Nemam pojma, al’ ću da objavim

Mreža za istraživanje kriminala i korupcije KRIK objavila je tekst o vezama firme Milenijum Tim koja učestvuje u gradnji Beograda na vodi. Sa bratom ministra finansija Siniše Malog, Predraga. Tekst se bavi raznim drugim sumnjama na zamešateljstva, ali oko brata Predraga nastao je ozbiljan skandal.

Šalim se, kamo sreće da je nastao skandal zbog kog bi institucije države Srbije nešto preduzele. Nastalo je kričanje, cika, dreka i izlivanje verbalnih fekalija na KRIK. Zašto je to bitno? Zato što nije nimalo bezazleno. Imamo dva indikativna primera.

Jedan je naslovna strana Srpskog Telegrafa, koji se medijem ne može nazvati. Objavili su na naslovnoj strani nekog čoveka u ulazu zgrade i napisali kako je to novinar KRIK-a koji je, pazite sad: pratio devojku Predraga Malog i njihovu bebu. Sutradan je osoba koja se predstavlja kao urednik nečega što nije medij, osoba Milan Lađević, na TV Pink priznao da ne zna da li je čovek sa slike novinar KRIK-a, ali tako se predstavio. Da vam odmah skratim neizvesnost: nije novinar KRIK-a. No, to što ne zna o kome je reč, nije sprečilo veselog Lađevića da objavi na naslovnoj strani kako zna ko je to. Da skratim još malo: nije ga sprečilo da laže. Posledica ovog smrdljivog poteza jeste da je besprekorna reputacija KRIK-a sad poljuljana, da čak i ljudi koji i sami sumnjaju u korumpiranost ove vlasti sad misle kako su to neki manijaci koji uhode bebe. Samo ću reći ono što znam iz prve ruke: novinari KRIK-a su toliko profesionalni i čestiti da, kad god objavljuju osetljive teme, konsultuju članove Komisije za žalbe Saveta za štampu kako bi bili sasvim sigurni da nisu prekršili Kodeks novinara Srbije. Ima jedna kvaka sa Kodeksom: ako prevaže javni interes, slobodni ste da objavite nešto što Kodeks zabranjuje u drugim slučajevima. U svakom KRIK-ovom tekstu prevaže javni interes, ali ta redakcija se dobrovoljno odrekla slobode koju joj Kodeks daje i time učinila više za etično i profesionalno izveštavanje, nego bilo ko od nas koji o tome larmamo, držimo radionice i mudrujemo kad nas zovu drugi mediji.

Drugi slučaj je poslanik, advokat dr Vladimir Đukanović, koji je na Tviteru izvoleo bubnuti: „Ne kapiram pritužbe KRIK-a kako nije dopušteno unapred da saznamo o čemu će oni da pišu. Valjda je po njima pametno da mi ćutke čekamo njihove laži? Naravno da ćemo se uvek truditi unapred sve da saznamo kako bismo njihove bolesne konstrukcije dezavuisali.“ Ne, Đuko, nije dopušteno. A vi ste, mili Đuko, priznali ono što svi odavno sumnjamo: da su novinari KRIK-a praćeni i prisluškivani. Iskreno, od nekog ko je noću upadao u Lutriju Srbije da tajno postavi opremu za nadzor, nisam očekivala bolje. Problem je što je ko-autorki KRIK-ovog teksta Dragani Pećo svojevremeno isprevrtan stan, a da ništa iz njega nije odneto. Saberite dva i dva, pa, za razliku od Đuke, nećete imati problem da ukapirate.

Nego, kao što je i sama Dragana Pećo juče napisala na Tviteru, „svi spinovi i laži ne smeju da skrenu pažnju sa istraživanja KRIK-a zbog kojih su i nastali.“ Čitajte KRIK. Nećete se bolje osećati, ali ćete bolje znati gde živite.