Mama i tata

SLIKA 1: Izraz maminog lica pri pogledu na dete koje je palo niz stepenice i iseklo gornju usnu. Dete više ne mora da se pravi hrabro i neutešno jeca u maminom naručju.

SLIKA 2: Tata vodi malo žensko dete na utakmicu „Sinđelića“. Dete shvata zašto tata nedelju više voli od ostalih dana, ali ne shvata lepotu fudbala.

SLIKA 3: Izlet na obalu Dunava, ćebad, sendviči sa paradajzom i mladim lukom, čaj iz termosa. Mama i tata u puloverima na pruge, vitki i samouvereni, igraju badminton. Mama je devojački stidljiva, tata se fotografiše zauzimajući uigranu pozu gradskog šmekera.

SLIKA 4: Promrzli i dobro raspoloženi tata preporučuje ljudima iz kordona da im je vreme da idu kući jer im ovce plaču gladne. Mama je loše volje, ostala je bez omiljene pištaljke jer je njome nekog gađala. Dete brine za njihovo zdravlje po onoj zimi i klizavici, oni horski odgovaraju da im nije teško i da moraju, zbog dece.

SLIKA 5: Dete ima prvog dečka. Vidno uzdrmani, mama i tata naizmenično prete, zabranjuju i savetuju. Dete je prerano odraslo i načini da sebi upropasti život naglo su se umnožili.

SLIKA 6: Tata na zadnjem sedištu fiće dovozi poklon za dete, bebu jazavičara i bebu tigraste mace. Nisu svi tatini pokloni tako uspešni. Jednom sa službenog puta donosi ženskom delu porodice sintetičke penjoare čija boja i dezen prave rupe u mozgu ako se duže gledaju. Mama tihim glasom izražava uverenje da njena porodica ima više ukusa i da će se deca umetnuti na nju. Ipak, drago joj je zbog poklona.

SLIKA 7: Vikendica u okolini grada. Tada se to zvalo „ranč“, bolje zvuči. Tata uči da ukucava eksere, a mama da meša malter. Ojađeno dete sadi jagode i zamišlja kako se sada dobro provode na matineu u „Cepelinu“ njeni prijatelji čije su mame i tate lenje za vikend-poljoprivredu. Mnogo godina kasnije dete, prodajući „ranč“, shvata da mu je tamo bilo lepo.

SLIKA 8: Dete se udaje. Mama je raznežena, tata se ne da tako lako. Ustreptali đuvegija prolazi kroz mitraljesku vatru provere da li će se i kako brinuti o detetu.

SLIKA 9: Dete se razvodi. Mama je tužna ali se drži. Tata racionalno prihvata, naglašava da je znao, nudi utehu i utočište kao normalnu stvar.

SLIKA 10: Mama rađa brata jer ga je dete naručilo. Posle se to bratu nabija na nos kao finalni argument prilikom veselih rasprava o svemu i svačemu. Dete u bratu stiče najboljeg druga, šteta što ih nije bilo još.

SLIKA 11: U uigranoj pozi gradskog šmekera tata blajhanoj prodavačici, sportski se udvarajući, objašnjava prednosti dobro sašivene kragne. Mama, uz rezignirani uzdah, priča kako je netom po venčanju bacila u kaljevu peć pun kofer tatinih ljubavnih pisama i fotografija iz momačkih dana. Da se ne nađe. Šteta, deca bi se radovala.

SLIKA 12: Tati i mami umiru tate i mame.

SLIKA 13: Tata odlazi u penziju. Dramatičnu promenu adrenalinske rutine mama premošćuje poklonivši tati solo-putovanje po Rusiji.

SLIKA 14: Rano jutro na planinskom imanju. Mama je odevena kao mehaničar Formule 1, sprema se za branje mahnitih malina kojih je sve više. Oprema je neophodna jer travke grebu, zmije ujedaju i sunce prži. Tata, u istoj opremi, završava kafu uz slatko od malina i jaja na kajmaku, gunđajući oko nečeg što je preslatko i preslano. On se u dedovini uvek primi na karakterističnu lokalnu demonstraciju moći glave plemena.

SLIKA 15: Mamurni tata tvrdi da to stanje nije izazvala količina „bojkovčanke“, već čamova daska od koje je napravljen krst u flaši.

SLIKA 16: Dete u hipi-fazi nosi pocepanu i flekavu tatinu košulju za krečenje i farmerke u kojima se svakog jutra potapa u vodu da bi bile uže kad se osuše. Omiljene detetove mokasine u raspadu završavaju u kanti za otpatke. Dete je za srce ujedeno. Posle ono, u znak protesta što nije dobilo kola, ide „stopom“ na more i sa njega. Mama i tata se krste i levom i desnom.

SLIKA 17: U fiokama svete institucije spavaće sobe su zlatna dugmad za tatine košulje, mamini svileni namirisani kombinezoni, gornje i donje polovine raznih predmeta koji čine one delove njihovog života o kojima dete ništa ne zna.

SLIKA 18: Oba deteta se valjaju od smeha kad mama konačno prizna da su se ona i tata u stvari upoznali u cirkusu. Na romantiku te priče mama dodaje da je žensko dete poželelo da se rađa u bioskopu, na projekciji „Diližanse snova“, i da je dobilo ime po Oliveri Marković, koja je bila poslednja lepa slika pre nego što je mamu počelo ozbiljno da boli.

SLIKA 19: Tata je operisao vene na nogama i u bolničkom krevetu gleda kao ranjeni koker-španijel. Odlučuje da ostavi cigarete i istrajava. Bravo.

SLIKA 20: Zarozano dete u prohladnoj noći sedi na kućnom pragu, gnjavi mamu ljubavnim nedoumicama i poslovnim saplitanjima. Mama junački podnosi, ali ne zna šta da kaže.

SLIKA 21: Mama i tata krišom sanjaju da postanu mama i tata dece koja su mama i tata. Ako je već njima bilo toliko dobro da to i svom detetu požele, dete kaže – što da ne. Mami i tati se mora verovati na reč. Oni znaju najbolje.