Novi Sad: Tragedija i posledice
Demonstracije u nemačkim gradovima i protiv trgovačkih ugovora s Kanadom (CETA), i sa SAD (TTIP)
( TTIP – ekonomski NATO, Oko, RTS, 28. 9. 2016)
DW: Dosta nam je globalizacije
Praktično je već sve dogovoreno kada je reč o sporazumu CETA (Comprehensive Economic and Trade Agreement) između Evropske unije i Kanade. Međutim, mnogim građanima je dosta globalizacije. Ove subote (17.9.) u više gradova Nemačke su održani veliki protesti.
Život nemačkog ministra privrede ovih dana nipošto nije lagodan. A s obzirom na to da je Zigmar Gabrijel ujedno i predsednik nemačkih socijaldemokrata (SPD), nema mu druge već da neprestano objašnjava zašto on ipak želi da stavi svoj potpis ispod Opšteg sporazuma o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji (CETA) između Evropske unije i Kanade.
Kao socijaldemokrata, on odlično zna kakvo je raspoloženje u sindikatima i fabričkim pogonima. Svaka nova liberalizacija svetskog tržišta znači i da radnici u Nemačkoj moraju da se prilagođavaju platama i uslovima rada i to onima koje dobijaju, a i tome kako žive radnici u Kini, Vijetnamu ili Bangladešu. U suprotnom, njihov pogon bi mogao da bude zatvoren, a proizvodnja preseljena u inostranstvo.
Ali tu je i Gabrijelovo „drugo ja“ – on je i potpredsednik vlade i ministar privrede Savezne Republike Nemačke. A ta zemlja je spremna za međunarodno takmičenje: ona ima izuzetnu produktivnost, raspolaže tehnologijom i nudi dobre proizvode zbog kojih Nemačka i jeste izvozna velesila. To znači da će neki pogoni ostati zatvoreni, ali da će u drugima poslovi dobro ići.
Tu je i činjenica da je Kanada u čitavom nizu odredaba popustila i prihvatila zahteve Evropske unije. „Sa Kanadom smo postigli izuzetno dobre uslove“, izjavio je ministar Gabrijel pre nego što se uputio u Kanadu na poslednje razgovore s premijerom Džastinom Trudoom i tamošnjom ministarkom trgovine Kristinom Frilend.
Amerikanci „tvrdi“, Kanađani popustljivi
Za mnoge Evropljane, najveći problem prekoatlantskih sporazuma – dakle i
Transatlantskog trgovinskog i investicionog partnerstva (TTIP) sa SAD i sporazuma CETA sa Kanadom – jeste odredba o vansudskim nagodbama u slučaju promene okolnosti poslovanja. Zvuči banalno, ali to predstavlja političku revoluciju: na primer, ako Evropska unija ili neka njena članica svojim zakonom ugrozi poslovanje nekog međunarodnog koncerna, onda u tom sporu odlučuje posebno telo – i eventualno određuje i odštetu koja bi tom koncernu trebalo da se isplati.
Dakle, sasvim teoretski, ako EU zabrani pušenje u javnim prostorima, američki proizvođač cigareta bi zbog toga mogao da zatraži odštetu. Ili proizvođač atomskih elektrana ako se želi da se napusti korišćenje atomska energija. Ili ako se bilo kom koncernu ne dopadnu oštriji propisi o zagađivanju, zaštiti životne sredine, bezbednosti… Ili ako država, region ili opština opet preuzmu upravu na primer u vodosnabdevanju ili u nekoj banci kojoj preti propast.
To je naravno još uvek samo u domenu teorije, ali ipak načelno pitanje: ko odlučuje o našem životu i propisima – da li naši (demokratski izabrani) političari ili međunarodne korporacije? S druge strane, poslovni svet želi dugoročnu sigurnost svog novca i ulaganja, pa zato ne čudi što na toj odredbi TTIP i dalje insistiraju Sjedinjene Američke Države, baš kao što je neko vreme u pregovorima o CETA insistirala i Kanada.
Protesti u sedam nemačkih gradova
U suštini, sporazum sa Kanađanima zaključen je još 2014. i to sa svim spornim odredbama o kojima Otava više nije želela da raspravlja. Međutim, s obzirom na to da je porastao politički otpor takvom sporazumu u Evropi, CETA je „stavljena na led“. Tek kada je u Kanadi premijer postao Trudo, Otava je pokazala spremnost da ponovo razgovara o spornim tačkama – sa ishodom s kojim je nemački socijaldemokratski ministar privrede mogao da bude zadovoljan.
„Više nema privatnih sudova kakve žele Amerikanci. Imamo pravo otvaranje tržišta, što je važno za naša preduzeća srednje veličine, a što Amerikanci žele da izbegnu“, tvrdi nemački ministar. U sporazumu s Kanađanima je tako i dalje obezbeđen poseban zadatak javnog sektora za dobrobit evropskih građana, sve do zaštite kulturnog dobra.
Predsednik nemačkih socijaldemokrata, bez obzira na svoje uverenje, vrlo dobro zna da bi politički skupo moglo da ga košta ako prihvati sporazum s Kanađanima bez podrške njegove stranke. Rukovodstvo SPD prihvatilo je taj sporazum, ali Gabrijel je za predstojeći ponedeljak (19.9.) sazvao i dvestotinak pokrajinskih predstavnika SPD-a u Volfsburg kako bi svi zajedno odlučili o tom novom trgovinskom sporazumu. Uoči tog sastanka i dalje je čitav niz funkcionera SPD-a i dalje odlučno protiv.
Istovremeno, ove subote (17.9.) u čak sedam nemačkih gradova biće održani protesti i protiv CETA, i protiv TTIP. Demonstracije organizuje čitav niz udruženja, od onih za zaštitu životne sredine ili zaštitu potrošača, pa do sindikata, društvenih i crkvenih udruženja i humanitarnih organizacija. Podeljeno je 3,4 miliona letaka kojima se građani pozivaju na proteste pod sloganom „Zaustavite CETA i TTIP – za poštenu svetsku trgovinu“.
„Špaga“ socijaldemokratskog ministra
Sporazum CETA još više jača ionako dominantni uticaj koncerna i slabi demokratska prava građanki i građana“, navodi se u tom letku. Organizatori očekuju ogroman odziv građana i stotine hiljada demonstranata, tim pre što protivnika nekakvim novim oblicima globalizacije ima doslovno u svim političkim grupacijama – od levičara i zaštitnika životne sredine, pa sve do desnice i desničarskih populista. Na primer, austrijski desničarski kandidat za predsednika Hofer kratko i jasno je najavio da „neće potpisati“ TTIP ako postane predsednik.
Nemački socijaldemokratski ministar privrede Zigmar Gabrijel zato je odlučio da se postavi „negde između“: zalaže se za sporazum s Kanađanima, ali je za sporazum sa SAD krajem avgusta kolovoza izjavio da je „TTIP praktično propao, iako to niko ne želi otvoreno da prizna“. Ali već i zbog toga je „dobio po nosu“ – jer su ti međunarodni sporazumi nešto o čemu je postignu dogovor na saveznom nemačkom nivou prilikom formiranja koalicije SPD-a sa demohrišćanima Angele Merkel.
Zbog tih Gabrijelovih reči na njega su se okomili i u Vašingtonu i u Berlinu, a kancelarka Merkel je izjavila da se „zalaže da se sačeka završetak pregovora i da se tek tada odlučuje“ o TTIP. Ona je istovremeno dodala i da se „zalaže za sve što doprinosi stvaranju radnih mesta u Nemačkoj“ i da se, prema njenom mišljenju, „u to ubraja i sporazum o slobodnoj trgovini“.
Trikovi Evropske unije
I kao što je sporazum s Kanadom još uvek problem za građane Nemačke, tako su isti takvi sporazumi ogroman problem i u Evropskoj uniji jer će čitav niz zemalja, znatno manje razvijenih od Nemačke, imati mnogo manje koristi od njega. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker svojevremeno je upozorio članice da „nije neophodno“ da one uopšte ratifikuju takve trgovinske sporazume koje sklapa Unija. Ipak, kada je shvatio da tako nije stekao baš mnogo prijatelja, „velikodušno“ je objavio da članice takve sporazume mogu da ratifikuju „ako baš žele“.
S obzirom na to da je izvesno da neke članice to neće učiniti – ili da će odložiti ratifikaciju za neku daleku budućnost – evropski ministri privrede žele da ipak pronađu načine da nekako „preskoče“ da sporazum sa Kanadom moraju i da prihvataju parlamenti svih zemalja Unije. Oni će se zbog toga sastati 23. septembra u Bratislavi kako bi u tom sporazumu našli one delove za koje nije potrebna saglasnost svih članica – i koji bi onda mogli da stupe na snagu praktično odmah po potpisivanju sporazuma.
To bi onda moglo da se dogodi već 27. oktobra, tokom susreta na vrhu Evropske unije i Kanade koji je planiran da bude održan u Briselu. Time bi praktično bila potpisana dva sporazuma – jedan koji bi stupio na snagu odmah i drugi o kojem će kasnije da odlučuju nacionalni parlamenti. Šta će biti u prvom, a šta u drugom delu, to bi ministri tek trebalo da utvrde. A kada će da bude prihvaćen celovit Opšti sporazum o ekonomskoj i trgovinskoj saradnji Evropske unije i Kanade – to ne zna ama baš niko.
(Izvor: Dosta nam je globalizacije Dojče vele, 17. 9. 2016.)
TTIP u ćorsokaku
Pozicije SAD i EU previše su različite. Prevelik je otpor, naročito u Nemačkoj, protiv Sporazuma o slobodnoj trgovini koji preti da omekša evropske standarde. Da li je TTIP je dospeo u ćorsokak?
TTIP Europa USA
Francuska će u septembru zatražiti od Evropske komisije da se prekinu pregovori sa SAD o Transatlantskom trgovinskom i investicionom partnerstvu (TTIP). To je najavio francuski državni sekretar za spoljnu trgovinu Matijas Fekl. Francuska novinska agencija na nemačkom AFPD prenosi da je Fekl (u Francuskoj nadležan za TTIP), za radio RMC izjavio: „U Francuskoj više ne postoji politička podrška za to. Francuska poziva na prekid tih pregovora.“
Predsednik Francuske Fransoa Oland još je u maju zapretio da neće prihvatiti TTIP, rekavši da njegova zemlja „neće nikada prihvatiti da osnovni principi poljoprivrede, ali i kulture budu stavljeni pod znak pitanja“. Fekl je i tada izjavljivao da je prekid pregovora najverovatnija opcija, a kao razlog je naveo tadašnju poziciju SAD u pregovorima. „Evropa predlaže mnogo toga, a malo dobija za uzvrat“, rekao je tada francuski državni sekretar Matijas Fekl: Evropa predlaže mnogo toga, a malo dobija za uzvrat
Feklova izjava stiže nakon što je nemački vicekancelar i ministar privrede Zigmar Gabrijel (u Nemačkoj zadužen za TTIP), u jednom intervjuu izjavio da je TTIP de fakto već propao. On je zbog te izjave oštro kritikovan iz redova koalicionog partnera (CDU/CSU) i privrednih udruženja. I američka vlada reagovala je iritirano. Portparol američkog pregovarača Mihael Froman izjavio je za Špigel-onlajn, da „pregovori u stvari stalno napreduju“. U prirodi trgovinskih pregovora je da ništa nije dogovoreno dok se sve ne dogovori.
Gabrijelovu izjavu komentarišu nemački mediji:
„To je spektakularna izjava“, piše minhenski Zidojče cajtung. „Očigledno da pregovarači iz Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država nisu u stanju da pronađu zajednički jezik. Gabrijel sada pokušava da, kao odličnu alternativu, predstavi sporazum sa Kanadom (Sveobuhvatan ekonomski i trgovinski sporazum –CETA). U tom sporazumu koji je spreman za potpisivanje, sve je bolje nego u TTIP. Na predstojećem kongresu Gabrijelovih socijaldemokrata (SPD), on će protivnicima sporazuma ovako da se dodvorava: ‘kritikujući TTIP vi ste omogućili dobre pregovore za sporazum CETA’. Kritičari su shvatili Grabrijelovu poruku, samo – da li će mu i poverovati? Bilo bi čudo ako bi to bilo tako.“
Konzervativno liberalni Frankfurter algemajne cajtung je iritiran: „Predsednik SPD zauzima prilično čudnu poziciju za ministra zemlje koja toliko drži do svog izvoza i čiji su glavni trgovinski partner Sjedinjene Američke Države. Privreda s pravom prebacuje da je Gabrijel pogrešan izbor za funkciju na kojoj bi trebalo očekivati bar minimum uverenosti u slobodnu trgovinu“.
Folksštime iz Magdeburga: „Iako je ministar ekonomije Gabrijel potrčao ispred rude, na sačekavši da se o tome oglasi kancelarka, čini se da je kraj TTIP neizbežan. Time se završava jedno poglavlje u transatlantskim odnosima pre nego što je uopšte i započeto. Pozicije SAD i EU previše su različite. Prevelik je otpor, naročito u Nemačkoj, protiv sporazuma o slobodnoj trgovini koji preti da omekša evropske standarde. TTIP je dospeo u ćorsokak i zbog toga što odlazi dosadašnji pregovarač s one strane okeana. Cilj je bio da se sporazum potpiše u vreme vladavine predsednika Obame, ali od toga neće biti ništa. Nova osoba na toj funkciji razvijaće svoje prioritete – i malo je verovatno da će slobodna trgovina sa Evropom biti na vrhu liste. Dakle TTIP može negde na policu – ad akta. Slična sudbina preti potpisanom Sporazum o slobodnoj trgovini sa Kanadom. CETA još nije ratifikovana.“
(Izvor: TTIP u ćorsokaku Dojče vele, 30. 8. 2016.)
(Videti takođe: ‘Stop TTIP’ ist ein Fall für den Europäischen Gerichtshof13. September 2016, 12:53 UhrQuelle: ZEIT ONLINE, dpa, tst;
Zehntausende demonstrieren gegen TTIP und Ceta17. September 2016, 12:53 UhrQuelle: ZEIT ONLINE, dpa, tst)
Transatlantsko trgovinsko i investiciono partnerstvo TTIP je niz trgovinskih uglavnom tajnih pregovora između EU i SAD o smanjenju regulatornih barijera u trgovini koji se tiču bezbednost hrane, javnih službi, propisa o zaštiti životne sredine, bankarske regulative i suverenih ovlašćenja pojedinih država.
Pregovori o transatlantskoj trgovini i investicionom partnerstvu (Transantlatic Trade and Investment Partnership TTIP) inicirani su devedesetih godina, pa ponovo 2007. U 2013.
Javne usluge, su jedna od tema o kojima se pregovara s dosta kontroverzi, pošto je reč o tome da se javno zdravlje, obrazovanje ili poslovanje vodama otvore za privatne kompanije, što znači da bi ti sektori bili podložni privatizaciji, dakle i u EU otvoreni za američke kompanije, što Evropska komisija želi da izbegne i nastoji da javne službe drži dalje od TTIP.
Jedna od tema su EU standardi koji se tiču bezbednosti hrane i životne sredine, koji su stroži od američkih propisa (na primer, 70 procenata proizvoda prerađene hrane koje se se prodaju u supermarketima SAD sada sadrži genetski modifikovane sastojke. Za razliku od toga, EU praktično ne dozvoljava GM hranu. SAD takođe takođe koriste hormone rasta u govedini, koji su ograničeni u Evropi zbog povezanosti sa rakom. Američki farmeri su u više navrata u prošlosti kroz Svetsku trgovinsku organizaciju pokušali da se ova ograničenja ukinutu i možda će koristiti TTIP da to postignu.
Isto važi i za životnu sredinu, o kojoj su propisi EU daleko stroži kad su u pitanju potencijalno toksične materije. U Evropi kompanija mora da dokaže da je supstanca bezbedna pre nego što može da se koristi; u SAD je suprotno: svaka supstanca može da se koristi dok se ne dokaže da je rizična. Kao primer, EU trenutno zabranjuje upotrebu 1.200 supstanci iz u kozmetici; a SAD samo 12.
Velika Britanija je pod uticajem Londonskog sitija nameravala da u pregovorima o TTIP traži da se američki bankarski propisi libelaruzuju, pošto su finansijska pravila Amerike teža od britanskih.
Pregovori se tiču i zakona o privatnosti podataka i ograničenja pristupa javnosti podataka iz kliničkih ispitivanja farmaceutskih kompanija.
EU se pribojava da će TTIP izazvati nezaposlenost u Evropi, kada poslovi počnu da se prebacuju u SAD, gde su standardi rada i sindikalnih prava niži.
U oblasti sudstva neki smatraju
da po modelu ISDS, koji guraju Amerikanci transnacionalne korporacije mogu da diktiraju politiku demokratski izabranih vlada.
Na primer, u Nemačkoj je švedska energetska kompanija Vattenfall tužila nemačku vladu I tražila milijarde dolara zbog odluke nakon katastrofe u nuklearki Fukušima u Japanu da se postepeno odustane od nuklearnih elektrana. U tom sporu koji se tiče politike javnog zdravlja – demokratski izabranoj vladi preti energetski gigant zbog potencijalnog gubitka profita.
Postoji oko 500 sličnih slučajeva sporova preduzeća protiv država koji se odvijaju pred ‘arbitražnim sudovima imenovanim na ad hoc osnovi.
Organizacija za zaštitu životne sredine Grinpis je objavila tajnu dokumentaciju pregovora o sporazumu TTIP o slobodnoj trgovini između Evropske unije i SAD.
Vlada Sjedinjenih Američkih Država je u pregovorima o sporazumu TTIP vršila mnogo veći pritisak na Evropsku uniju nego što je to do sada bilo poznato. Vlada u Vašingtonu je pretila da će blokirati olakšice za izvoz evropskoj auto-industriji, kako bi prinudila EU da kupuje više američkih poljoprivrednih proizvoda. O tome izveštavaju javni servisi NDR, WDR i dnevni list Zidojče cajtung koji su imali uvid u tajna dokumenta. Papiri pokazuju i da SAD odbacuju želju EU da se sporni privatni abritražni sudovi za tužbe koncerna zamene javnim regularnim sudovima.
Osim toga, SAD prihvataju generalnu zabranu proizvoda samo uz podnošenje naučnog dokaza da ti proizvodi ugrožavaju zdravlje. Time bi TTIP doveo do snižavanja standarda zaštite potrošača u EU. Pomenuti mediji prenose da su od organizacije Grinpis dobili dokument u koji su do sada, pod strogo kontrolisanim uslovima, mogli da imaju uvid samo poslanici nemačkog parlamenta i odabrani članovi vlade i to pod strogim nadzorom u jednoj tajnoj prostoriji nemačkog Ministarstva privrede.
Dok EU objavljuje svoje predloge, SAD insistiraju na tajnosti svojih pozicija. Protivnici TTIP sve oštrije kritikuju tu netransparentnost. Stručnjak Grinpisa za trgovinu, Jirgen Knirš, posle uvida u dokumenta je rekao da je reč o „košmaru“ koji bi „uskoro mogao da postane stvarnost“. On je dodao da ga posebno brinu zahtevi SAD da se smanji zaštita potrošača.
Transparentnost na kašičicu
Jedna od glavnih zamerki na Sporazum o slobodnoj trgovini između EU i SAD jeste što sadržina sporazuma uopšte nije transparentna. Tek sada će nemački poslanici dobiti uvid, ali i to na kašičicu. (29.01.2016)
Sven Gigold, portparol Zelenih u Evropskom parlamentu za finansije i ekonomsku politiku, za ekonomski portal Dojče virtšafts nahrihten ovako je prokomentarisao pomenute informacije: „Objavljivanje ovih dokumenata je ugluga demokratiji. Novinari su nama poslanicima skinuli flaster koji nam je u prostorijama za čitanje dok dokumenta zalepljen na usta. To je bilo stanje nedostojno demokratije – da poslanici smeju da čitaju dokument, ali ne i da o njemu razgovaraju sa građanima. Istraživačko novinarstvo se još jednom pokazalo kao sredstvo korigovanja netransparentne politike koja se vodi iza zatvorenih vrata.“
„Ovi podaci su otvorili odavno potrebnu debatu o standardima transparentnosti u svetskoj trgovinskoj politici. Veliki protestni pokret protiv TTIP pokazuje da mnogi građani ne žele više ni da čuju za tajnost u pregovorima o dalekosežnim odlukama. U važnim međunarodnim pregovorima nam je potreban minimum transparentnosti kako bismo pregovaračke procese kao u slučaju TTIP učinili demokratskim. Kada lobisti imaju privilegiju pristupa donosiocima odluka a istovremeno se sve krije od građana, to podriva demokratiju.“
„To što se u slučaju drugih sporazuma o slobodnoj trgovini ne zna ni ko ima mandat za pregovaraje, pokazuje da se tranparentnost u trgovinskoj politici shvata kao privilegija vladara. Transparentnost u pregovaračkom procesu bi treblo da postane standard kada je reč o svim međunarodnom ugovorima – zbog toga je dobro da su sada i detalji o stanju pregovora postali poznati široj javnosti, konstatuje Sven Gigold.
Javni servis ARD na svom internet-portalu citira Klausa Milera, šefa federalnog Saveza uduženja za zaštitu potrošača, koji kaže da dokumenti iz TTIP otvaraju mnoga pitanja kada je reč o životnim namirnicama: „Zanimljivo je čitati šta traže SAD. U tekstovima se potvrđuju sva naša stahovanja o tome šta SAD žele da postignu na tržištu životnih namirnica.“
„Miler smatra da američki agrarni lobi vrši veliki pritisak kako bi ubuduće čitavu svoju paletu proizvoda mogao da prodaje s ove strane Atlantika, što znači i genetski modifikovane proizvode. Da bi to postigli, Amerikanci se u pregovorima oštro suprotstavljaju evropskom principu preventive. Taj princip omogućava da se već i u clučaju sumnje da neki proizvod predstavlja opasnost po zdravlje uvedu stroge odredbe – to u SAD nije moguće. Iz krugova EU, doduše, poručuju da evropski sistem sa svojim preventivnim principima ne može da se menja. Dokumenta pokazuju i da je veliki cilj SAD da se izjednače standardi sa ovbe strane Atlantika. Ali, kod pitanja kako doći do tih standarda, javljaju se problemi. Prema objavljenim papirima, američki pregovarači traže da se svaki regulativ proveri sa stanovišta njegovih mogućih posledica po trgovinu.“
(Izvor: T„Košmar“ zvani TTIP DW, 02.05.2016)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
