Lola Novaković (1935-2016)

Zorana Lola Novaković, pevačica, diva zabavne muzike šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, umrla je 3. aprila u 81. godini života. Rođena je 25. aprila 1935. u Beogradu. Lolin otac Milan Novaković, bio je predratni beogradski trgovac, a majka Radmila, Zagrepčanka poreklom iz Žumberka.

Lola je počela da peva u orkestar Pet Adrijatika 1953., pred kraj 1957. počela je nastupati u beogradskom lokalu Stambol kapiji, zajedno sa zagrebačkim pevačem Stjepanom Džimijem Stanićem.

Lola je 1957. nagažovana kao stalni vokalni solista u Radio Beogradu, a iste godine je istočno nemačkimuzički manadžer pozvao da uz Ivu Robića nastupi na sajmu u Lajpcigu, gde je sa zapaženim uspehom branila državne boje. Tada je snimila prvu ploču za diskografsku kuću DEKA sa pesmama „Alisa u zemlji čuda“ i kubanskim hitom „Babalu“ na španskom jeziku.

Uspeh u Nemačkoj nastavio se koncertima po Mađarskoj, Poljskoj, Čehoslovačkoj, Švajcarskoj.

Lola je bila zvezda zabavne muzike godina šezdesetih dvadesetog veka koje su bile zlatno doba zabavnomuzičkih festivala koji su bili raskošno opremljeni, sa velikim orkestrom, TV prenosom uživo – Beogradsko proleće, Split, Opatija, Zagreb, Vaš šlager sezone….

Publika u gledalištu i kod kuće sa uzbuđenjem je pratila nastupe, i pesmu, i garderobu i frizuru…

Pobedničke pesme postajale su hitovi. Pevači su išli na zajedničke turneje po celoj zemlji („Pesma Leta“), kao i na dugotrajne turneje po SSSR-u.

Lola učestvuje na Opatijskom festivalu 1958. pesmom „Kućica u cveću“.

Na Zagrebačkom festivalu odnosi prvu nagradu 1961. pesmom „Svitanje“. Iste godine pobeđuje na Opatijskom festivalu pesmom „Jednom u gradu ko zna kom“ i dobija nagradu za pesmu „Voljela bih da me voliš“. Na Zagrebačkom festivalu 1962. pobeđuje pesmom Alfonsa Vučera „Ti nisi došao“ koju je propratila suzama, što je impresioniralo zagrebačku publiku, pa je aplauz trajao 10 minuta, što je bio presedan u istoriji aplauza na domaćoj sceni.

Od kraja 1958 Lola je nastupala po noćnim barovima tada mondenog Bejruta sa orkestrom Pet Adrijatika, a hronike kažu postala estradna zvezda Bliskog Istoka. Na turneji po Bliskom istoku i u Bejrutu zadržava se do leta 1960, kada odlučuje da se zbog nostalgije vrati kući. Te godine Lola je gostovala i u Rusiji. Po povratku u Beograd održava prvi solistički koncert u Domu sindikata.

Krajem 1961. gostuje više meseci po Poljskoj i Mađarskoj gde 1962. izlazi long-plej ploča sa pesmama koje peva na španskom i engleskom jeziku.

Kao predstavnik Jugoslavije, 1962. godine je pesmom „Ne pali svetla u sumrak“ osvojila 4. mesto na takmičenju za Pesmu Evrovizije

U martu 1962. sa Dragoslavom Šekularcem snima film „Šeki snima, pazi se“. Na festivalu Beogradsko Proleće iste 1962. pobeđuje pesmom „Neko ko šapće“ a iste godine odnosi prvu nagradu u Opatiji pesmom „Jedno davno leto“ i uspešno peva kasniji hit „Znam da pripadaš drugoj“.

Na šestomesečnu turneju po Japanu odlazi 1963. godine gde nastupa u raznim japanskim gradovima i u mnogobrojnim televizijskim emisijama. Na međunarodnom festivalu „Roma canta“, u Rimu, u jakoj konkurenciji 14 pevača, Lola nadmoćno pobeđuje pesmom pesmom Dušana Vidaka „Ulica četiri fontane“.“Tu pesmu Lola smatra svojom najdražom pobedom u karijeri.

Od 1963. do 1965. Lola učestvuje u dečjoj televizijskoj seriji „Na slovo, na slovo“. Na međunarodnom festivalu Balkanijada u Beogradu Lola veoma zapaženo učestvuje 1964. Lolin hit iz 1965. „Kap veselja“ proglašen je pesmom godine.

U 1970-im peva hitove: „Marike“, „Vrati se“, „Neko čeka na mene“, „Ljubi me“, „Voli me sad“, „Posle mene“, „Posle tebe“, „Reka suza“, „Duga topla noć“, „Misli na mene“, „Beli bagrem opet cveta“, „Kalemegdan“, „Tiše, tiše“, „Beograde, ljubavi moja“, „Zasvirajte violine“, „Ne ljubiš više kao nekad“, između ostalih.

Zbog neprimerenih napisa u žutoj štampi koji su zadirali i u njen privatni život krajem 1980-ih Lola Novaković, donosi odluku da se povuče iz umetničkog života.

Od 2000. godine se ponekad pojavljivala na retrospektivnim koncertima, i nastupa kao stalni član Pozorišta na Terazijama u emisijama Radeta Marjanovića „Dobra stara vremena“ čije predstave gostuju po gradovima Srbije, Republike Srpske, kao i u inostranstvu. Postoji oko 500 tonskih zapisa Lolinih pesama koje su izašle na oko pedeset albuma.