Naopako

Naopako je izazovan efekat. Prizori, situacije i putevi takvog prevrata pokreću humor i komiku. Osmatranje tuđe udešenosti u naopakom sledi recept pretumbanosti očekivanog, odvijajući se iz uživalačke udaljenosti. Ubrzanja u nemim filmskim komedijama izazivaju smeh do vrištanja, naglašavajući grozničavu jurnjavu protagonista sputanih u mehaniku naopakosti koja nezaustavljivo razara okolinu i poredak. Gradeći dom od dasaka, Stanlio i Olio amaterski odstupaju od pravila i trpe od neprijatnih iznenađenja, doslovno gutajući eksere. Najslikovitije objašnjenje dočarano je postavkom na – glavu. Položaj naglavačke podrazumeva stanje preokretanja. Iz ma kakvog rekreativnog razloga, dubljenje na glavi premeće horizont pogleda otvorenog neba, postajući čvrsta površina iz koje se, direktno – u glavu odvija pritisak Majke Zemlje.

U kontrapoložaju ljudskog tela, ukoliko se ne teži odmerenom opuštanju i dalekoistočnom ništavilu, po verovanjima, bezumlje zahvata znatno lakše i temeljnije. Po rečniku maternjeg jezika, naopakost opisuje stanje „koje ne valja, koje je rđavo i izlazi na zlo“. Biti „naopačke“ neretko podrazumeva i tok usmeren od nazad. Izvrtanje i prevrtanje ima i bezazlene primere – ukoliko se svede na nošenje leđa džempera na stomaku ili jutarnju đačku pospanost, gde se u školskim klupama, pod vratovima majica i bluza, vijore markice proizvođača s merama veličine i podacima za pranje sa iskuvavanjem ili bez njega.

No, naopakost je i đavolje kolo izvrtanja, odvodeći u procese mentalnog ukuvavanja i krajnje neprijatne zapečenosti. Znaci i slova u istoriji civilizacije svesnih bića utiskuju se u raspon od bezazlenih do opasnih značenja. Uživanja pri učenju pisanih slova izvrću redosled unatraške od pojedinih izmena do složenijih operacija sa rečima, tako da je dečja grupa prepuna vlastitih imenica Analjib, Acibulj, Radnaskela, Naroz, Navoj, ili u Srbiji, famoznih podešavanja prezimena većinskom stanovništvu sa „ić“, u isto tako većinski početak suludog i bezbrižnog – „ći“. Izuzeci se nameću, tako da pojedina imena, poput Ana – kao u starozavetnoj zaštiti, ne podležu šaljivom efektu obrta. Primeri u umetnosti su tematski zahtevni i mnogostruki. Metod neupotpunjava isključivo odnos manjinskog levorukog ispisivanja i slikanja, kao i Leonardov ogledalski rukopis, vezan za tajnovitost tekstova uz crteže rastinja, pejzaža ili pomnih preseka kojima je dopunjavao saznanja iz funkcija u anatomijama pri najintimnijem času ljubavnog zagrljaja, radu mašina za navodnjavanje, izračunatoj putanji izbačenih vojnih đuladi ili rasporedu kamenja za utvrđenja lokalnih vojvodstava.

Da li se objašnjenje čitanja i gledanja unatraške, ali i vladavine iznenađujućih naopakosti, krije iza logičkih igri oksfordskog pastora i matematičara Dodžsona, poznatijeg kao Luis Kerol? Njegova junakinja Elis prvo se čudi, a potom i dovija uzoni neobičnih ljudskih, životinjskih i predmetnih iznenađenja koji izgovaraju ili umeću naopako postavljene reči, ne birajući redosled u maštovitim, bizarnim i surovim krajinama čuda i predelima iza ogledala. Fantazija naopakosti je temelj zamišljanja drukčije sazdanog biljnog i životinjskog sveta. Da li je naopakost rezultat besmisla ili razgaljujuća čarolija?

Kada se na pola devedesetih, ili u drugom delu prelomljene decenije, sa tla iste domovine prisetimo detinjih usvajanja pevljivih nabrajalica iz dana đačkog prosvećivanja, učenja ovdašnjih „Na slovo, na slovo“ i blago prkosnog horskog mini speva „Sve je pošlo naopačke za vrapce i mačke“, stižemo u kratku retrospektivnu feljtonsku avanturu odviše ljudskih blagodeti kolektivnog i biološkog ustrojstva.

Da li je ispravka naopako proteklog moguća? U naopakosti i obratnom treba potražiti i priliku za prividno izbavljenje. Mirotvoračka inicijativa sa pokretnim slikama ostvariva je putem naopačke namotanog filma ili unazad gledane video trake, dajući sanjanu iluziju: crno-beli snimci bombardovanja, raznih satiranja i uništenja vrte se od kraja ka početku – avioni gutaju bombe, prašina se sabira u malter i zidove vraćajući ukrase na fasade, krv se zatvara u vene, svi koračaju leđima ka mestu od koga su pošli prepuštajući se kontraegzaltaciji, valjda i prema uljuljkanosti detnjstva, igre ili, čak, sopstvenog rođenja. Izvrtanja su ipak dvostruka, jer ukidaju i srećna razrešenja: obustavljeni spoj princa i Pepeljuge – vraća je u njen proletarijat, početno imovno i duševno stanje iscepane i podjarmljene sluškinje tlačene od besprizornih bližnjih. Ispoljena zloba, besmisao i bestidnost bližnjih i komunalno natociljanih odaju i početne uživaoce u izazivanju naopakosti: uputstva za postupanje u takvim situacijama su sasvim individualna. Moguće je pribeći vežbama za stišavanje strahova. Uzimanje kontrasmera u zabavnom parku pri poseti Kuće strave od izlaza ka ulazu ili mala uteha zbog rada međunarodnog suda za ratne zločine. Uzvraćanje približno istom merom, kroz apsurdni savet iz jednog stiha – početak gradnje kuće od dima iz odžaka, rečit je smisao očuvane volje i stečene otpornosti.