer smo prihvaćeni, poštovani i ravnopravni, jer smo uvaženi, jer se naša reč čuje i promoviše širom KiM, gde god se naš crnogorski narod nalazi, jer obnavljamo kuće i naša domaćinstva“, navela je Karadžić.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve